STAV

Da li su misteriozni nestanci ljudi povezani sa prolazima u druge dimenzije?

Vrata u drugu dimenziju

Pre otprilike 10 godina, deca su počela nestajati iz zabavnog parka u britanskom gradu Kentu. Deca bi ušla u dvoranu sa ogledalima i više se nikad ne bi pojavila.

Nedavno je jedna vidovnjakinja izjavila kako zna gde se deca nalaze. Prema njoj, iza ogledala u zabavnom parku postoje vrata u drugi svet.  

Živimo u trodimenzionalnom prostoru gde je sve mereno visinom, širinom i dužinom, pa smo u mogućnosti da razmišljamo samo u tim granicama. Ali, čak i naučnici priznaju da postoji više dimenzija od ove tri koje smo sposobni uočiti.

Postoji tzv. „teorija struna„, popularna u modernoj fizici, kojom je pokušavano da se objasni postojanje drugih dimenzija. „Postoji do 26 dimenzija, ali na neki način se preklapaju pa ih zato ne možemo videti“, objašnjava dr. fizike Aleksej Basilevič.

Ako postoji četvrta, peta i ostale dimenzije, kuda vode? Vode na mesto koje zovemo paralelnim svetom. 1931. američki istraživač Čarls Fort predstavio je termin „mesto teleportacije“. To su mesta na kojima je moguća iznenadna teleportacija i zapravo su prolazi u paralelne svetove. Prema nekim verzijama, iz tih prolaza dolaze NLO-i, duhovi i ostala natprirodna stvorenja.

Neki zagovornici ove teorije smatraju kako se hiljade nestalih ljudi mogu pronaći u paralelnim svetovima upravo zahvaljujući ovim prolazima.

NLO istraživači Tatjana Faminskaja tvrdi kako je dvaput doživela teleportaciju u jednoj od zona u blizini Moskve koja bi lako mogla služiti kao portal u paralelni svet. Kaže da nije osetila sam proces teleportacije, nego da se odjednom našla u drugom okruženju. Ona veruje da je teleportacija moguća zbog pukotina u Zemljinoj kori koje realnost čine nestabilnom.

Vrata u druge dimenzije može otvoriti munja ili grmljavina zbog velike količine energije. Irina Tsareva, koja proučava neobične pojave u prirodi, to je potvrdila i primerom. Dok su trojica prijatelja odlazila u ribolov u blizini St. Petersburga, njihov automobil pogodila je munja.

Automobil je odleteo u jarak i udario u stablo, a prijatelji su primetili seosku kuću pokraj puta koju pre nisu videli. U kući je živela starica koja ih je pozvala k sebi i dala im večeru. Preko noći su spavali na podu, a kad su se ujutro probudili ležali su na travi. Pogađate, nikakva kuća nije bila u blizini, a slupani automobil nalazio se ispod stabla.

„Mnogo je primera kad ljudi susreću nevidljive prepreke koje deluju poput nevidljivih zidova. U stara vremena takva su se mesta zvala đavolje rupe. U Rusiji se mogu naći pored grada Tule na obali reke Upe. Ljudi kažu da su na tim mestima osećali kako vazduh postaje gušći, a oni koji su jednom ušli nikada se nisu vratili“, kaže Adim Čebrov iz naučnog društva Cosmopoisk.

Iako većina tih priča zvuči neuverljivo, činjenica je da naučnici rade na tome da teleportacija postane stvarnost. Konstantin Lešan, urednik ruskog naučnog časopisa, nimalo ne sumnja kako će taj proces biti koristan.

„Teleportacija ima najveću moguću brzinu i ona će promeniti našu planetu. Teleportaciji nije potrebna nafta, pa će se broj automobila, aviona i vozova značajno smanjiti, a planeta će biti zelenija.

Što je više naučnika uključeno u taj projekat, veće su šanse da stvorimo uređaj za teleportaciju“, optimističan je Lešan.

(metro-portal, skandalozno)

Close