STAV

Da li zaista postoji zastrašujuće oružje koje proizvodi džinovske talase?!

Ilustracija

Razarajući cunami opustošio je obale Indijskog okeana 26. decembra 2004. Više od 220.000 ljudi je poginulo, a 1,7 miliona je ostalo bez krova nad glavom.

Ipak, ova katastrofa nije bila delo prirode već posledica cunami bombe koju su SAD detonirale u Indijskom okeanu, tvrde teoretičari zavera.

Dok pojedinci veruju da bi izazivanje takvog zemljotresa bilo lako uz sadašnju tehnologiju, drugi kažu da bi za izazivanje zemljotresa od devet stepeni bila potrebna bomba od 178 megatona. Najjača dosad testirana hidrogenska bomba imala je 57 megatona (SSSR, 1961).

Prve probe

Ipak, priče o planovima da se napravi ovakav razorni uređaj ne bi trebalo tek tako odbaciti, pogotovo ako se ima u vidu da je pre nekih 15 godina u javnost procurio dokument o projektu „Foka“ – testovima koje su tokom Drugog svetskog rata razvijali SAD i Novi Zeland. Cilj je bila proizvodnja tektonskog oružja koje bi moglo da izazove razarajuće cunamije.

– Projekat „Foka“ započet je zahtevom Komande za južnopacifičku oblast (COSMOPAC) vladi Novog Zelanda u aprilu 1944. da se ispitaju mogućnosti pravljenja ofanzivnih talasa pomoću eksploziva. Projekat su sprovodili članovi 24. vojne jedinice, novozelandska inženjerija, avijacija i mornarica u saradnji s avijacijom i mornaricom SAD između 6. juna 1944. i 8. januara 1945. Izvedeno je oko 3.700 eksperimenata i u njima je korišćeno između devet grama i 300 kilograma eksploziva – piše u zvaničnim novozelandskim dokumentima, tajnim do pre nekoliko godina.

Istraga je pokazala, navodi se, da je ofanzivna poplava moguća pod povoljnim uslovima. Pisac i reditelj Rej Varu prvi je otkrio dokumenta o „Foki“, pa je i napisao knjigu o tome.

– Otkriće me je baš iznenadilo. Prvo ideja da se napravi oružje za masovno uništenje zasnovano na cunamiju, a drugo što je Novi Zeland učestvovao u tome, i to uspešno. Ovo oružje izgleda kao da je iz filma o Džejmsu Bondu, ali ozbiljno se radilo na njegovom razvoju. Ipak, napravljena je nuklearna bomba, pa su eksperimenti prekinuti – kaže on.

Američki novinar i urednik portala thruther.org David Čejs Tejlor tvrdi da vojska SAD ne samo da je 1944. i 1945. eksperimentisala s cunami bombama već da ih ima i upotrebljava prilično često.

Veštački zemljotresi

– Neposredno pre nego što je uragan Sendi 26. oktobra 2012. pogodio Njujork, objavljeno je da je mornarica SAD poslala 24 broda na more kako ih ne bi zahvatila ova superoluja. Međutim, ako je Sendi, inače uragan prve kategorije, zaista bio toliko opasan, zašto bi slala brodove ka njemu? Da li su ti brodovi zapravo učestvovali u detoniranju cunami bombe, na čijem stvaranju je Amerika radila od 1944.? Da li je cunami koji je zatim pogodio istočnu obalu SAD, ubio više od 100 ljudi i naneo oko 20 milijardi dolara štete u stvari ljudsko delo? Posebno je sumnjivo to što se udar cunamija uopšte nije poklopio s normalnim načinom udara uragana – piše Tejlor.

On tvrdi da je sličan cunami SAD proizvela i na Novom Zelandu 2013, kao i da je stvorila jedan od najjačih cunamija koji je potresao priobalje Indijskog okeana 2004. godine.

Talasi visoki 15 metara ubili su više od 220.000 ljudi u 12 zemalja, a pokrenuo ih je zemljotres koji su proizveli ljudi. Sličan napad organizovaće CIA i u 2015. godini. Zato ne treba da čude sve češći medijski napisi s pitanjem da li je Indonezija spremna za novi cunami – tvrdi Tejlor.

Priznanje
BUŠOTINE KAO POKRIĆE

Ministar odbrane Vilijam S. Koen izjavio je u aprilu 1997. da se države bave eko-terorizmom kako bi mogle da promene klimu i izazovu zemljotrese ili erupcije vulkana elektromagnetnim talasima – priča Dejvid Čejs Tejlor.

Ipak, dodaje on, te „prirodne“ katastrofe lakše je izazvati eksplozivom, a bušotine naftnih kompanija najbolje su pokriće za takve eksperimente i akcije.

– Urlanje 79.431 navijača na stadionu Tajgera 8. oktobra 1988. izazvalo je zemljotres, zabeležili su seizmolozi. Ako to mogu da urade navijači, šta li tek mogu hiljade tona dinamita C4. Veštački zemljotresi primećeni su i tokom nuklearnih proba Severne Koreje u februaru 2013. Ako svi oni mogu da ih proizvedu, mnogo veće mogućnosti za to ima Amerika – kaže Tejlor.

Udar pa invazija
META BIO JAPAN

Testovi su, dodaje, sprovedeni po nalogu SAD. Novi Zeland je obezbedio lokacije i logistiku, dok su Amerikanci dali veći deo korišćene tehnologije.

U dokumentima nije spomenuta moguća meta napada, ali to je bio Drugi svetski rat, verovatno je Japan bio meta. Cilj je bio udariti u priobalje i razneti gradove i utvrđenja kako bi se krenulo u invaziju na ostrvo – objašnjava Varu.

Šta je praktičnije
NUKLEARKA UMESTO TNT

Dok je moguće koristiti TNT i druge eksplozive, rad s njima donosi mnogo problema. Korišćenje atomskih bombi s višestrukom eksplozijom moglo bi biti praktičnije – zaključak je istraživanja u okviru projekta „Foka“ koje je vodio profesor Tomas Lič sa Univerziteta u Oklendu.

(kurir)

Close