STAV

DIVLJI ZAPAD je bio MNOGO drugačiji od onoga što danas prikazuju VESTERNI

Divlji zapad
foto-ilustracija: pixabay

Američki Divlji zapad i nije bio tako nasilan kao što ga prikazuju holivudski filmovi.

Lokalne zajednice su bile prijateljski nastrojeni prema drugim naseobinama i putnicima, a voda je bila zlata vredna.

Evo još nekih zabluda koje imate kada pomislite na ovaj period američke istorije.

Divlji zapad je naseljavan u etapama, od druge polovine 19. veka tako da se kroz prerije i pustinju znala stvoriti velika gužva putnika koji su putovali dvokolicama ili vagonima iz kojih su u poslednjoj etapi puta iskakali prašnjavi i zamoreni ljudi.

Međutim, ovakav spektakularan dolazak čitavih porodica u potrazi za zemljom, zlatom i zaradom, pratila je i gomila balege i nečistoće koju su doseljenici, njihovi konji, volovi i goveda doneli sa sobom, piše Allday.com.

Pre nego što započnemo priču o kaubojima i revoverašima, napomenućemo da je „Zlatna groznica“ prvo zahvatila Severnu Karolinu i Džordžiju 1848. godine, da bi se premestila u Kaliforniju i zapad tek nekoliko godina kasnije.

Odaljeni gustim šumama, širokim rekama i prerijom od svih većih gradova na Divljem zapadu se živelo mnogo drugačije od onoga što danas prikazuju vesterni.

Nekada su kamile krstarile Divljim zapadom

Kamile su se jahale u ovim predelima Amerike tokom ’50-tih godina 19. veka, i bile su deo vladinog projekta uzgajanja kamila u ovim predelima za potreba vojske. Ove životinje izdržavaju velike vrućine, nedostatak pijaće vode i naglo snižavanje temperature noću i delovale su savršeno za američke pustinje.

Ovaj projekat bi možda i uspeo da nije izbio građanski rat između severa i juga, posle čega je gajenje kamila postepeno iščezlo.

Džesi Džejms nije bio američki Robin Hud

Iako je u ondašnjim novinama i štampi predstavljan kao heroj svoga vremena, Džesi Džejms je zapravo bio najobičniji bandit o kome je lepšu sliku stvorio Džon Njuman Edvards, koji je pisao za novine iz Misurija.

Stopa nasilja je bila relativno niska

Na kraju se ispostavilo da Divlji zapad i nije bio toliko divlji.

Pljačke i nisu bile toliko česte, i mnogi istoričari smatraju da je današnji svet mnogo nasilniji od nekadašnjeg Divljeg zapada.

Iako je važilo malo zakona, zajednice na Divljem zapadu su bile čvrsto povezane, i ljudi su se trudili da stvore dobre susede, a ne neprijatelje.

Stopa ubistava je bila dosta niska, a u pojedinim mestima kao što je Dodž siti i Vičita iznosila je samo 0,6 odstogodišnje.

Kontrola nošenja oružja je bila uobičajena

Zbog čuvanja stoke od kojota i lovokradica pištolj je ipak bio preko potreban.

Međutim, stanovnici gradova širom Divljeg zapada dostavljali su šerifima svoje oružje na proveru.

Još u prvim decenijama druge polovine 19. veka, mnogi pogranični gradovi, a među nima prvi Dodž siti uveli su zabranu otvorenog nošenja oružja.

Opasni momci i njihova odeća

Razočaraćemo vas ali mnoge priče o zločinima i avanturama Bufalo Bila, Bilija Kida su čista fikcija!

Za Bilija Kida veruje se da je ubio 20 ljudi, ali zapravo u istorijskoj realnosti ubio je samo četvoro.

Slično, kaubojske čizme i šeširi su najpoznatiji komadi kaubojske i bandidtske odeće.

Međutim, i na Divljem zapadu moda se menjala. Tako su šeširi kakve je nosio Klint Istvud u vesternima zamenili cilindre tek 1865. godine.

Biti prostitutka je smatrano velikom sramotom

Jedan od načina kažnjavanja prostitutki, bio je objavljivanje njihovih slika u lokalnim novinama, gde im se savetovalo da se ubiju uzimanjem strihina ili nekog drugog pristupačnog otrova.

Crkva je imala veliki uticaj na ondašnje društvo tako da se revnosno starala da lokalna zajednica prostitutke izopšti.

Voda zlata vredna

Dok je slanina koštala samo peni, cena vode je išla između 1 i 100 dolara. Koristila se za piće jer je bila retka, kupalo se slabo, tako da su beli doseljenici bili prilično „mirišljavi“ na zgražavanje Indijanaca koji su znali raspored svih izvora i kupali se redovno.

(Skandalozno.rs, Izvor: dnevno.rs, foto: Wikipedia)

Close