STAV

Džingis-kan: Čovek koji je uspostavio Novi svetski poredak

Tvorac imperije

Mongolska vojska je za dvadeset pet godina osvojila veću teritoriju i pokorila više naroda nego što su to Rimljani uspeli za četiri stotine godina. Džingis-kan, njegovi sinovi i unuci, pokorili su najgušće naseljene civilizacije trinaestog veka.

Smrvio sistem aristokratskih privilegija, izgradio nov sistem zasnovan na ličnim zaslugama

Neprekidnim osvajanjima mongolska vojska je ratovanje tog vremena pretvorila u interkontinentalnu pojavu. Ratovi su se vodili na višestrukim frontovima koji su se protezali hiljadama kilometara. Džingis-kan je ratničku veštinu unapredio do te mere, da je učinio teške oklopljene vitezove Evrope zastarelim.

Zamenila ih je disciplinovana konjica koja se kretala u koordinisanim jedinicama. Umesto da se osloni na defanzivno utvrđivanje, briljantno je koristio prednost brzine i iznenađenja na bojnom polju. Toliko je usavršio taktiku opsade, da je okončao doba utvrđenih gradova.

Džingis-kan je naučio svoj narod, ne samo da u borbi prelazi neverovatne razdaljine, već da u vojnim pohodima istrajava godinama, decenijama i, konačno, da više od tri generacije preživljava u stanju neprekidnog ratovanja.

Mongolska vojska je za dvadeset pet godina osvojila veću teritoriju i pokorila više naroda nego što su to Rimljani uspeli za četiri stotine godina. Džingis-kan, njegovi sinovi i unuci, pokorili su najgušće naseljene civilizacije trinaestog veka. Bilo da se meri ukupnim brojem pokorenih naroda, pripojenim zemljama ili površinom osvojene teritorije, Džingis-kan je postigao bar dvostruko više od bilo kog drugog čoveka u istoriji. Konji mongolskih ratnika pregazili su vode svake reke i jezera, od Tihog okeana do Sredozemnog mora.

Na svom vrhuncu, njihovo carstvo obuhvatalo je prostor, veličine dvadeset pet do trideset miliona kvadratnih kilometara – oblast, veliku približno kao Afrički kontinent, a znatno veću od Severne Amerike, uključujući Sjedinjene Države, Kanadu, Meksiko, centralnu Ameriku i Karipska ostrva, zajedno.

Protezalo se od snežnih sibirskih tundri do vrelih ravnica Indije, od pirinčanih polja Vijetnama do žitnica Mađarske, od Koreje do Balkana.

Većina današnjih naroda živi u zemljama koje su osvojili Mongoli; prema modernim mapama, osvajanja Džingis-kana obuhvataju trideset zemalja i preko tri milijarde ljudi. Zapanjujuća odlika postignuća Džingis-kana je da je celokupno mongolsko pleme pod njegovom vlašću imalo oko milion ljudi, što je manje od broja zaposlenih u nekim današnjim korporacijama.

Od tih milion ljudi regrutovao je vojsku od najviše sto hiljada ratnika – grupu ljudi koja se lako može smestiti na bilo koji veći sportski stadion modernog doba.

Amerikanci bi delo Džingis-kana možda razumeli na sledeći način: zamislimo da je Sjedinjene Države, umesto grupe obrazovanih trgovaca ili bogatih plantažera, osnovao neki nepismeni rob isključivo snagom svoje ličnosti, harizmom i odlučnošću; da je oslobodio Ameriku strane vladavine, ujedinio narod, stvorio pismo, napisao ustav, osigurao verske slobode, izmislio nov način vođenja rata, marširao sa vojskom od Kanade do Brazila i stvorio trgovačke puteve i zonu slobodne trgovine na čitavom kontinentu.

Na svaki način, sa svake tačke gledišta, obim i veličina dela Džingis Kana dovode u pitanje granice mašte i stavljaju na probu moć naučne analize.

Džingis-kanova konjica jurišala je trinaestim vekom, a on je prepravio granice poznatog sveta. Njegova arhitektura nije bila od kamena, već od nacija. Nezadovoljan postojanjem mnoštva sitnih kraljevina, Džingis-kan je od manjih zemalja osnivao veće.

U Istočnoj Evropi, Mongoli su ujedinili dvanaestak slovenskih teritorija i gradova u jednu veliku rusku državu. U Istočnoj Aziji, tokom tri generacije, stvorili su Kinu tako što su spojili ostatke dinastije Sung, na jugu, sa zemljama Jurkida u Mandžuriji, Tibetom na zapadu, Kraljevinom Tangut pored pustinje Gobi i ujgurskim zemljama u istočnom Turkestanu.

Kako su Mongoli širili svoju vlast, tako su stvarali zemlje, kao što su Koreja ili Indija, koje postoje i danas, i to približno u onim granicama koje su utvrdili njihovi mongolski osvajači.

Mongolski ratnik

Džingis-kanovo carstvo povezalo je i izmešalo mnoge civilizacije u neku vrstu novog svetskog poretka. Kada se rodio, 1162. godine, Stari svet se sastojao od niza regionalnih civilizacija, od kojih nijedna nije mogla da se pohvali bilo kakvim znanjem o nekoj drugoj, daljoj od najbližeg suseda.

Niko u Kini nije ni čuo za Evropu, a niko u Evropi nije znao za postojanje Kine i, koliko je poznato, niko nije ni putovao iz Kine u Evropu i obrnuto. U vreme njegove smrti, 1227. godine, ove dve civilizacije su već bile povezane diplomatskim i trgovačkim vezama, koje traju i danas.

Pošto je smrvio feudalni sistem aristokratskih privilegija po rođenju, izgradio je nov i jedinstven sistem, zasnovan na ličnim zaslugama, lojalnosti i delu.

Zauzeo je nepovezane i inertne trgovačke gradove duž Puta svile i organizovao ih u zonu slobodne trgovine, najveću u istoriji. Smanjio je svima poreze, a potpuno ih ukinuo lekarima, učiteljima, sveštenicima i obrazovnim institucijama.

Uspostavio je redovne popise i stvorio prvi međunarodni poštanski sistem. U njegovom carstvu nije se gomilalo blago i bogatstvo u riznicama; sva roba, stečena osvajanjima, bila je široko distribuirana tako da se mogla vratiti u trgovačku razmenu.

Rusija kao naslednik Džingis kanove države

Dovoljan je samo jedan pogled na istorijsku kartu da bismo se uverili u to da je gotovo čitava teritorija savremenog SSSR-a nekada činila deo mongolske monarhije koju je osnovao veliki Džingis-kan. Neki delovi ranije imperatorske Rusije, prisajedinjeni u post-petrovskoj epohi: Finska, Poljska, Baltičke provincije – nisu ulazili u Džingis-kanovu monarhiju; ali su se oni i odvojili od Rusije, pošto nisu imali istorijsku, prirodnu i državnu vezu sa njom.

Druge oblasti, koje slučajno nisu ulazile u sastav mongolske monarhije, ali su, prirodno, po svojoj geografskoj ili etnografskoj prirodi povezane sa ovom monarhijom i prisajedinjene pređašnjoj Rusiji, zadržale su se u SSSR-u i, ako su neke od njih (na primer, Besarabija, poljski „kresi“) sada odvojene, onda je to privremena pojava i pre ili kasnije priroda će učiniti svoje.

Prisajedinjenje SSSR-u Hive i Buhare, koje su pri poslednjim ruskim imperatorima čuvale prividnu samostalnost, i proglašenje sovjetske republike u Mongoliji, predstavljaju produžetak i učvršćenje istorijske povezanosti Rusije s monarhijom Džingis-kana.

Na isti način se sa sigurnošću može predskazati i prisajedinjenje kineskog Turkestana u budućnosti.

Prema tome, u istorijskoj perspektivi ona savremena država koja se može nazvati i Rusijom, i SSSR-om, jeste deo velike mongolske monarhije koju je osnovao Džingis-kan.

Prijatno topla i vlažna klima centralne Mongolije pre osam vekova verovatno je doprinela usponu Džingis kana, navodi se u novoj američkoj studiji.

Studija je zasnovana na analizi godova koji se „prostiru“ na 11 vekova i pokazala je da je veliki vojskovođa na vlast stigao tokom suše i da je svoje carstvo proširio po celoj Aziji tokom neobično dugog perioda lepog vremena.

Godine pre dolaska Džingisa kana na vlast bile su obeležene velikom sušom koja je trajala od 1180. do 1190. piše AFP. Ali od 1211. do 1225. sa širenjem carstva Mongolija je bila pogođena neobičnim perodom kiša i blagih temperatura.

„Prelaz sa ekstremne suše na ekstremnu vlagu navodi na pomisao da je klima igrala ulogu u istoriji čovečanstva“, navela je koautorka studije Ejmi Hesel. „Ona nije bila jedini faktor ali je stvorila ideale uslove za harizmatičnog vođu da izroni iz haosa, razvije vojsku i koncentriše moć“.

Džingis kan je umro 1227. ali su njegovi potomci vladali većim delom današnje Koreje, Kine, Rusije, istočne Evrope, jugoistočne Azije, Indije i Bliskog istoka.

(tanjug, skandalozno.rs)

  • Pantelija

    al nije mogao na Srbiju kolko vidim

Close