STAV

„Genetsko siromaštvo“: Nemate NOVAC jer ste tako PROGRAMIRALI sebe!

Ilustracija
foto-ilustracija: pixabay

Zakon genetskog siromaštva je razlog zbog koga su ljudi “programirani” na život sa malim primanjima.

Poslovna konsultantkinja Natalija Grejs je u svojim knjigama popularizovala termin “genetsko siromaštvo”. Kako ova autorka tvrdi, genetsko siromaštvo uslovljeno je sledećim faktorima:

Siromaštvo i prljave ruke

Dok smo bili klinci, često je moje društvo posle škole odlazilo u kuću jedne devojčice iz mog odeljenja, i tamo smo skakali po kauču sve dok ne bi došli roditelji. Naročito smo uživali u tome zbog pojedinih federa koji su gotovo izbijali iz postave. Naše skakanje proizvodilo je i pravi oblak prašine. Dvadeset godina kasnije, ponovo sam posetila svoju drugaricu iz detinjstva i, na svoj užas, u njenoj kući zatekla sam isti taj kauč.

Koliko sam mogla da primetim, bio je u približno istom stanju kao kada smo pre dve decenije skakale po njemu, ali ja sam ostala zatečena celokupnim stanjem svih komada nameštaja u kući. Sve je bilo dotrajalo, prašnjavo i pokvareno. U glavi sam brzo preračunala koliko bi koštalo da se kupi novi kauč, zamene stare stolice i polomljeno veliko ogledalo, u čije je pukotine stavila foliju. Dok smo razgovarale, u glavi sam stavljala nove tapete na njene zidove. Želela sam da pobacam sve kartonske kutije koje su virile ispod njenog kreveta, zajedno sa polomljenom saksijom koju je privezala parom najlonskih čarapa.

“Ali, šta ako su u izuzetno teškom finansijskom položaju” – zapitala sam se nedugo potom. Ali, moj mozak se i dalje nije predavao i prisetila sam se kako sam i sama nedavno kupila jeftine tapete koje izgledaju sjajno. Gde god da sam pogledala, videla sam samo pukotine, prljavštinu i đubre.

Odjednom mi je sinula jedna misao – zašto se prljavština uvek vezuje za siromaštvo? Sada to pitam i vas. Možete da zamenite uvek sa “često” i “gotovo uvek”, ali to je činjenično stanje. Priznaćete da i skroman dom ima sve predispozicije da bude čist. Ipak, prljavština je gotovo uvek prisutna u siromašnim domovima.

Mislim da je razlog tome što je ta neurednost i prljavština odraz uma i načina razmišljanja. Kako su prljavština i siromaštvo komšije, to znači i da je siromaštvo poseban način razmišljanja, prenosi Dobra reč.

Živite danas, ne čuvajte za posebne prilike

U srednjoj školi, imala sam divnu nastavnicu književnosti. Mozak joj je radio na neverovatan način, a moć zapažanja bila joj je ogromna. Jednog dana, dok smo na času raspravljali o tvrdičluku, dala je svoju definiciju škrtosti koja mi je ostala urezana u pamćenju:

Škrtost znači piti iz rasparenih i polupanih šoljica, dok u kredencu čuvamo nov i neotvoren komplet – glasila je njena rečenica koju i danas pamtim.

Takvu situaciju zatičemo u mnogim domaćinstvima. Kao što novac čuvamo za crne dane, tako i najlepše komade posuđa čuvamo za posebne prilike. Međutim, problem leži u tome što posebne prilike retko nailaze, a crni dani su neizbežni.

Ako sve vredno u svom životu čuvate za bolju budućnost, ta budućnost nikada neće doći.

Zato povadite sve te stvari koje godinama skupljaju prašinu u budžacima, ormarima i kredencima i počnite da ih koristite. Svaki dan je poseban.

Ako život provodite ulažući sve nade u budućnost koja će biti bolja, život će vam biti očajan.

Štedeći životarite – a život prolazi

Poznajem ženu koja je dvadeset godina manijakalno štedela novac kako bi mogla da ga pridoda novcu od prodaje garsonjere, i napokon sebi kupi kuću sa baštom.

Sama je odgajila dve ćerke. Stalno su bile polugladne, a sve tri uglavnom su živele na supama. Jednom mi se starija ćerka poverila i rekla mi da se stidi toga što ima samo par komada odeće, a svaki komad je vidljivo krpljen. Iako je ona rasla, iste pantalone su, “magično”, rasle sa njom, tako što joj je majka samo došivala nove materijale na njih.

Znate šta se onda dogodilo? Nakon dve decenije odricanja, majka je napokon kupila kuću o kojoj je sanjala, ali devojke uopšte nisu bile zainteresovane za baštu. Pored toga, nisu se ni ponašale kao većina devojaka jer su dobile „kompleks Pepeljuge“. Drugim rečima, plašile su se da troše novac pa i danas, kada imaju posao i izvor prihoda, i dalje idu u iznošenoj odeći, jedu iz polupanih tanjira, a nameštaj ne kupuju već uzimaju ono što su drugi bacili. To siromaštvo ostalo im je zacrtano u podsvesti i tako se ponašaju i sada kada mogu sebi da priušte malo uživanja.

Konstantan strah od trošenja i najmanje svote novca će vas psihički unazaditi.

Strah od trošenja novca potrošiće svu vašu životnu energiju.

Siromašna deca – siromašni ljudi?

Deca koja odrastaju u siromaštvu podsvesno se programiraju na siromašnu budućnost.

Prljavština i siromaštvo ubijaju u pojam i osuđuju na sličnu budućnost. Ima svetlih primera gde su ljudi iz takvih uslova baš zbog toga stisli zube i dali sve od sebe. Rezultat je da su postali veoma uspešni. Međutim, mora se priznati da je mnogo veći broj onih koji su iz siromašnog detinjstva prešli u siromašno zrelo doba, a potom i u istu takvu starost.

Ne dozvolite da se uvrstite u tu drugu grupu. Oterajte siromaštvo. Kao što sam rekla da je siromaštvo stanje uma, tako je i bogatstvo stanje uma.

I bogatstvo i siromaštvo u vaš život uvodi um. Zato pazite na šta ga programirate.

(Skandalozno.rs, Izvor: telegraf.rs)

Close