Kada je MILOŠEVIĆ umro, u Tribunalu se nije se čula nijedna reč, nijedan zvuk…

HAG

foto: AP

Bio sam poslednji advokat koji je Slobodana Miloševića video živog i verovatno jedini građanin Srbije koji ga je video mrtvog na krevetu u ćeliji – ovako priča Zdenko Tomanović, nekadašnji advokat Slobodana Miloševića.

Tomanović je ispričao kako je izgledalo kada je ušao u Hag da poslednji put vidi Miloševića.

– Sva vrata u Tribunalu su bila zatvorena. Zatvorene su bile i sve ćelije. Nije se čula nijedna reč, nijedan zvuk. Miloševićevo telo bilo je na krevetu, prekriveno delimično čaršavom, sa otvorenom knjigom i naočarama na stolici pored kreveta. Detalje ne želim da opisujem – rekao je advokat.

Na pitanje o pričama da je Milošević trovan lekovima i da namerno nije lečen, Zdravković kaže:

– Umesto da su doprineli da međunarodna pravda bude simbol poštovanja prava svakog čoveka, oni su sopstvenu nesposobnost pravdali njegovim lošim zdravljem napadajući Miloševića da sam narušava svoje zdravlje.

On je dodao i da ga je Slobodan angažovao mesec dana pre izručenja Hagu.

– Naš prvi haški susret je, koliko se sećam, trajao preko četiri sata. Dočekao me je obrijan, u odelu – rekao je on.

Miloševićeva poslednja noć u Srbiji

Ni sam Milošević nije naslućivao da će tog 28. juna 2001, u akciji nazvanoj po golubici koju je na šetalištu svakodnevno hranio bajatim hlebom – „Golubica“, biti prebačen u sud koji nije priznavao. Tog dana, kao i svakog drugog, on je primao posete, šetao, hranio golubove, razgovarao sa nadzornikom. U ćeliju 1121 vratio se oko 16 sati, ručao kupus s mesom, a onda legao da se odmori.

Kuda me vodite?

– Ustanite i spremite se – kratko i vojnički se tadašnji upravnik zatvora Dragiša Blanuša oko 18 sati obratio Miloševiću, kog je zatekao kako u pidžami leži i čita knjigu.

– Gde idemo? Kuda me vodite? – bio je iznenađen.

– U Hag – kratko mu je odgovorio Blanuša.

Milošević je lagano ustao i zamolio:

– Upravniče, dozvolite bar da se javim supruzi, advokatima, da spakujem svoje stvari.

Blanuša je bio rešen da akciju završi brzo. Uhvatio ga je za mišicu desne ruke i kratko rekao:

– Požurite.

– Budite ljudi, dozvolite da se obučem – zamolio je bivši predsednik, a potom se lagano obukao i deo stvari spakovao u kofer. Izabrao je četiri knjige, neseser sa priborom za ličnu higijenu i obukao mantil. Pre ulaska u maricu još jednom se obratio upravniku:

– Upravniče, šta je ovo? Ovo nije u redu. Ovo je otmica. Mogu li sada da se javim supruzi?

Poslednja vožnja Slobodana Miloševića do Instituta trajala je svega petnaestak minuta. Na helidromu su već čekali haški istražitelji, dva policijska helikoptera i naoružani pratioci.

– Svaka vam čast. Dobro odrađen posao. Možete da isplatite ove ljude – rekao je Milošević uz teatralni pokret rukom kada je izašao iz vozila.

(Skandalozno.rs, Izvor: novosti.rs)

Budite prvi sa komentarom na članku "Kada je MILOŠEVIĆ umro, u Tribunalu se nije se čula nijedna reč, nijedan zvuk…"

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.