STAV

Kada jedno ljudsko biće počinje da veruje da je drugo ljudsko biće zlo?

Da li postoje zli ljudi?

Da li postoje zli ljudi? Siguran sam da većina smatra da postoje. Nekada može da zaplaši lakoća kojom se drugi čovek, sused, bivši partner, kolega, etiketira kao „zla osoba”.

Odnos dobra i zla, koje je mnogima očigledno, gubi privid jednostavnosti kada krenemo da o tome razmišljamo i istražujemo.

Prva stvar koja iznenađuje je da ljudi koji čine zle stvari ne smatraju da je to što čine zaista nešto zlo. U njihovim glavama oni nikako nisu zli, već smatraju da su dobri. Oni druge ocenjuju kao zle, što i jeste glavni razlog da prema njima postupaju agresivno. Iako drugi i oni treći koji čine publiku ocenjuju da prvi čine zlo, oni sami veruju da čine dobro.

Njihova subjektivni psihološki stav je da su oni zapravo borci protiv zla, da oni „proganjaju progonioca”. Veruju da su „anđeli zaštitnici”, a nikako „đavoli” kako ih drugi doživljavaju. U tome je objašnjenje izreke da je put u pakao popločan dobrim namerama.

Kada jedno ljudsko biće počinje da veruje da je drugo ljudsko bića zlo? Izgleda da je za takvu ocenu potrebno da drugoga sagledava kroz „trougao mržnje”.

To znači da postoje tri uslova koja moraju da se steknu kako bi neko zaključio da je drugi zao.

Prvi je da drugi čini nešto čime ugrožava ono što je prvoj osobi veoma važno.

Drugi je da to čini svesno i namerno, a ne slučajno, nehotice, zbog bolesti ili izmenjene svesti.

I treći uslov, koji je najvažniji, a koji „zatvara” trougao sastavljen od ova tri uslova jeste da drugi to čini bez ikakvog povoda ili opravdanja. Kako onaj koji ocenjuje ne vidi logiku za takvo ponašanje, on nalazi „objašnjenje” da to čini zato što je iracionalan, zao. Upravo je ovaj iracionalni momenat, odnosno nerazumevanje subjektivnih razloga zbog kojih neko čini nešto destruktivno, glavni razlog da se taj označi kao zao.

Tako nastaje logička petlja zla: ljudi čine zle stvari drugim ljudima zato što misle da su ti drugi ljudi toliko zli da su to zaslužili. Zli postupci neke osobe izrastaju iz njenog subjektivnog uverenja da je ona dobra, a da je neko drugi zao.

Sva ona neprijateljska, destruktivna, brutalna i nemilosrdna ponašanja kojima se izražava odnos prema zlim drugima, bitno bi se smanjila kada ljudi ne bi bili u mogućnosti da „zatvore” trougao zla. Kada bismo mogli da bolje razumemo razloge, argumente i logiku drugih koji čine stvari koje nam se ne sviđaju, kada bismo povećali empatiju, njihovo ponašanje bi nam bilo manje iracionalno, a oni manje zli.

Time što razumemo nečiju logiku, nikako ne znači da je odobravamo ili prihvatamo. Ovakvo razumevanje nečijih razloga omogućava dijalog, pregovore, uticaj na osobu da promeni svoje rezonovanje i ponašanje.

To je mnogo bolje od crno-belog dečjeg razmišljanja i etiketiranja.

(Zoran Milivojević za Politiku)

Close