Kada me više ne bude: Otac je sinu ostavio životne lekcije koje su za ceo život…

otac

Foto: Pixabay.com

Ovu dirljivu priču napisao je Rafale Zeler i zaslužuje da je svako pročita

Niko ne razmišlja o smrti, ali ona nam se svima neumitno približava, započinje on svoju priču za Medium.

Smrt je uvek iznenađenje, a tako je bilo i za moju porodicu. Niko je ne očekuje. Čak ni smrtno bolesni veruju da će umreti za dan ili dva. Možda čak i za nedelju dana.

[adsenseyu5]

Nikada nismo spremni. Nikada nije pravo vreme.

Ništa nije bilo drugačije ni kada je moj utac umro. Zapravo, njegova smrt je bila potpuno neočekivana. Imao je 27 godina. Bio je mlad, previše mlad. Rak ne bira žrtve. Otišao je dok sam bio i ja bio mlad. Imao sam 8 godina, dovoljno da mi nedostaje ostatak života.

Nikada mi nije rekao da će umreti. Čak ni kada je ležao u bolničkom krevetu. Nije mi rekao ni reč.

Kada je taj trenutak došao, bio sam slomljen.

Medicinska sestra mi je donela kutiju prepunu pisama koja su bila namenjena meni.

Prva je bilo naslovljeno sa “Kada me više ne bude”. Otvorio sam ga.

[adsenseyu1]

– “Sine,

Ako čitaš ovo, ja sam mrtav. Žao mi je. Znao sam da ću umreti.

Nisam želeo da ti kažem da će se to desiti. Nisam hteo da te vidim kako plačeš. Mislim da osoba koja umire imao prava na malo sebičnosti.

Kao što vidiš, postoji još puno stvari koje je potrebno da te naučim. Na kraju krajeva, pojma nemaš o životu. Zato sam ti napisao ova pisma. Ne smeš da ih otvaraš pre pravog momenta. To je dogovor.

Volim te. Brini se o mami. Ti si sad muškarac u kući”.

Devet godina kasnije, stvari su se promenile. Majka je imala novog dečka koji je bio bezvredan. Mislio sam da se ponižava jer je sa njim. Uopšte je nije poštovao. Zaslužila je više od tipa kog je upoznala u baru.

Dobro se sećam šamara koji sam dobio kada se izgovorio “bar”. Priznajem, zaslužio sam ga. Onda sam se setio pisma sa naslovom – “Kada budeš imao najgoru svađu sa majkom”.

[adsenseyu1]

Otvorio sam ga.

– “Sada joj se izvini.

Ne znam zašto se svađate i zašto. Ali znam tvoju majku. Zato je ponizno izvinjenje najbolja stvar da je prebolite. Govorim o izvinjenju na kolenima.

Ona je tvoja majka. Voli te više od bilo čega na svetu. da li znaš da je prošla kroz prirodan porođaj samo zato jer joj je neko rekao da je to bolje za tebe? Da li si ikada video ženu na porođaju? Da li ti je potreban bolji dokaz da te voli?

Izvini se. Oprostiće ti”.

Moj otac nije bio veliki pisac, već samo činovnik u banci. Ali njegove reči imale su veliki uticaj na mene. Posedovale su više mudrosti nego mojih 15 godina iskustva.

Nije trebalo još puno vremena da na red dođe koverta – “Kada izgubiš nevinost”.

[adsenseyu1]

– “Čestitam ti sine.

Ne brini, seks će biti bolji kako vreme bude prolazilo. Prvi put je uvek loš. Moj je bio sa ružnom ženom, koja je uz to bila i prostitutka.

Najveći strah mi je bio da ćeš pitati majku šta je nevinost kada vidiš naslov ovog pisma”.

Otac me je pratio ceo život. Bio je uz mene, iako nije bio uz mene.

Njegove reči moogle su ono što niko drugi nije mogao – stavljale su mi osmeh na lice kada su stvari bile crne.

Pismo označeno sa “Kada se oženiš” me je učinilo veoma emotivnim. Ali ni približno kao ono “Kada postaneš otac”:

– “Sada ćeš razumeti šta je prava ljubav. Shvatićeš koliko je voliš, ali prava ljubav je ono što osećaš za tu malu stvar. ne znam da li je dečak ili devojčica. Ja sam samo leš. Ne proričem budućnost”.

Jedva sam čekao svaki naredni trenutak i svako naredno pismo. Nikada ih nisam čitao pre vremena. Nestrpljivo sam čekao narednu lekciju. neverovatno je šta sve čovek sa 27 godina može da nauči muškarca koji sada ima 85.

Sada, kada ležim u bolničkom krevetu, u ruke uzimam pismo na kom se jedva vidi “Kada dođe vreme”.

Ne želim da ga otvorim. Plašim se. Ne želim da verujem da je moje vreme došlo. Niko ne veruje da će umreti.

Duboko sam uzdahnuo i otvorio ga.

– “Zdravo sine. Nadam se da si sada star čovek.

Znaš, ovo pismo sam najlakše napisao. Ujedno je bilo i prvo koje sam napisao. Ovo pismo me je oslobodila bola koji sam osećao jer ću te izgubiti.

Poslednjih dana u bolnici razmišljao sam o životu koji sam imao. Bio je kratak, ali veoma srećan. Bio sam tvoj otac i muž tvoje majke. Šta sam više mogao da poželim? To mi je dalo mir. Sada ti uradi isto to.

Moj savet tevi – ne moraš da se plašiš”.

(Skandalozno.rs, Izvor: Telegraf.rs)

[adsenseyu2]

Budite prvi sa komentarom na članku "Kada me više ne bude: Otac je sinu ostavio životne lekcije koje su za ceo život…"

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.