Mirjana Bobić-Mojsilović: Sramota je da žena, koja je bila SIMBOL BEOGRADA, bude sahranjena maltene kao opštinsko dete

Advertisement

Kolumna

foto: YouTube printscreen

U društvu spektakla u kome je sve podređeno rejtingu, količini prostora zauzetog na naslovnim stranama i mogućoj dobiti s tim u vezi, nažalost, značaj svačijeg života podleže toj jezivoj i neumoljivoj utakmici koja meri specifičnu težinu čoveka.

Palo mi je to na pamet kada mi je nekoliko prijatelja, glumaca, sa razložnom ogorčenošću javilo da je Lola Novaković, žena koja je decenijama bila i simbol Beograda, ali i simbol jednog dobrog vremena, jedne dobre zemlje, sahranjena maltene kao opštinsko dete.

[adsenseyu5]

Veliku Lolu Novaković na poslednje putovanje ispratio je komšija, uz prisustvo pedesetak prijatelja i poštovalaca. Nije bilo velikih govora, nije bilo nikakve komemoracije, niti se iko iz Grada pojavio na sahrani, niti se potrudio da Lolu isprati ne samo kako dolikuje, nego i kako bi je ispratio svaki drugi Beograd, osim ovoga u kome danas živimo.

Nije sahranjena u Aleji velikana. Na ispraćaju, sa zvučnika, čula se njena legendarna pesma „Samo kap veselja tražim“.

Njena smrt zaslužila je nekoliko rečenica u informativnim emisijama, i začuđujuće mali prostor u novinama.

A sve što je u svom životu stekla, Lola Novaković je ostavila Beogradu.

[adsenseyu1]

„Moj Beograd, srce ima,

i u srcu ljubav čistu

Beograd ruke širi svima,

svakom radost pruža istu.“

Pevala je Lola generaciji naših roditelja, obeležila je jedno veliko vreme, predstavljala nas je časno i uspešno na jednoj davnoj Evroviziji, i njene pesme su postale naš domaći evergrin.

Bila je neka naša verzija Frenka Sinatre.

[adsenseyu1]

Kako je moguće da smo to zaboravili? Kako je moguće da nam je sve to prestalo da bude važno?

Ona je, danas, metafora.

Ova mala priča o zaboravljanju jeste metafora ove zemlje, danas.

Ako zaboravimo i ne potrudimo se da zapamtimo ono što su naše majke ili bake uradile za nas, ako nam ništa ne znači ono što je bilo pre nas, ako tome ne umemo sa poštovanjem da se poklonimo, iako smo malkice i od toga napravljeni, ko smo i šta ćemo biti?

Ironično je kako često pamtimo ljude i događaje vredne zaboravljanja i kako zaboravljamo one koji su vredni pamćenja. I kaže se da je teško zaboraviti onoga ko nam je dao toliko toga nezaboravnog, ali se, danas i ovde, čini da baš i nije tako.

[adsenseyu1]

Lola Novaković je pevala pesme o Beogradu. Potresno je danas, u ovoj maloj priči, ali i u svim drugim našim stvarnosnim pričama, podsetiti se ovih stihova o Beogradu:

„Od bola si znao da u sebi ječiš,

al’ te niko nije video da klečiš.

Mi smo tebi svoju poklanjali mladost,

delili sa tobom i tugu i radost.“

Dodajmo ovom majušnom spisku uspomena, uz koje smo rasli, i još jedan detalj: na mnoge načine, Lola Novaković jeste metafora dostojanstva, kulture, otmenosti, uspeha koji je stigao kao logični rasplet ogromnog rada, ona je takođe metafora jednog života obojenog vrednostima koje su se podrazumevale i koje danas skoro da više nikom ništa ne znače.

Onaj ko je procenio da Lola Novaković ne zaslužuje da bude ispraćena dostojanstveno uz zahvalnost Beograda i uz najlepše sećanje, pokazao nam je jednu sasvim novu muziku.

A tu, nijedna kap veselja ne može pomoći.

(Skandalozno.rs, Izvor: novosti.rs)

[adsenseyu2]

29 komentara na "Mirjana Bobić-Mojsilović: Sramota je da žena, koja je bila SIMBOL BEOGRADA, bude sahranjena maltene kao opštinsko dete"

  1. Samo da dodam: Lola je bila (po Vama) simbol, ali fakat – komunistickog rezima, pevala je Titu u Titovoj Jugoslaviji. Bas kao i Neda Ukraden, koja je pevala za Tita i o Titu. Trebalo bi da se oslobodimo komunisticke dogme, a Titove miljenike da sahranimo kraj gazde, u kompleksu 25. Maj. Zaista zasluzne Beogradjane , umetnike, naucnike, heroje, treba rehabilitovati, a „zasluzne penzije“ raznoraznih treba ukinuti.

    • Senka, mi nismo imali gazde, nismo imali komunizam imali smo socijalizam, imali smo divnu mladost. Lola jeste bila umetnik a umetnici svima pevaju. Pevala bi i vama

      • draga gospodjo ovi sto tu lupetaju kojesta i ne znaju sta je umetnik i zasluzan gradjanin a pogotovu ne da se tada lepo zivelo ne kao sad,takvi se danas klanjaju Miskovicu i kompaniji

        • Jednom u gradu ko zna kom
          ti ces imati topli dom
          prozor s vidicima bez dna
          i sobe pune decjeg sna

          A ja, ne pitaj, ja cu tada
          prestati vec da budem mlada
          i ako te sretnem bilo gde
          nece nam biti kao pre

          Jer jednom u gradu ko zna kom
          svetlece u noci tvoj topli dom
          i ako te sretnem bilo gde
          nece nam biti kao pre

          Jer jednom u gradu ko zna kom
          svetlece u noci tvoj topli dom

          … tako je pjevala Lola! Ja se baš ne sjećam da je Lola nekome smetala, osim možda nekima koji s mozgom nemaju puno kontakta!

        • Zivelo se „lepo“ zahvaljujuci tome sto su komunisti pobili/streljali oko 300.000 nevinih kojima su oteli imovinu, pa je velikodusno podelili vama slicnima.Oteta imovina milion gradjana deljena je naokolo…zato ste Vi ziveli lepo. A zasto danas ne zivite lepo? Sta ste sami stekli, osim sto ste otkupili tudj stan?

          • Pa gospodine Janko, Lola je imala i pevala svoje pesme. Narvno, svima nama, Beogradu, Srbiji, Jugoslavji. Mogli biste i vi da sebi nadjete neku pesmu za svoju dušu i da je svakog dana pevušite, npr. TRLA BABA LAN …

          • drug molotov | 14. decembra 2016. u 17:14 |

            Што се тиче неких којима је отета имовина, и нека је ! И тада је било тајкуна који су се обогатили, а сваки други Србин погинуо у 1. СР. На коју фору !? Исто као и ови данас. Мишковић, Хамовић, Костић и сл. Па њима би био севап отети имовину. И дати им просечну плату да од ње живе.

          • Vazno je da si ti umako metku,……steta !!!!

    • Fakat ko lakat… svi smo mi pevali Marsalu…Mi smo oslobodjeni komunisticke dogme, samo sto posle toga nismo nasli drugu tacku oslonca pa svi zajedno bauljamo ko muve bez glave…. Aleja velikana bi se brzo napunila ako bi tamo sahranjivali svakog ko snimi dve pesme….Uopste , Beograd je prepun „vaznih “ ljudi , tako da je to malo sira prica….

    • Ona je bila pre svega simbol dobre muzike. Ko ima da nije pevao Titu . U ono vreme to je bila velika cast , a bogami ,Tito se nije odbijao, to se nije ni smelo.

    • Gospodja Senka vi mešate babe i žabe. Ostavite politiku ovde se priča o muzici i jednoj umetnici koja je veoma lepo pevala. Zbog takvih kao vi i vama sličnih , smo nacija bez savesti. Tužno tužno……..

    • Senka, je zla baba !!!!

  2. Ma hajte, to se nije desilo, niti je Jovanka Broz zivjela kao pas, pa jelo se kasikma i viljuskama prije 500 godina, imamo memoriju koju posjeduju kulturni narodi

  3. Dobrivoje Dobrosavljevic
    26 мин. ·
    LJUDI IZ KORDONA ŽUTE VLASTI A SADA I PLAVE, UPORNO SLEDE INSTRUKCIJE SA ZAPADA, DA SE BRIŠU OBELEŽJA ISTORIJE I KULTURE, ZNAČAJNE ZA OĆUVANJE SRPSKOG DUHA!!!* TAKO SU SE BRISALA IMENA ULICA RUSKIH GENERALA OSLOBODIOCA BEOGRADA, NARODNIH HEROJA IZ NOB-a, A NAJNOVIJI „PODVIG“ JE SKRA ĆIVANJE NAZIVA I IMENA DOMA KULTURE „VUK KARADŽIĆ“ SADA KAO USTANOVA KULTURE „VUK“???* „PARTIJSKI ŠTAB“ KOJI JE ODLUČIO DA SE LOLI NOVAKOVIĆ NE ORGANIZUJE DOSTOJANSTVENA SAHRANA, NAJVEROVATNIJE JE „ZABORAVIO“ ZASLUGE UMETNICE JER IM NIJE BILA PO VOLJI VRSTA MUZIKE KOJU JE ONA NEGOV ALA ILI SU SMATRALI DA PESME KOJE JE POSVETILA VOLJENOM BEOGRADU NISU DOVOLJNO DOBRE, ILI PAK NE TOLIKO DOBRE KAO ONE ŠTO IH BEOGRADU PEVA NJIHOV VOLJENI VOĐA???* U SVAKOM SLUČAJU PO KO ZNA KOJI PUT PRISUSTVUJEMO ČINU U KOJEM NAM DNEVNA POLITIKA KROJI KULTURNE I DRUGE LJUDSKE ARŠINE…NARAVNO, ZA TO SMO I SAMI KRIVI ŠTO TO DOZVOLJAVAMO!!!* 12. dec. 2016!

  4. Zašto je ovako prošla naša Lola?Beogradjani su na izumiranju. U grad su se uselili neki ljudi koji ne vole ništa što je Beograd , Stari Grad , Beogradski cigani-Sava mala, ……….SRAMOTA!

  5. Kao da je nama tesko da zaboravimo.
    Samo kada hocemo.

  6. Sahrana, kakva god bila, je samo jedan tužni čin. Sećanje ostaje za večnost. Sve dok živimo mi koji smo slušali Lolu i „Lole“ oni će biti tu, kraj nas…

  7. Nemojmo preterivati. Lola Novakovic je bila osrednja pevacica, osrednjih glasovnih sposobnosti i osrednje umetnicke vrednosti. Promovisana od strane komunistickog rezima koji nije imao bas neka kvalitetna merila. Mozda je ona i bila neka istorijska vrednost, ali umetnicka svakako ne! Bas kao i Djordje Marjanovic. To su ljudi (da ne kazem umetnici) koji su svoju popularnost dugovali umetnicki neartikurisanom i neobrazovanom auditorijumu, u jedno jadno dekadentno vreme koje nije ni poznavalo umetnost, i u koje e glavna odlika „umetnika“ bila pripadnost KPJj. Svakako ne bi smeli biti spomenici kulture. Sa druge strane, kulturni Beograd imao je niz eminentnih (ali partijski, pa samim tim, kulturno – društveno nepriznatih) umetnika. Prisetite se samo Miće Popovića, genijalnog slikara, koji je na marginama komunističke vlast proglašen za nepodobnog i čije su izložbe diljem Srbije zatvarane i zabranjivane. Sada ispada da jedna pevaljka, Lola, ima više zasluga nego Mića Popović! Dajte ljudi, prizemite se, i barem se malo kulturno obrazujte, pre nego etiketirate nekoga za simbol. Nije Lola simbol ni Beograda, ni moj, niti bilo ciji. Nemojte samo reci da je trebalo da bude sahranjena u aleji velikana. Možda – pored Nikole Tesle?

    • Ne treba mesati pojmove estradnih zvezda i estradnih umetnika. Zna se sta je umetnost a sta estrada. Samim tim, estradna zvezda, ma koliko bila popularna, ne moze biti simbol kulture, pogotovo ne u Srbiji. Srbija je odavno zapostavila umetnost i umetnicke vrednosti, te smo tako vise od decenije ostali bez Narodnog muzeja. Kakva je to „umetnicki“ obrazovana zemlja koja nema cak ni Narodni muzej?

    • , 1962, Lola Novaković je sa prekrasnom baladom „Ne pali svetlo u
      sumrak“ osvojila četvrto mesto u Luksemburgu. Lolin evropski uspeh, koji
      je dugo za izvođače iz Jugoslavije bio nedostižan, pošto su se obično
      „vrteli“ po donjem delu tabele
      . Po
      beogradskoj čaršiji se pričalo da se Lola zamerila komunističkim
      vlastima kada je pred nastup, kako je i bilo određeno protokolom
      festivala, kleknuvši pozdravila luksemburšku grofovsku porodicu.

    • Zbog Vašeg komentara Stevice, muka mi je od Vas samozvanih obrazovanih, bez trunke,
      emocija. Da li Vam to na fakultetima, fizički izvade taj gen ili ste tako (u)rodjeni.
      Ne deli se svet na obrazovani i neobrazovani auditorijum niti na pevaljke i obrazovane pevačice, već samo na ljude koji su imali i sačuvali dušu i one koji to nisu. Ali to se ne uči obrazovanjem! A u tom jadom i dekadentnom vremenu, postojalo je nešto što se zove sreća i nada. Kako bi ste nazvali ovo današnje vreme? I obrazovane njegove pevaljke? Mića je veliki slikar jer su to neki rekli a drugi priznali, jer je obrazovan ali šta vredim meni su njegove slike ružne. I tako Stevice, kada svedeš svet, ostaje samo lepo i ružno. A vaš je komentar ružan i crn kao Mićine slike, crnji od reči sahrana u Mirjaninom lepom mišlju obojenom sećanju. Pozdrav iz lepote za sve vaše istomišljenike, živite i dalje u svom svetu ali ne pišite komentare. Nikome nisu potrebni.

  8. Izgleda da neko uporno želi da nam objasni da je svet nastao i vreme počelo da se računa od pojave žvakaće gume i coca cole a da je pre toga bila tama.Drugo nije mi jasno kako neko može da kvalifikuje ceo narod nekulturnim.Pitam se gde su bili kulturni da spreče pojavu,dolazak i tako dug opstanak nekulturnih.

  9. Zasto, senka,izuzimass operske „dive“ kad se dragana jugovic del monako sobajic, pijana kao letva lelujala po sred bine!?

    • Dragiša Čolić | 17. decembra 2016. u 09:27 | Odgovori

      Draga gospodo, radnici i neradnici, seljaci i seljačine, četnici i partizani, komunisti i anarhisti, vernici i ateisti, naprednjaci i nazadnjaci, žuti, plavi, crveni
      … (opredelite se gde pripadate – ako nešto fali dopišite), sve ste pobrkali.
      Mirjana Bobić Mojsillović je jedim tužnim i hladnim povodom napisala jedno toplo podsećanje na Lolu Novaković i hvala joj na tome. Živeo sam u „onom“ vremenu i Lolu Novaković bez razmišljanja ubrajam u dva pop ili zabavna pevača kako smo ih mi nekada naazivali – uz Zdravka Čolića, o trećem bih već morao da razmislim (a bilo ih je) da se drugi ne naljute. Gde nađoste ono o padanju u nemilost komunista i druge slične gluposti. Ja o tome tek sada čuh, a rekoh živeo sam u tom vremenu. Moja majka i otac su rađe slušali Cuneta i Lepu Lukić (i ja ih cenim) i niko im na tome nije zamerao niti pravio besmislena poređenja. Ne možete, pored gore pomenutih, u isti koš svrstavati i Miću Popovića i Narodni muzej i … samo vam tu fali još Pavaroti i Miroslav Ilić. Nemojte porediti ovo i ono vreme. Dobro je primetila jedna komentatorka kada je rekla da je više pisalo o ssmrti Gastozove majke, nego o smrti Esme Redžepove.

      Mirjana, ako dozvoljavate da Vam se tako obratim, ne očekujte od Gorana Vesića i Siniše Malog da oni Vašu inicijativu prihvate. Vi ste poznata javna ličnost i ako odlučite da ovu inicijativu nastavite, računajte na mene i one koji ovako misle. Imam pristojan broj prijatelja na fejsbuku pa računam i na njihovu podršku.

  10. Mirjana, za sve si u pravu. Mislim da je vreme doslo da se posten svet, intelektualci i oni koji su svoje skole ili zanate zavrsili posteno, probude i usprotive se ovoj nekulturi!

  11. Drago mi je da se iko iz svijeta umjetnosti oglasio oliku velike pjevacice Lole Novakovic.Uz duzno postovanje i saucesce ali toliki publicitet i medijska paznja pisanje medija o smrti majke Gastosa nije u redu.gdje su tekstovi o odlasku velike dive Esme Redjepove.

  12. Kao „opstinsko dete“ ? Izvinite, a sta to fali „opstinskom detetu“ ? Ovakvo uporedjenje je veoma ruzno. Trebalo bi da se stidite, Mirjana.

  13. Pala je u nemilost vlasti još kada je rešila da živi sa Draganom Antićem. Od tada su oboje postali obični građani. I tako je i do danas.

  14. Nemam reci koliko mi je zao, nisam ni znala da je nasa LOLA umrla . Kako je to moguce da se napravi neoprostiv propust Ministarstva kulture, LOLA nije bila neka tamo „pevaljka“ ONA je bila godinama ljubimic Beograda i ne samo Beograda u svoje vreme i cele Jugoslavije . Idu mi suze dok pisem ovaj tekst i ne mogu da se nacudim kako necenimo vrenosti koje su nam ostavili ljudi koji su nas zaduzili. Neka joj je laka zemlja i neka pociva u miru NASA LOLA,

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.