STAV

Najčuvanija tajna JNA: NLO oborio dva „miga 21“ i ubio jednog pilota?! – VIDEO

Ilustracija
foto-ilustracija: pixabay

Najmisteriozniji slučaj jugoslovenske avijacije dogodio se pre skoro 40 godina, a veći deo javnosti i dalje nije upoznat sa detaljima na noćnom letu Zagreb – Beograd – Titograd, odnosno današnje Podgorice.

Ono što ovaj let hrvatske aviokompanije “Pan adria” od 16.08.1977. godine, razlikuje od svih ostalih, jeste tajanstvena nebeska pratnja u obliku neidentifikovane, užarene, crvene svetlosti koja je uslovila reakciju tadašnjeg vojnog vrha, obaranje “miga 21” i smrt jednog pilota!

Svedočanstva o tajanstvenom NLO dalo je desetak svedoka, uključujući radariste, kontrolore leta, civilne i vojne pilote…

Za slučaj je pre skoro 20 godina saznao istraživački novinar Đulijano Marinković, a svoja otkrića on je objavio nedavno. Koliko je ovaj događaj bio važan, najbolje oslikava podatak da je mogao odložiti turneju ka Kini, Severnoj Koreji i Rusiji doživotnom predsedniku Socijalističke federativne republike Jugoslavije Josipu Brozu Titu.

Ilustracija
foto: Tanjug/Arhiva

Kazivanja o avionu u kome se nalazi 50-ak putnika, sa leve strane praćenih užerenom kuglom, koja u blizini surčinskog aerodroma stoji tako da se vidi i golim okom, ali i očitava na najmodernijim instrumentima u Kontroli leta; zatim intervenciju četiri “miga”, od kojih su dva oborena zajedno sa jednim pilotom; kao i potpisivanje ugovora o tajnosti; u potpunosti nadmašuje i najbolje moguće naučno-fantastične filmove.

– Reč je o najfascinantnijem slučaju do kog sam imao prilike da dođem na našim prostorima. Priču o incidentu iz 70-ih, kada je jedan civilni avion na celom njegovom putu pratilo neobično svetlo i događala se cela jedna interakcija, čuo sam 1996. godine, a potvrdili su je profesor i tadašnji šef tehnike u “Pan adrii” Borivoje Galović, koji je pričao na fakultetu budućim pilotima, pilot Dobrisav Džeba, kopilot Milenko Bajtolić, mehaničar leta Stanko Naletilić… Ona ima elemente prvoklasnog i svetskog slučaja, za koji zapadni istraživači skoro i da ne znaju, a to su su radarska i optička detekcija sa zemlje i neba, od vojne mreže VOJ, od oblasne kontrole Beograd, vojnu intervenciju i dizanje “migova” i zapovest o obaranju NLO – objasnio je Marinković.

Šta se te noći dešavalo na nebu, saznajte od glavnih aktera ove neverovatne priče:

Pilot Dobroslav Džeba

Printskrin: HRT3

Printskrin: HRT3

– Poleteli smo normalno, sa 50-putnika, iz Zagreba za Beograd, bila je normalna, ugodna, letnja noć i onda smo dobili dozvolu od beogradske Kontrole leta da produžimo let za Surčin. Negde oko Sremske Mitrovice smo počeli da poniramo. Tada smo primetili jedno svetlo, crveno, jako intenzivno, sa leve strane. Kretalo se paralelno sa nama, da ne kažeme letelo. Bilo je tako jako da se u njega nije moglo gledati, da bi se otkrilo ima li nečeg u njemu i oko njega. Pratilo nas je tako da je uskladilo i brzinu i visinu. Kad smo došli na 300 metara – krajnje vreme za dozvolu za sletanje – objekat je stao i prema levom krilu se njegova brzina počela smanjivati, a mi smo sleteli.

Onda smo videli kao lagani odsjaj, bilo je kao maglica ili malo oblačića, videli smo to crveno svetlo kako stoji tamo, na mestu gde se zadržalo gde smo mi sleteli. U kontroli nas je čekalo veliko društvo, i civilno i vojno. Uglavnom su nam rekli da to što smo videli da to ostane među nama, da ne govorimo dalje, da oni istražuju šta se desilo, da je objavljena vojna pripravnost, da su vojnički migovi već spremni za poletanje. Mislili smo da će tako biti lakše da nastavimo dalje, jer smo mislili da nas neko štiti.

Ilustracija
foto-ilustracija: pixabay

Posle sam saznao da su se oni spremali za odlazak Tita, koji je trebalo da u devet sati ujutru sa Batajnice otputuje u posetu Rusiji, Kina, Severna Koreji… Posle konsultacije, doneli smo odluku da nastavimo let. Dve minute kasnije, to nešto se pokrenulo i kako smo mi išli prema Valjevu, tako je i ono išlo paralelno sa nama. Iz kontrole su nam rekli da okrenemo ulevo, u tom momentu smo naciljali u taj crveni objekat, kad smo se stabilizirali u tom smeru, objekat je povećao brzinu i to od potpunog mirovanja, do sedam puta brzine zvuka (oko 9.000 kilometara na sat). Kasniji proračuni su utvrdili da je objekat imao 150 metara.

Šef smene je počeo da paniči “okrećite, okrećite”. Objekat se zaustavio i krenuo nazad prema Batajnici, mi mu nismo više bili interesanstni. U povratku su nas dočekali vojni i civilni zvaničnici i pod pretnjom moje bezbednosti mi rekli da nikada nikom ne pričam tome. Ja sam to vrlo, vrlo ozbiljno shvatio i do pre par godina nije mi padalo na pamet da o tome išta i razmišljam. To sam pokopao, mislio sam da je priča sa tim gotova. Kasnije smo saznali da je najmanje jedan pilot poginuo, generali su svi bili ljuti kako im je to pobeglo, a mene je zanimalo šta bi se desilo da smo tu, na Valjevu, produžili dalje.  To se ne zaboravlja! Šta god da je bilo, u nama je ostalo kao jedan nedorečeni insert iz profesionalnog života.

Mehaničar leta Stanko Naletilić

Printskrin: HRT3

Printskrin: HRT3

– Svetlo je bilo, ne, plavo, crveno, kao žarka svetlost, ne. Isijavala je te boje, kao elipsasta, nepravilna kugla. Nije bio čisti krug. To nas je pratilo od Mitrovice skroz do Beograda, do sletanja.Nakon sletanja mi smo izašli van, gledali smo gore i videli tu kuglu. U međuvremenu je posada otišla do kontrole leta da vide šta je to bilo tamo, međutim sve je to bilo sa nekakvim velom tajne. Saznao sam da su i oni videli na radaru i golim okom, i da je vojska u pripravnosti… Kada smo ponovo poleteli ka Titogradu, kontrolor nas je zamolio da okrenemo u levo, prema tom predmetu. Ono je menjalo brzinu, od mirovanja do neverovatne brzine. Onda nam je rekao: “Okrenite vi natrag prema Valjevu, ovo se okrenulo ka vama”. Stjuardese, putnici, svi su bili u panici… Čuli smo da su dva miga od četiri bila i oborena. Vojska nije davala nikakve informacije.

Bivši načelnik Konrole leta za celu Jugoslaviju, Zlatko Vereš (Zvali ga u jedan posle ponoći u stan, da dođe u BGD, u kontrolu leta)

Printskrin: RTS2

Printskrin: RTS2

– Imali smo super modernu tehniku, najmoderniju kontrolu leta, tako da smo imali priliku da potpuno pratimo tok čitavog tog događaja. Seo sam u kola, sa pomoćnikom smo otišli u oblasnu kontrolu i tačno se videlo da je to objekat. Pored primarnog, imali smo i sekundardni radar. I jedan i drugi signal bio je obrađen kompjuterom, a od podataka smo dobili brzinu, visinu i smer. Videli smo kad je NLO prešao sa levog na desnu stranu, svi putnici se prebacili isto da bi gledali. Kad je aviondošao na pola puta, ovaj objekat se dosta velikom brzinom postavio između Batajnice i Surčina, Tu smo ga izgubili, jer radari imaju program koji briše stalni cilj u slučaju da se on ne kreće. Imali smo i vezu sa oficirom za navođenje, ali smo ga videli u oblacima golim okom… Vojska je na kraju napravila svoju komisiju, objašnjenje je bilo da se radi o meteorološkom balonu. Ne znam da neki balon može sa 500-600 klometara da prati avion.

Bivši komandir voda u radarskoj stanici Kačarevo kod Pančeva, Aldo Matić

Printskrin: HRT3

Printskrin: HRT3

– Uočili smo ga na radaru. Pratili smo objekt, leteo je veoma brzo, došao je u blizinu naše radarske stanice, tu se brzina znatno smanjila. Vojnici sa straže su nas pozvali napolje da vidimo nešto što je čudno. Izašli smo i videli tri leteća objekta spuštena na zemlju, koji su sijali intenzivnom svetlošću, kao sunce. Mesto sletenja je bilo par metara severo-zapadno od naše stanice. Prvi put smo tako nešto u životu videli, uzbuđenje je bilo veliko i sve je trajalo 15 minuta.

Lovački avioni dignuti su u zrak, krenuli su ka tim objektima, a mi smo ih navodili. Objekti su se digli kad su im se približi i odleteli su u pravcu Osijeka. Pre toga piloti su prijavili kvarove i ometanja na migovima. Krenuli su u poteru, ali brzina tih NLO objekata je bila nedostižna za bilo koji avion u upotrebi. Iznad Osijeka, iz horizontalne brzine, prešli su u vertikalni, brzinom od 10 maha u momentu. Mi smo saznali da je još jedan par migova išao u presretanje i da je jedan pilot poginuo. Naša potera je bila neuspešna zbog brzine NLO, nagle promena kretanja pri istoj brzini i tehnologije koju smo sreli. Zapečatili smo materijal i potpisao protokol o tajnosti.

Nišandžija na PZO topu, Damir Bokunić (Bio na vojnom aerodromu Batajnica)

Printskrin: HRT3

Printskrin: HRT3

– Služio sam vojni rok kao nišandžija. Video sam kada su iz jednog svetla izašla dva manja, radili su jedan spiralni let pre nego što su se udaljili u različitim pravcima. Treće svetlo je krenulo prem zapadu, nazad, u smeru Zagreba. Oko 40 minuta smo pratili svetlost, nas osmorica zbog situacije sa Titom. Vojnici su se bojali, repetirali oružje, jedan nije mogao govoriti, mislio je da će rat. Uzbuna je bila proglašena na nivou beogradske vojne oblasti, a jedan pilot nije heo da leti, rekao je da je za njega sve gotovo i da u akciju ide kolega iz druge smene. Piloti su krenuli, kružili su oko NLO  koji je bio na Surčinu, na visini oko 300 m, taj veći NLO krenuo u pravcu Mađarske

Ja sam video krajičkom oka da je jedan manji krenuo prema jugu zemlje. NLO koji je bio veći, on se uspinjao, išao je jako sporo… Ujutru u šest su mi rekli da je bilo jako gusto, da su svi migovi poleteli i da su tri srušena kada je Jugoslovenskoj avijaciji naređeno da projektilima upozori NLO da se skloni sa naše teritorije. Oni su uzvratili kod Mađarske granice gde su se vodile borbe i pilot je poginuo. Išli smo na sahranu u Beograd, ali su nam rekli da ne moramo da prisustvujemo jer je počast organizovana na većem nivou. Kasnije je šest vojnika pozvano da ide u žitna polja u Vojvodini, gde su pronađeni ostaci “migova”. Našli su jedan koji nije imao zadnji deo, krila su bila jako oštećena… Čak je i visokom oficirskom kadru zabranjivano da zna o događajima.

Video iz emisije hrvatskog novinara Krešimira Mišaka možete da podgledate ovde:

 

(Skandalozno.rs, Izvor: telegraf.rs)

Close