STAV

Rešena MISTERIJA: Konačno otkriveno zašto SUNCOKRETI prate Sunce

Ilustracija
foto: skandalozno.rs/Dalibor Ogrizović

Naučnici već decenijama znaju da suncokreti prate kretanje Sunca, okrećući svoje cvetove od istoka prema zapadu kako dan odmiče, ali dosad nisu znali zašto je to tako.

U novom američkom istraživanju pokazalo se da se kretanje suncokreta za Suncem uzrokuje njihov unutrašnji biološki sat, a te promene pozicija biljke čine i većim i pčelama privlačnijim.

„Ovo je prvi poznati primer da rast neke biljke modulira njen unutrašnji sat i da to ima čak i evolucijske posledice“, rekla je voditeljka istraživanja Stejsi Harmer s Kalifornijskog univerziteta.

Najmanje od 1898. naučnici posmatraju kako suncokreti počinju dan okrenuti prema istoku i tokom dana se polako okreću prema zapadu, da bi se tokom noći ponovo vratili na istok.

Niko dosad nije uspeo da shvati šta reguliše taj proces.

Kako bi ustanovili da li je u pitanju biološki sat ili se biljke jednostavno kreću po nekom predodređenom rasporedu, američki biolozi sproveli su niz eksperimenata.

Prvo su suncokrete privezali kolcima tako da se ne mogu pomerati, a zatim ih postavili u posude koje su na početku dana okrenuli na zapad, suprotno od signala koje uobičajeno dobijaju od Sunca. Time su uspeli da im poremete ritam.

Zatim su ih postavili u laboratoriju s fiksiranim veštačkim svetlom i ustanovili da su se suncokreti nekoliko dana njihali napred-nazad. „To je ponašanje kakvo očekujete od mehanizma kojeg pogoni unutrašnji sat“, rekla je Harmen.

Potom su napravili veštačko svetlo koje se kreće od istoka prema zapadu. Suncokreti su uspeli da usklade svoje pokrete u skladu s kretanjem svetla kada je ono pratilo 24-satni ritam, ali nisu kad je ritam promenjen na 30 sati.

Sve ih je to dovelo do zaključka da je u suncokretima nešto povezano s 24-satnim ritmom kretanja.

Ali šta je to što zapravo uzrokuje kretanje suncokreta? Naučnici su ustanovili da jedna strana stabljike, u zavisnosti od doba dana, raste brže od druge strane. A to uzrokuje da biljka njiše svojim cvetom.

Harmer je objasnila da je takav tip rasta drugačiji od redovnog rasta suncokreta i javlja se na dnevnoj bazi, odnosno u 24-satnom ritmu.

Pokazalo se da je to za biljku dosta važno jer su one okrenute od Sunca tokom eksperimenata imala 10 odsto manje listove od prosečnih.

Takođe, suncokreti koji su ujutro bili okrenuti prema istoku privukli su pet puta više pčela od onih veštački okrenutih na zapad. To pokazuje da postoji evolucijska korist od toga što suncokreti „jure“ za Suncem.

„Pčele vole tople cvetove“, objasnila je Harmer u radu objavljenom u časopisu „Science“.

(Skandalozno.rs, Izvor: express.hr)

Close