Savo Štrbac: Do sledećeg popisa, Hrvatska će rešiti srpsko pitanje za sva vremena

Reportaža

Zagreb – foto: pixabay.com

Preostalim Srbima u Hrvatskoj nije ugodno, ali Zakon o braniteljima je postojeća formulacija Domovinskog rata, sad proširena i na branitelje, koja je prisutna sve ove godine. Zakon sam po sebi neće pogoršati položaj Srba, ali im neće ni pomoći.

Hrvatski sabor usvojio je za Srbiju sporni Zakon o pravima hrvatskih branitelja iz „Domovinskog rata“, čiji je prvobitni tekst pre samo dva meseca izazvao burna reagovanja političkih predstavnika Srba u Hrvatskoj, ali i zvaničnika u Srbiji zbog formulacije u nacrtu zakona da su „agresiju na Hrvatsku izvršile Srbija, Crna Gora, JNA i paravojne jedinice iz BiH, uz pomoć velikog broja pripadnika srpske nacionalne manjine u Hrvatskoj“.

Mit mora da se gradi, hrani i traje

„Hrvati su pobednici. Imaju preko pola miliona branitelja. Branitelji su najjača grupacija u Hrvatskoj. Na njima počiva današnja Hrvatska. Svaka država ima svoj nekakav mit, tako su i oni napravili mit od branitelja i prave ga sve više i više, prave im sve više i više ustupaka, tako i sa ovim zakonom oni su napravili mnoge ustupke braniteljima, tim njihovim veteranima i njihovim porodicama. I onda su morali da definišu šta je to branitelj“, konstatuje za Sputnjik Savo Štrbac, predsednik Dokumentaciono informacionog centra Veritas.

Zakon je, za razliku od nacrta, usvojen sa nešto korigovanim tekstom, jer su iz njega izbačene „paravojne jedinice iz BiH“, a formulacija „veliki broj pripadnika srpske nacionalne manjine u Hrvatskoj“ zamenjena je sa „delom srpskog pučanstva u Republici Hrvatskoj“.

U Deklaraciji koju je 2000. usvojio Sabor, podseća Štrbac za Sputnjik, piše definicija o „Domovinskom ratu“, odnosno da su agresiju na Hrvatsku izvršili Srbija, Crna Gora i JNA, sa delom srpskog pučanstva u RH.

„Od te deklaracije, a i u Ustavu, data je slična definicija ’Domovinskog rata‘. Ali i u svim drugim zakonima, u enciklopedijama, u knjigama, ta se definicija proteže kao trakavica. I to je već ušlo u svest naroda“, napominje predsednik Veritasa.

Moguće je, tumači Štrbac kao pravnik, da bi takva definicija branitelja trebalo da bude usklađena sa Ustavom, sa ostalim zakonima i sa tom deklaracijom. U nacrtu su, ukazuje Štrbac, bili malo iskočili iz te definicije iz Deklaracije, pa su umesto „dijela srpskog pučanstva“ bili rekli „velikog broja pripadnika srpske nacionalne manjine u Hrvatskoj“.

Kako se na hrvatskom kaže uzdržan

„To je očito zasmetalo Srbima u Hrvatskoj jer oni imaju tri svoja zastupnika u Saboru. Nije imao ko drugi da dojavi predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, koji je, kad je nacrt došao u septembru na prvo čitanje u Sabor, bio na zasedanju generalne skupštine UN, pa su zahvaljujući njegovom reagovanju cela Srbija i region počeli da pričaju o tome“, smatra Štrbac.

U međuvremenu, pojašnjava on, u konačni tekst zakona je vraćena definicija iz Deklaracije i ostalih njihovih zakona, na taj način je napravljen ustupak Srbima u Hrvatskoj i zato su zastupnici SDSS-a bili uzdržani prilikom glasanja.

„To što Pupovac kaže da uzdržano može značiti i protiv, meni je to smešno. Pa naravno da može da nema opcije protiv. Kad imate tri opcije — za, uzdržane i protiv, onda je uzdržan — uzdržan. Ne može biti ni za ni protiv“, jasan je Štrbac.

Nije, podvlači Štrbac, problem ovaj zakon o braniteljima, već definicija „Domovinskog rata“ koja je još od početka tih ratnih sukoba naovamo živela u svim propisima.

„Taj zakon neće naštetiti Srbiji, jer zakone donosi Parlament države Hrvatske i on se nikakvim automatizmom ne primenjuje na druge države. Tako da oni mogu da govore šta god hoće, da pišu po svojim zakonima šta god hoće, oni se ne primenjuju u drugim državama“, ističe Štrbac. 

Hrvatska od Srbije ne može dobiti nikakvu naknadu štete, dodaje Štrbac.

Srbima ne može biti gore nego sad

„Hrvatska je to mogla pred Međunarodnim sudom pravde koji je jedini nadležan za to, što je onomad i pokušala sa tužbom da je Srbija izvršila genocid nad Hrvatima tokom devedesetih godina prošlog veka ili da je odgovorna za taj genocid. No, taj tužbeni zahtev je odbijen presudom Međunarodnog suda pravde, tako da su to ispucali i nema više šansi da ponovo idu sa tužbom“, pojašnjava Štrbac.

Druga stvar je da li nešto pojedinci mogu da dobiju, rezonuje Štrbac, ali ne na osnovu tog zakona („Pazite, ne mogu isključiti da neki zarobljenik, hrvatski veteran, koji je bio u srpskim zatvorima, logorima kako god to nazivali, neće tražiti neku naknadu štete“), nego na osnovu sudske presude ako je bude.

„Naravno da preostalim Srbima u Hrvatskoj nije ugodno, ali nije ovo ništa novo. Ovo je definicija ili formulacija ’Domovinskog rata‘ sad proširena i na branitelje, koja je prisutna sve ove godine. Zakon sam po sebi, s obzirom da je vraćena definicija kakva je ranije bila, neće pogoršati položaj Srba, ali im neće ni pomoći“, kategoričan je Štrbac.

Položaj Srba u Hrvatskoj je, posebno napominje on, veoma bedan i jadan.

„To dokazuje i taj tihi egzodus Srba iz Hrvatske jer ih je svakim danom sve manje. Na popisu iz 2011. godine bilo ih je 4,36 odsto u ukupnoj populaciji, a na narednom popisu, kako stvari stoje, njihov broj će po procenama Veritasa pasti na ispod tri odsto. To je onaj projektovani procenat još sa početka devedesetih godina prošlog veka kad su Hrvati na čelu sa Tuđmanom napravili program da će, kad svedu Srbe u Hrvatskoj na manje od tri odsto, biti rešeno srpsko pitanje za sva vremena“, zaključuje Štrbac.

Tihi egzodus uveliko traje, napominje Štrbac, i na jednog povratnika iz Srbije u Hrvatsku njih pet odlazi iz Hrvatske u Srbiju.

(Skandalozno.rs, Izvor: rs.sputniknews.com)

Budite prvi sa komentarom na članku "Savo Štrbac: Do sledećeg popisa, Hrvatska će rešiti srpsko pitanje za sva vremena"

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.