Sirija: Ako se zarati, evo ko bi stao uz Ameriku, a ko bi podržao Rusiju

Susret

Vladimir Putin i Donald Tramp – foto: Tanjug/AP

Američki predsednik, Donald Tramp, skoro da je najavio vojni udar u Siriji, a iako je danas poslao manje zapaljivu poruku, u slučaju da dođe do sukoba svetskih razmera, vrlo je verovatno da bi se formirala dva vojna bloka.

Jedan bi stao uz SAD, a drugi bi podržao Rusiju. Vašington već računa na podršku nekoliko zemalja.

Velika Britanija

Još od slučaja trovanja bivšeg špijuna Sergeja Skripalja, Velika Britanija i SAD su bile na istim stranama tvrdeći da iza napada stoji Rusija. Takođe, smatraju da i iza napada hemijskim oružjem u sirijskoj Dumi stoji Moskva zbog čega su najavile moguće udare na Siriju. London je sinoć poslao svoje podmornice ka Siriji u domet za raketni udar, a prema pisanju tamošnjih medija, napad se očekuje u toku današnjeg dana. Britanija je tradicionalni američki saveznik, a učestvovala je sa SAD u intervencijama u Iraku, dok je u Siriji sarađivala kroz NATO pakt.

Francuska

Francuski predsednik Emanuel Makron izjavio je da ima dokaze da iza navodne upotrebe hemijskog oružja u Siriji stoji vlada iz Damaska.

„Imamo dokaz da je korišćeno hemijsko oružje, makar hlorin, i da iza toga stoji vlada Bašara al Asada“, rekao je Makron.

„Mi ćemo nastaviti razmenu tehničkih i strateških informacija sa našim partnerima, posebno sa Britanijom i Amerikom i u narednim danima ćemo objaviti našu odluku“, rekao je pre nekoliko dana.

Izrael

Izrael koji se graniči sa Sirijom redovno učestvuje u vojnim operacijama usmerenim protiv Damaska. Prošle nedelje Moskva je iznela da Tel Aviv stoji iza vazdušnog napada u kojem je uništena sirijska vojna baza. Izrael je takođe ključni američki saveznik na Bliskom istoku. Ima i veliku podršku predsednika Donalda Trampa koji je rešio da prizna Jerusalim za glavni grad jevrejske države.

Saudijska Arabija

Rijad je još jedan od glavnih saveznika vašingtonske administracije, i jedan od glavnih igrača u regionu. Tramp je prošle godine potpisao sa zvaničnicima Saudijske Arabije vojne ugovore u vrednosti od 380 milijardi dolara. Takođe, kao saveznik Irana predsednik Sirije Bašar al-Asad je trnu u oku novog prestolonaslednika Mohameda bin Salmana. Rijad raspolaže armijom od preko 300.000 vojnika, i modernim arsenalom uglavnom kupljenim od Amerike.

Nemačka

Nemačka je takođe saveznik Amerike preko NATO pakta, ali je danas kancelarka Angela Merkel saopštila da ta zemlja neće bombardovati Siriju.

„Ceo spektar mera treba preduzeti protiv Sirije, ali nemačke snage neće napadati sirijsku vojsku ili druge vladine snage“, rekla je kancelarka.

Turska

Druga najveća NATO armija poslednje dve godine se sve više okreće Moskvi. Posle obaranja ruskog vojnog aviona pre nekoliko godina i pretrpljenih sankcija, Ankara je spremna da održava dobre odnose sa Rusijom.

Sa druge strane, Turska nema nameru da prekida saradnju i sa SAD zbog Sirije, saopštio je predsednik Redžep Tajip Erdogan.

„Niko nema pravo da u Sredozemlju i u Siriji raspiruje požar vojnog i političkog sukoba. Turska nema nameru da napusti zajednički rad s našim saveznicima SAD, strateške odnose s Rusijom ili saradnju s Iranom“, rekao je Erdogan.

Iako je Ankara osudila navodno trovanje, turski ministar odbrane Nuretin Džanikli juče je izjavio da bi sukob Rusije i SAD zapalio Bliski istok. U slučaju sukoba Turska bi verovatno u početku vagala između dve strane, ili bi posmatrala sa strane, pre svega što bi se rat vodio na samoj njenoj granici.

Istočni blok

Ako izbije rat, veruje se da bi Rusija mogla da računa na Iran, a možda i na jednu mnogo jaču silu.

Iran

Moskva i Teheran zajedno deluju u Siriji, gde podržavaju vladu Bašara al-Asada. Iran je vodeća sila u regionu, kojoj jedino može da parira Saudijska Arabija. Takođe je u decenijskom sukobu sa SAD, a uprkos višegodišnjim sankcijama Vašingtona, Iran uspeva da radi na razvoju vojske, pa čak i nuklearnog programa. U Siriji ima i najmanje dve vojne baze, i izdvaja velika sredstva za pomoć aktuelnog vlasti.

Kina

Iako se Peking juče nije oglašavao po pitanju novonastale krize, Kina i Rusija već godinama rade na razvoju ekonomskih ali i vojnih saveza.  Kako pojedini mediji izveštavaju, kineski borbeni brodovi, koji se nalaze u Sredozemnom moru, dobili su naređenje da se u slučaju ratne eskalacije u ovom delu sveta podrede komandi ruske Ratne mornarice. To, praktično, znači da eventualni američki udar po ciljevima u Siriji neće moći da prođe bez aktivnog učestvovanja i Vojske Kine.

Kina ipak nije tako blizu Sirije da bi mogla da reaguje u prvim danima rata, a najbližu bazu imaju na rogu Afrike, u Džibutiju. Ipak, u slučaju opšteg sukoba, moguće je očekivati svrstavanje Pekinga uz Moskvu.

Lokalne snage

Od vojnika na terenu najaktivnije su zvanične sirijske vojne snage koje podržava Rusija, dok pobunjenici na severu zemlje uživaju pomoć SAD. Kurdi na severu svrstavaju se kao saveznici Amerike, iako nemaju loše odnose sa Rusijom dok ih je Vašington u nekoliko navrata ostavio na cedilu. Ipak, Kurdi aktivno ratuju protiv Turske, pa bi u slučaju da Ankara uđe u rat mogli da stanu na suprotnu stranu.

U Siriji je aktivan i Hezbolah potpomognut Iranom, i smatra se jednom od najbolje pripremljenih paravojnih grupacija u regionu, sa višegodišnjih ratničkim iskustvom.

Na teritoriji razorene Sirije takođe još ima pripadnika razbijene Islamske države, mada je mala verovatnoća da bi njeni borci mogli da naprave veću razliku u ratnom stanju.

(Skandalozno.rs, Izvor: kurir.rs)

Budite prvi sa komentarom na članku "Sirija: Ako se zarati, evo ko bi stao uz Ameriku, a ko bi podržao Rusiju"

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.