Sodoma i Gomora: Da li je Biblija opisala istorijski događaj?

Da li se zaista dogodilo?

Sodom je bio najlepši grad u dolini Jordana. Ležao je u ravnici koja je po lepoti i plodnosti bila ‘kao vrt Gospodnji’. Opšte izobilje vodilo je raskoši i ponositosti i ljudi su se odavali zadovoljavanju čulnih strasti.

Prorok kaže: „Prestup Sodoma, tvoje sestre, bio je u ponosu i izobilju hleba, u bezbrižnom miru beše ona i kćeri njezine, a nisu pomagali siromahu i ubogome, nego su se ponašali i činili gadosti preda mnom, zato sam ih uništio kad sam to video“ (Jezekilj 16:49-50).

Ljudi ni za čim ne teže više nego za bogatstvom i neradom, i upravo to je dalo povoda gresima zbog kojih su bili uništeni gradovi ove doline. Besposličenje je najveće prokletstvo koje može snaći čoveka, jer odmah za njih sledi porok i zločin.

Na taj način se slabi um, izopačuje shvatanje i unižava duša. Ljudi su se u Sodomu bez ikakvih ograničenja odavali najnižim i najgnusnijim strastima. Otvoreno su prkosili Bogu, Njegovom zakonu i nalazili uživanje u nasilju. Iako su imali pred sobom primer prepotopnog sveta i dobro znali kakav se gnev Božiji ispoljio u njihovom uništenju, ipak su živeli istim bezbižničkim životom.

U vreme kad se Lot preselio u Sodom, izopačenost još nije bila uzela tolikog maha i Bog je u svojoj milosti dopustio da zraci svetlosti zablistaju u moralnoj tami. Kad je Avram oslobodio elamske zarobljenike, pažnja naroda je bila skrenuta na pravu veru.

Stanovnicima Sodoma Avram nije bio nepoznat, a njegovo poštovanje nevidljivog Boga bilo je za njih predmet podsmeha. I dok se pronosila vest o njegovoj obdarenosti i hrabrosti, niko nije mogao da se oslobodi pomisli da ga je pobednikom učinila samo nekakva božanska sila nevidljiva.

A njegov plemeniti duh nesebičnosti koji je sebičnim stanovnicima Sodoma bio toliko stran, bio je još jedan dokaz o nadmoćnosti njegove vere kojoj je on svojom hrabrošću i vernošću ukazivao čast. Zatim je i Melhisedek blagosiljajući Avrama, priznao da je živi Bog izvor njegove snage i pobede. Tako da je ovom narodu višestruko otkriveno Božije delovanje a slučaj sa Lotom je poslednji zračak svetlosti koji je odbačen kao i svi prethodni.

A sada se Sodomu približavala poslednja noć. Dok su se anđeli, koji su imali zadatak da sve unište, približavali gradu i ušli u njega, ljudi su sanjali o napretku, bogaćenju i uživanju. Dva stranca su se u sami sumrak približila kapiji grada.

Niko se od ljudi nije ponudio da im ponudi smeštaj i prenoćište. Međutim, u gradu se našao jedan čovek koji je sasvim spontano ukazao pažnju ovim strancima i pozvao ih u svoj dom. Lot nije znao njihov pravi karakter, ali su učtivost i gostoljublje bile njegove navike, to je bio sastavni deo njegove vere – pouke kojima ga je Avram učio ličnim primerom.

Mnoga domaćinstva su, zatvarajući svoja vrata pred strancima, odbila tako i Božijeg vesnika koji bi im, da je bio primljen, doneo blagoslov, nadu i mir. Svaki postupak u životu, ma kako beznačajan izgledao, ima svoj uticaj na dobro ili na zlo. Vernost ili nehat u onome što izgleda kao beznačajna dužnost, može otvoriti vrata najvećim blagoslovima ili najvećim životnim tegobama.

U malim postupcima se proverava karakter. Mi ne treba da živimo samo za sebe, već i za druge. Ispravne postupke svakodnevnog života obavljene u duhu samoodricanja i voljna srca, Bog posmatra sa zadovoljstvom. Neznatne pažnje i uobičajene ljubaznosti mogu mnogo doprineti životnoj sreći, a zanemarivanje ovih osobina doprinosi, ne manje, da ljudi postaju ojađeni i potišteni.

Imajući u vidu zlostavljanje koje je strance očekivalo u Sodomu, Lot je sebi stavio u zadatak da ih odmah po ulasku u grad uzme u zaštitu, nudeći im gostoprimstvo u svom domu. Stranci su se upravo raspitivali za osobenosti ovog grada, a Lot ih je upozorio da nipošto noću ne izlaze iz kuće.

U tom su se začulli uzvici i zajedljivo izazivanje rulje koja je tražila da se stranci izvedu napolje. Zatim je Lot izašao napolje, znajući da ti bezakonici lako mogu provaliti u kuću, pokušavajući da na njih utiče ubeđivanjem: „Nemojte, braćo, činiti zla“, zamolio je on.

Pritom je upotrebio reč ‘braćo’ kao njihov sused, nadajući se da će ih umiriti i da će se oni posramiti svojih zlih namera. Ali to je bilo kao dolivanje ulja na vatru i njihov bes se još više pojačao. Ismejavali su Lota tvrdeći da on pokušava da im gospodari i zapretili da će mu učiniti gore nego što su nameravali sa njegovim gostima. Tada su navalili su na njega ali su se anđeli Božiji umešali.

Ono što je usledilo, otkrilo je karakter gostiju: „A ljude koji su bili pred kućnim vratima udarili su slepilom, od najmanjeg do najvećeg, tako da su se uzalud mučili da nađu ulaz“ (1. Mojsijeva 19:11).

Ta za njih poslednja noć, bila je isto tako puna greha kao i mnoge prethodne, ali milost koju su tako dugo omalovažavali bližila se kraju. Stanovnici Sodoma prešli su granicu božanske dobrote. Anđeli tada otkriše Lotu cilj svoje misije: „Hoćemo da zatremo ovo mesto, jer je vika njihova velika pred Gospodom, pa nas posla Gospod da ga zatremo“ (1. Mojsijeva 19:13).

Lot je zatim otišao da obavesti buduće zetove ali oni su ga ismejavali i mislili da zbija neku šalu. Za njih je sve bilo isto i nisu mogli verovati da bi divni Sodom mogao biti uništen. Zatim se vratio kući i anđeli mu narediše da uzme svoju ženu i kćeri i odmah naupsti grad. Ali Lot je oklevao. Iako ga je tištilo svakodnevno nasilje, nije imao pravu predstavu o bezakonju koje je vladalo.

Nebeski glasnici tada uzeše za ruku njega, kćeri i ženu i izvedoše ih iz grada. U svim gradovima u dolini nije se moglo naći ni deset pravednika, ali je zahvaljujući patrijarhovom zalaganju i svojoj bogobojaznosti Lot našao milost u Božijim očima.

Nalog koji mu je dat, zvučao je veoma potresno: „Izbavi dušu svoju i ne obaziri se natrag i u celoj ovoj ravnici da nisi stao, beži na ono brdo da ne pogineš“. Ali je Lot zbunjen i uplašen, molio da bude pošteđen onoga što mu je bilo naređeno, da ga smrt ne bi zadesila pre nego što bi stigao na određeno mesto. Tu se vidi slabost njegove vere koja je oslabila usled doticaja sa nevernicima u tom bezbožničkom gradu.

Knez nebeski bio je na njegovoj strani vrlo eksplicitno, a on se ipak plašio za svoj život, kao da ga Bog ne bi i dalje čuvao kao do tada. Nije trebao sumnjati niti postavljati nikakva pitanja. Ali, kao i mnogi drugi, on je pokušavao da se sam pobrine za svoj život: „Molim te, daj da pobegnem u onaj tamo grad, dosta je blizu. Tebi to ne znači mnogo…“

Želja mu je ispunjena iako je taj grad trebalo biti takođe uništen i nazvan je Sigor. O, koliko je Bog milostiv prema zabludelim stvorenjima svojih ruku!

I kada je Gospod pustio kišu od sumpora i vatre, jedan od begunaca se, i pored zabrane, usudio da osvrne na grad predat propasti, te se pretvorio u slan kamen. Da se sam Lot nije ustezao da posluša upozorenje anđela, uticaj njegovog primera sačuvao bi od greha njegovu ženu.

Takođe i ona, iako je telom bila u ravnici, srce joj je ostalo u Sodomu, te je zajedno sa njim i propala. Umesto da zahvalno prihvati ponuđeno oslobođenje, ona se drsko osvrtala priželjkujući onakav život kakv su vodili oni koji su odbacili božansku opomenu.

Palate, hramovi, skupocene zgrade, vrtovi, vinogradi, veseli ljudi željni uživanja – sve je bilo uništeno. Dim požara peo se visoko u vis, kao dim iz kakve ogromne peći, a divna sidimska dolina pretvori se u pustinju – ostade svedočanstvo koje svim pokolenjima čovečanstva govori o neizbežnosti kazne Božije nad prestupnicima.

Taj plamen baca svetlost opomene sve do naših dana.

(skandalozno.rs)

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.