STAV

ŠTA SPREMA KINA: Da li Peking „ispod oka“ gleda i Rusiju?

Predsednici

Dok je sva svetska pažnja usmerena na događaje na Bliskom istoku, u čijem se vrtlogu našle ne samo Rusija i Sirija, nego evo već i Turska, u sukobu čije su posledice još neizvesne, to se istovremeno na Dalekom istoku vrše sistematske pripreme za veliki rat (Treći svetski).

Naravno, govorimo o najboljem prijatelju Rusije – bratskoj državi Kini.

Pa tako, usred informacionog mora i „isukanih“ diplomatskih mačeva preko krhotina nadzvučnog ruskog borbenog aviona Su-24, i tone turskih pomorandži čiji uvoz Rusija zabranjuje, malo je ko obratio pažnju na činjenicu da je Kina bez presedana započela najambiciozniju u poslednjih 70 godina, reformu vojske, tako da je pripremi da dostine drugu poziciju u svetu borbene sposobnosti, približavajući se mestu koje joj istorijski pripada (po kineskom uverenju). Kao što svi znaju, druga vojna sila na svetu je Rusija… još uvek.

Naravno, kremaljske „patriote“ neprirodno se raduju dok uzvikuju kako će sada sa Kinom u istom taboru da na smrt izbombarduju Stejt department i omski padobranci izvrše desant spustivši se na travnjak ispred Bele kuće. Ne bih želeo da rušim Kristalne zamkove (posebno ne u odnosima Rusije i Kine, iako se veoma dugo bavim specijalno samo ovom temom), ipak bi trebalo fanatičnim fanovima skrenuti malo pažnje na neke ne baš laskave momente u reformi NOAK-a (Narodno-oslobodilačke armije Kine).

Pre svega, na sednici Centralnog vojnog saveta Narodno-oslobodilačke armije Kine, kineski predsednik Si Đinping, koji je istovremeno i šef kineskih oružanih snaga, najavio je ciljeve reforme, čiji zadatak mora biti ispunjen do 2020. godine, a to je – priprema NOAK-a za vođenje borbenih operacija izvan Kine! Odnosno, to je glavni cilj reforme – da pripreme Kinu za ekspanziju? Ali sa kim Peking vidi sukob kao mogućnost u narednih pet godina?

Da bi se situacija bolje shvatila, treba obratiti pažnju na činjenicu da je reformom takođe obuhvaćeno ujedinjenje vojnih okruga. Posebno, Pekinški VO kao i Vojna oblast Šenjang spojiće se u jedan Severni VO, čiji bi se štab trebao stacionirati što je bliže moguće granici sa Rusijom… Podsetimo se da je NOAK u junu ove godine, na severu države, sprovela velike opšte vojne vežbe, tokom kojih je izvela hiljadukilometarski usiljeni marš. Pitam se, gde se to Kinezi pripremaju da izvrše duboko prodiranje?

Siguran sam, da mnogi skeptično gledaju na mogućnost sukoba između Rusije i Kine, ali da vas podsetim, da su ove dve zemlje međusobno kroz istoriju zbog teritorijalnih pretenzije ratovale i krvavi obračuni na ovom terenu nisu bili retki. Danas su gotovo ceo Daleki Istok naselili imigranti iz Kine i ubrzo će zaista predstavljati nacionalnu većinu.

Šta bi trebalo da se desi u ovom slučaju da spreči Peking da brine o svojim sugrađanima na susednoj teritoriji, koja se još uvek studentima u kineskim školama prikazuje u nastavnom programu, kao privremeno okupirana teritorija? Istovremeno, kineski mediji redovno filuju informacije o teritorijalnim subjektima i tako fokusiraju javnost da obraća pažnju na ovaj problem na odgovarajućem nivou.

Ali, vratimo se na NOAK.

Takođe, u ovoj se reformi ogleda konstantna odlika istočnjačke karakteristike – odugovlačenje (kako bi se dobilo na vremenu). Nova kineska armija biće spremna do 2020. godine i to neće biti jednostavno tek tako, već zato što u to vreme situacija oko Rusije može da poprimi katastrofalni izgled na geopolitičkoj perspektivnoj mapi.

Rusija je već sada izgnanik, a njen se status pogoršava iz dana u dan sve više i više. Međunarodna zajednica čak i sada ne bi osudila Peking da njegov šef dovede svoje „žute“ vojnike u Bajkalski region. Ali je još prerano, mada je u Mjanmaru ovaj scenario već uspešno uvežban, igrajući na separatistički faktor kineske populacije, čiji je rezultat stvaranje jednog broja nekakvih republika unutar države (Va, Danu, Kokan, Naga, Palaung, Pao).

Rano u tom smislu, što Rusija još nije sasvim iscrpljena ekonomskim sankcijama, njena vojska u sukobima još nije do maksimuma demoralisana. Pored toga, Kina je sada angažovana u rešavanju svojih energetskih problema, jer je zavisna od uvoza nafte i gasa. I da bi u potpunosti isključila zavisnost od prirodnog gasa, predstavljen je ekonomski petogodišnji plan kao prioritet, u kom peroidu se mora pospešiti razvoj geotermalne energije. U stvari, 2020. godine taj će trend omogućiti Kini da potpuno isključi uvoz gasa i kao činjenica – da Rusiju ostavi na miru sa svojim gasovodom…

Jedina stvar od koje se Kina ne može odreći, to je ruska tehnologija, ali će ona i ovo pitanje rešiti. Sa osmehom na usnama i lošim namerama na umu, Peking je uspešno izvršio kupovinu kako modernog borbenog lovca Su-35, tako i najnovijeg dostignuća naučno-vojne misli ruskog vojno-industrijskog kompleksa, S-400… koji se veoma efikasno nosi sa turskim „Koralom“, pa ostaje samo da se do 2020. godine iskopiraju u dovoljnoj količini. Kao što možete videti – sve je isplanirano.

I jednostavno ne mogu da ne spomenem očaravajuću frazu kineskog lidera na samitu G-20 koju je izgovorio Putinu: „Svaki put, kada se Rusija bude suočila sa teškoćama i nevoljama, mi ćemo stajati na vašoj strani“.

Tako je, oni će stajati na vašoj strani – bukvalno (na ruskom jeziku „strana“ znači država prim. prev.). Velika priprema za veliki rat je počela!

(veseljenska)

  • radomirjovanovic

    Treba bitov obazriv u tumacenju prijateljstva Rusije sa Kinom,Licno ne verujem im ,u opste,Mogu biti od obostrane koristi,ali slicni su turcima,nepredvidivi.

Close