STAV

TRENUCI ISTINE: Da li će Turska napasti Siriju i izazvati opšti rat?

Predsednik Turske
foto: AP/Tanjug

Turska je poslednja regionalna sila koja bi otvorenom intervencijom mogla preokrenuti razvoj događaja u Siriji, koja ne može da se isključi ako tursko-sirijska granica bude postepeno blokirana.

Mesec dana pre nego što je Turska oborila ruski bombarder koji je optužen za upad u turski vazdušni prostor, ruska vojna obaveštajna služba je upozorila predsednika Vladimira Putina da je to bio turski plan.  Diplomate upoznate sa događajima kažu da je Putin odbacio ovo upozorenje, verovatno zato što ne veruje da bi Turska rizikovala dublje vojno učešće Rusije u sirijskom ratu.

Obaranje prvog ruskog aviona od strane neke NATO članice još od Korejskog rata je važno jer pokazuje koliko daleko je Turska spremna da ide da bi  zadržala svoju poziciju u ratu koji besni na južnoj strani njene granice sa Sirijom duge 550 milja.  To je  bio veoma važan događaj, jer se dva meseca posle njega na severu Sirije Turska suočava sa ratnim dešavanjima koji predstavljaju mnogo ozbiljniju pretnju njenim interesima nego kratki ruski upad u njen vazdušni prostor, iako je Ankara u petak oglasila novu povredu.

Sirijski rat se nalazi u ključnom trenutku. U proteklih godinu dana, sirijski Kurdi i njihove visoko efikasne Jedinice narodne zaštite (JNZ) zauzeli više od polovine sirijske granice sa Turskom.  One su u junu prošle godine zauzele glavnu liniju snabdevanja Islamske države, preko graničnog prelaza Tal Abijad severno od Rake. Uz podršku SAD intenzivnim bombardovanjem, Kurdi su napreduju u svim pravcima, i odsecaju sever Sirije od Turske u obuhvatu teritorije između Tigra i Eufrata.

Kurske snage imaju još samo 60 milja da potpuno zatvore linije snabdevanja ISIS i naoružane opozicije. Turska je izjavila da je za nju „crvena linija“ prelazak Kurda zapadno od reke Eufrata, mada Ankara nije reagovala kada su arapski saveznici kurskih JNZ zauzeli branu na Tišrinu na Eufratu i zapretili uporištu Islamske države Manbij.

Sirijski Kurdi sada procenjuju da li da zazuzmu strateške teritorije severno od Alepa i da se povežu sa kurdskom enklavom u Afrinu. Dešavanja u narednih nekoliko meseci mogu pokazati ko će biti pobednici i gubitnici u regionu u narednih nekoliko decenija. Snage predsednika Bašara al-Asada napreduju na više frontova pod ruskih vazdušnim kišobranom. Čini se da je sada, Erdoganova petogodišnja kampanja svrgavanja Asada blizu propasti. Turska bi to mogla prihvatiti kao svršen čin, priznajući da će ne može da pošalje svoju vojsku u severnu Siriju zbog jakog protivljenja SAD i Rusije. Ali, ako je alternativa neuspeh i poniženje, onda ona samo to može učiniti.

Francuski ekspert za nekonvencionalni rat i politiku na Bliskom istoku Žerar Šalijan, govoreći u Erbilu prošle nedelje, je rekao da „bez Erdogana Turci ne bi vojno intervenisali u severnoj Siriji, ali, pošto je on na vlasti, mislim da će to učiniti „.

Erdogan je stekao reputaciju da u krizi podiže ulog kao što je to učinio prošle godine kada nije uspeo da osvoji parlamentarnu većinu u prvom izbornom krugu. On je tada iskoristio obnovljeni sukob sa turskim Kurdima i podelu među njegovim protivnicima da pobedi u drugom krugu u novembru.

Direktna vojna intervencija u Siriji bi bila riskantna, ali  Šalijan smatra da je Turska „u stanju da je preduzme a da je Rusija neće obeshrabriti“. Naravno, to neće biti lako. Moskva ima avione u vazduhu i protivavionske rakete na terenu, ali Putin verovatno ima jasnu predstavu o ograničenjima vojnog angažovanja Rusije u Siriji.

Omar Šeikmus, stari sirijski kurdski lider koji žive u Evropi, kaže da sirijski Kurdi „treba da shvate da Rusija i sirijska vlada neće zbog njih ući u rat sa Turskom“. On upozorava da glavna kurdska politička stranka u Turskoj ne treba da precenjuje svoju snagu, jer je reakcija predsednika Erdogana nepredvidiva.

Drugi kurdski lideri veruju da je malo verovatno da će doći do turske intervencije i da je do nje trebalo da dođe pre nego što je ruski avion oboren. Obaranje je dovelo do jačanje ruskih vazdušnih snaga u Siriji i zauzimanja mnogo goreg stava Moskve prema Turskoj,  koja daje punu podršku sirijskoj vojsci da napreduje u severnoj Latakiji i oko Alepa.

U ovom trenutku, sirijski Kurdi i dalje razmišljaju šta treba da rade. Oni u ovom trenutku imaju iste neprijatelje kao sirijska vojska, ali znaju da će njihova jaka pozicija trajati onoliko dugo koliko traje rat. Ako ne bude turske intervencije u velikom obimu Asad i njegovi saveznici pobeđuju, jer je intervencija Rusije, Irana i libanskog Hezbolaha okrenula ravnotežu u njegovu korist.

Trojka regionalnih sunitskih država – Saudijske Arabije, Katara i Turske – nije za sada uspela da svrgne Asada kroz podršku sirijskoj naoružanoj opoziciji, a njihova namera za to je sada sve slabija, usled pada cena nafte i rata u Jemenu.

U sirijskom i iračkom političkom kotlu, skoro svi igrači se na kraju preigraju, propuštajući  priliku za krajnji uspeh. Ovo se odnosi i na velike sile poput SAD 2003, monstruozne vlasti kao ISIS u 2014. godini, kao i na sirijske Kurde u 2016. Jedan od razloga što je u borbi za ovaj deo Bliskog istoka Iran izašao u prvi plan je taj što su se Iranci kretali oprezno i korak po korak.

Turska je poslednja regionalna sila koja bi otvorenom intervencijom mogla preokrenuti razvoj događaja u Siriji, koja ne može da se isključi ako tursko-sirijska granica bud postepeno blokirana. Ali ovaj sukob je postao toliko internacionalizovan da su samo SAD i Rusija u stanju da ga dovedu do kraja.

(Kurir, Countrerpunch)

Close