STAV

VEROVANJA: Ovo su srpska narodna predanja o biljkama

Drenjina

Religija drveća i biljaka kod starih Srba bila je veoma razvijena.

Srbi nisu bili izuzetak u odnosu na druge narode, ali je od značaja to da se mnogo toga sačuvalo do današnjih dana kroz pravoslavno hrišćanstvo, pre svega Badnjak i Zapis.
Ovaj tekst je deo priče o narodnom verovanju i praksi kroz vekove.

Bagrem

Bagrem nije dobro drvo i zato ne treba da bude blizu kuće.Srbi su bagrem zvali nerod (bez roda).Kalemljenje bagrema je skrnavljenje.
Beli luk

U narodnoj medicini, i u verovanjima kod Srba, beli luk između ostalih biljaka ima počasno mesto.Na beli luk ne sme nikakva nečista sila, pa je korišćen u ishrani i nošen kao amajlija. Jedini uslov za beli luk je da se ne ljušti noktima.Od mirisa belog luka beže zmije.

Božikovina

Božikovina je zimzeleni lišćar i može se ponegde naći u bukovim šumama.Zbog dekorativnog izgleda se koristi po gradovima, ali je Srbi nisu sadili na okućnicama jer je otrovna biljka, a pogotovu plodovi – crvene bobice, koji mogu u proleće da prevare decu.Ovo drvo je u narodu poznato pod imenom „zelenika” i veoma je dugovečno.U Srbiji je najpoznatija zelenika na istočnom ulazu u manastir Studenicu.

Bor

Bor je izrazito senovito drvo ako je sam iznikao na grobu ili u blizini.Ako je bor namerno posađen na nekom znamenitom mestu, ili ga je posadila neka važna ličnost (kralj), onda postaje značajan i tu se okuplja narod.

Božur

Po jednoj srpskoj priči, božur je prvo imao cvet bele boje, ali je na Kosovu od krvi srpskih junaka dobio crvenu boju i raširio se po Srbiji.

Bosiljak

Bosiljak prati svakog Srbina kroz sve ozbiljnije prilike u životu od rođenja do smrti. Bosiljak je Božji cvet i prvo se u bašti posadi on, pa tek drugo cveće. Na Bogojavljenje, u vodu koja se ujutru donosi sa izvora, stavi se bosiljak, pa se istom svi ukućani zapoje. Osveštanom vodom sveštenik kropi vernike i blagosilja uz pomoć bosioka. U vodi u koju je potopljen bosiljak kupa se porodilja posle porođaja, kao i novorođenče do 40 dana.O Božiću se izvor sa kojeg se pije voda kiti bosiljkom.Stari Srbi i Srpkinje kad idu u crkvu nose struk bosiljka i stavljaju ga pored ikone.Dva dana u godini su posvećeni bosiljku: Sveti Makivej i jesenji Krstovdan. Tada se bosiljak osvećuje u crkvi i čuva za religijske potrebe i za lek.„Duša mu na bosiljak miriše” kaže se za dobrog i verujućeg čoveka.

Breza

Srbi su od grana breze pravili metle.Breza je prokleto drvo jer su Spasitelja šibali brezovim granama.Od suve kore breze se prave baklje (lile) koje se pale na Ivanjdan ili Petrovdan.Iz debljeg drveta breze se u rano proleće toči sok koji se pije umesto vode.

Brekinja

Srbi veruju da je Isus Hrist razapet na krstu od brekinjinog drveta. Brekinjino drvo se smatra prokletim pa se plodovi ne jedu sveži, a samo drvo se ne seče, niti na vatru stavlja. Ko bi odsekao brekinju razboleo bi se, ili ukočio, ili naprasno umro. Ako se neka grana sama odlomi, od tog drveta se prave jarmovi, ili čunovi za razboj.

BršljanBršljan je drvo ljubavi do smrti, jer se obavija oko drugog drveta koje se na kraju osuši. Grančice bršljena se stavljaju u venčiće koje prave devojke.Na Božić se bršljanom kiti kuća, jer tada ima plodove i lišće.Bršljan se koristi u narodnoj medicini.

Vinova loza

Samonikla vinova loza je senovito drvo i može nići iz groba. Poznata je loza svetog Simeona na Hilandaru.Kalemljena vinova loza je sveto drvo i od plodova (grožđa) se dobija vino koje je lek i hrana. Osvećenjem, vino je krv Hristova kojom se pričešćuje narod.Zaštitnik vinove loze i vinogradara je sveti Trifun.Na lozi se spaljuju sveci.Kad su spaljivane mošti svetog Save na beogradskom Vračaru, nijedna vatra nije bila dovoljna da se spale mošti Svetitelja, dok nisu donete gidže i čokoti iz vinograda.

Vrba

Vrba u srpskim verovanjima i religiji ima značajno mesto.Vrbovim grančicama se udaraju (šibaju) deca i odrasli na Mladence, Lazarevu subotu i Cveti i pri tome govore uz smeh: „Rasti kao vrba”.Praznik vrbe je Lazareva subota – Vrbica, kada se osvećuje u crkvi.Kora bele vrbe je lekovita kod nazeba i temperature.Vrba iva sa svojim pupoljcima je vesnik proleća.Čim vrba ozeleni (vrbopuc), narod veruje da kod žena poraste polna želja.

Glog

Srbi su verovali da je glogov štap (kolac) najmoćnije sredstvo protiv vampira i zlih duhova – demona.Cvet i plod gloga se u narodnoj medicini upotrebljavaju za lečenje srca.GrabOlistalim grančicama graba momci i devojke kite kuće i kapije o Đurđevdanu da bi lakše našli bračnog druga.

Detelina

Srbi, a i još neki narodi, verovali su da detelina sa četiri lista donosi sreću onome ko je nađe.Detelina sa dva lista takođe ima magičnu moć i pomaže da se nađe zakopano blago.Srbi su smatrali da je detelina jedina biljka koja nije lek ni od čega.Detelinu ne treba sejati, ni kositi, o mladom mesecu.

Dren

Dren je drvo koje prvo cveta u proleće, a poslednje daje zrele plodove u jesen.Dren se povezuje sa zdravljem i njime se kiti o Đurđevdanu.O Bogojavljenju se daje deci da pojedu drenov cvet da bi bili otporni i zdravi.

Dud

Crni dud potiče iz Turske, a beli iz Kine. Obe sorte duda imaju lekovita i hranljiva svojstva.Nije dobro za kuću i ukućane ako se žile duda podvuku pod kuću, cela kuća će izumreti i opusteti.

Ivanjsko cveće

Vrlo omiljeno livadsko cveće u srpskom narodu. Prema hrišćanskoj mitologiji ono je posvećeno svetom Jovanu letnjem i Bogorodici. Od ivanjskog cveća i drugog livadskog cveća se na Ivanjdan (7. jul) pletu venčići i stavljaju na ulazna vrata od kuće ili pod jastuk za miran san.

Jabuka

„Bosiljak se od mirisa daje, jabuka se od milosti daje”.Jabuka je simbol prijateljstva i ljubavi prema bližnjem i Srbi su je rado jedni drugima nosili na dar. Pre Petrovdana (12. jul) se nisu jele jabuke.Jabučicu u grlu imaju muškarci, a žene nemaju.Sadnja i kalemljenje raznih sorti jabuka (slatke, mirišljave ili kisele), kod Srba je značilo obavezu i čast. Ko nije kalemio voćke, nije smeo ni da ih seče.Jabuka je sastavni deo svadbenih i verskih ceremonija.

Javor i klen

Šumski javor je drvo lepo za drvodeljstvo i od njega su se pravile gusle koje su kao zvučni instrument bile sastavni deo života i tradicije kod Srba.Livadski javor ili klen je zaštitno drvo za okućnicu. Ako iznikne na međi, udutu, to je dobar znak za domaćina da će domaćinstvo napredovati.Iz debljeg drveta javora i klena narod je u proleće točio sok – buzu.

Zova

Kod Srba, a i kod nekih drugih naroda, zova je demonsko drvo.Kora, list, cvet i plod imaju primenu u narodnoj medicini.Na osušenom drvetu zove, zimi, raste lekovita pečurka poznata pod imenom Judino uvo.Tamo gde u nekom redu niče zovino drvo, nalazi se plitak podzemni vodeni tok.

Jasen

Srbi su imali veliko poštovanje prema ovom drvetu zbog velike sopstvene snage. Od jasenovog drveta su pravljeni razni upotrebni predmeti, a u staro vreme lukovi.Kad pod jasenom voda izvire, to je sreća za taj kraj.

Karanfil

Karanfil je cvet ljubavi.Na Božić se ujutru karanfilom okiti izvor ili bunar sa kojeg se pije voda.

Kopriva

Srbi se o Đurđevdanu žare koprivom radi zdravlja, a deca se peckaju koprivom uz smeh i sa nadom da se neće razboljevati.Kopriva je samonikla biljka i korisna je kako za ljude, tako i za stoku.Kopriva se u jelu okusi prvo na Čisti ponedeljak ili Mladence (22. mart) i koristi u ishrani na razne načine sve do svetih Konstantina i Jelene (3. jun).Da bi kopriva nikla i dogodine na nekom mestu, pri košenju se ostavlja neki struk da sazri i pusti seme.Kopriva može da zameni konoplju u izradi tekstilnih vlakana.

Krin

Krin je držao u ruci Arhangel Gavrilo kad je javio Devi Mariji da će začeti Isusa, pa se zato zove Bogorodičin cvet.Krin se sadi po baštama na Cveti.Koren od krina je lekovit.

Leska

Leska čuva od groma, jer je od Isusa blagoslovena.Na Đurđevdan se od leskovih grančica prave krstići kojima se štite kuće i imanja od zlih i opasnih sila. Jedna grana se rascepi nožem, pa se kroz nju protne druga i tako se napravi krstić.Pod leskom se ponegde može naći okamenjena munja u obliku kamene loptice do veličine jajeta, crne ili sive boje, sa mirisom na barut. Ko je nađe smatra se da je našao sreću i treba da je čuva.

Lipa

Lipa je kod Slovena bila sveto drvo, pa samim tim i kod Srba.Lipa se sadi daleko od kuće (bar 100 m) i ona svojim mirisnim cvetovima osvežava okolinu i daje pčelama dobru pašu, a one lipov med koji je bio osnovna sirovina za pravljenje medovine.Lipov ugalj prečišćava vodu, a lipovim ugljem u prahu se odlično čiste zubi i desni.

Ljubičica

Ljubičica u svom imenu nosi sav njen značaj za lepa osećanja.Cvetove ljubičice su žene poklanjale muževima, a devojke momcima, da bi se uvek ljubili (voleli).

Neven

Kultna biljka koja se često pominje u narodnim ženskim ljubavnim pesmama.List nevena se može koristiti za salatu.Cvet i list se koriste za spravljanje raznih lekovitih melema.

Orah

Kad na Svetog Iliju (2. avgust) zagrmi, pocrvljaće orasi.Orasi su sastavni deo postavke na stolu za Badnji dan i Božić.Od ploda sitno samlevenog oraha Srbi su cedili ulje za jelo (10 kg oraha = 1 litar ulja).Orahovo drvo nije dobro u blizini kuće, kako zbog žila, tako i zbog senke koja pada na kuću. Nije dobro sedeti u hladovini orahovog drveta.

Perunika

Perunika ili Bogiša, kako su je Srbi zvali, povezana je sa gromovnikom Perunom.Perunika raste na planinama kao samonikla, a inače je omiljen cvet koji se gaji na okućnicama.U narodnoj medicini se koristi koren perunike.„Devojka je divlja perunika” – lepa je i nepristupačna.

Pšenica

Pšenica je potisnula ječam i proso koji su bili glavna hrana kod Srba do XVII veka.Pšenica je, pre svega, osnovna i neizostavna žrtva u mrtvačkom kultu predaka (panaija).Pšenica je sastavni deo krsne slave – kolač i koljivo (beskrvna žrtva).Na slavski kolač koji se ukrašava raznim simvolima stavlja se otisak Slova kao izraz hristoljublja.Pšenični hleb, osveštan i isečen na komade, daje se vernicima posle svete Liturgije kao telo Hristovo.Venčići od pšeničnog klasja se stavljaju pod ikonu: „Pogaču lomili, Bogu se molili”.Pšenična zrna podstiču ožiljavanje grančica ruže, ruzmarina, tise i sl., ako se stave u zemlju i na to mesto zabode grančica uz zalivanje.

Ruža

Mirisna ruža je cvet ljubavi i rado se sadi na okućnici.Ruža se sadi i po grobovima, a naročito na grobovima devojaka i žena.U raju ima najviše bosiljka i ruža.Na Đurđevdan i druge letnje slave se u spremljeno koljivo (kuvana pšenica),koje se nosi u crkvu, stavi ruža na mesto sveće, a zamenjuje svećom pre obreda sečenja kolača.

Ruzmarin

Ruzmarin je svadbeno cveće i zato kuća koja ima momka ili devojku za udaju, treba da ima drvo ruzmarina. Uoči dana venčanja, devojke prave cvetove kojima će biti svaki svat zakićen.

Smilje

Smilje je devojačko cveće i one se njime kite.Smilje se često upotrebljavalo za lično ime, a spominje se u narodnim pesmama.

Tisa

Tisovo drvo uživa posebno poštovanje kod Srba kao zaštitno drvo.Tisa je dugovečni četinar i ima plodove u obliku crvenih bobica veličine trešnje. Svaki deo drveta tise je otrovan u sirovom stanju, pa i plodovi.Drvo tise se ne seče. Od grane drveta tise koja može da ima i 100 godina, prave se zaštitne amajlije u obliku krsta, ili nekog drugog oblika, i nose se radi zaštite od zlih duhova i raznih opasnosti.Najbolje drvene kašike za jelo su od suvog drveta tise.

Tuja

Tuja se, kao ukrasno i zimzeleno drveće, sadi po grobljima i daleko od kuće, jer je otrovna. Kada se nalazi na okućnici, utiče loše na decu i ona često poboljevaju, a da ni sami ne znaju od čega.

Hajdučka trava

Kod Srba, hajdučka trava ima važno mesto kao lekovita biljka za lečenje rana.Smatra se da su je otkrili hajduci.

Hrast

Srpski narod je prema hrastu imao veliko poštovanje. Ispod hrasta se okupljao narod radi molitve, kao i pri donošenju važnih odluka od zajedničkog interesa. Danas su to gorostasni hrastovi „Zapisi” sa urezanim krstom gde su se u vreme seoskih i gradskih litija održavali molitveni skupovi za zdravlje stanovništva, za zaštitu useva od nepogoda, kao i za zaštitu stoke.Ko poseče Zapis, snaći će ga nesreća, pa i smrt.Kora i plod hrasta (žir) se koriste za lek i za ishranu.

Cer

Pored hrasta, i cer ima izvanredan značaj kod Srba. Često se bira za Zapis, a isključivo se uzima za Badnjak i prinosi kući na Badnji dan. Sa cerovom grančicom se džara vatra, te kada se pojave iskre, blagosiljaju se ukućani kao znak radosti Hristovom rođenju.

Čuvarkuća

Ova biljka raste na stenama u planinama Srbije.Kad se posadi u neku posudu i stavi na kuću, ona je prava čuvarkuća, jer čuva kuću od groma i, uopšte, od svake nesreće.

Šimšir

Šimšir je zbog svoje sile otpornosti veoma cenjen kod Srba.Šimšir se ne sadi na okućnici jer je otrovna biljka.U zapadnom svetu, a i po gradovima, koristi se za dekoraciju parkova, jer je zimzelen, a krošnja se može oblikovati.

Šljiva

Gde šljiva napreduje, tu je dobro za gradnju nove kuće.Kad se novorođenče okupa, prospe se voda na rodnu šljivu. Za bolji rod, na šljivu se stavlja Božićna slama. Kad na Božić pada kiša, rodiće šljiva.

Razno bilje

Bojenje jaja za Vaskrs je prava radost, pa se u tu svrhu koriste ljuske crnog luka koje daju prirodnu crvenu boju. Jaja se, takođe, oblažu listovima raznih biljaka, pa se posle bojenja dobija lepa šara.Bilje razno se upotrebljava za pletenje venčića za Đurđevdan i pri litijama za obetine i namenjuje se za zdravlje i čuva do sledeće godine.

Senovito drvo

Po verovanju Srba, drvo (na groblju), ili biljka iznikla na bojnom polju (kosovski božur), pripadaju kakvoj Duši ili kakvom zlom ili dobrom demonu (brest, zova, bor, jasen, bagrem, šipurak i sl.), pa se pri seči takvog drveta posebno vodi račun da ne dođe do povreda.Pri seči Badnjaka obavezno se prinosi žrtva bacanjem žita i donošenjem hlepčića koji se ostavlja na panju.Drvo izniklo uz postojeće, smatra se senovitim.

Kućne biljke

Srbi nisu gajili biljke u kući i prostorijama za stanovanje, jer su smatrali da to nije zdravo za ukućane.Kult rastinja kod Srba ima važnu ulogu od rođenja pa do smrti, u mnogim poslovima, u radne i praznične dane, u veselju i žalosti, u ljubavi i prijateljstvu, u očuvanju zdravlja, u odbrani od zlih sila i demona i u sticanju svake sreće.Ova pripovest je svedočanstvo o mudrosti naših predaka da se vodi računa o biljkama i da se biljni svet čuva, a sa njima i voda, vazduh, zemlja, životinje i sam čovek.

Danas, i u danima koji dolaze, podsećamo se na verovanje (predanja) naših slavnih predaka o biljkama, da bismo sačuvali biljni svet, a i sami sebe, kada su sa svih strana ugroženi izvori života i lepota ovog sveta.Ovo je uputstvo naših predaka kako treba živeti sa prirodom.Ko prekrši ta uputstva iskazana kroz verovanje, susrešće se se nedaćama, razboleće se, pa i umreti u mukama, ili iznenada. Ko ne poštuje poruke predaka, ugasiće mu se kuća, neće imati muških glava, pokriće mu korov imanje i neće naći put za spasenje svoje i svoje dece.

Današnja nauka trebalo bi da se bavi istraživanjem i dokazivanjem ovih verovanja i shvati njihovo životno značenje za današnje vreme.Danas, kada su mnogi zaveti prekršeni, posledice su pogubne sada, a pogotovo u bliskoj budućnosti.

„Gde god nađeš zgodno mesto, ti drvo posadi,a drvo je blagorodno, pa će da nagradi.”

(narodnamedicina.com)

Close