STAV

Život je pun STRESA: Ovo su ZNAKOVI da vam je možda potrebna stručna POMOĆ

Ilustracija

Svi mi preživljavamo periode stresa, tuge, očaja i sukoba, ali kako znati koji su signali za uzbunu i kad nam je potrebna stručna pomoć?

Stručnjaci tvrde da oni kojima je zbog psihičkih problema najpotrebnija profesionalna pomoć, najmanje posežu za njom, piše Huffington Post.

Dok jedan od pet odraslih Amerikanaca boluje od nekog oblika psihičke bolesti, tek oko 46-65 odsto osoba s umerenim do jakim problemima stvarno krene na lečenje, potvrdila je Administracija za servise zavisnosti i mentalnog zdravlja.

I dok u psihijatrijskoj zajednici identifikacija i lečenje psihičkih bolesti predstavljaju prioritet, psihološka pomoć onima koji ne znaju u kojem su tačno stanju, jednako je važna. Osim što ne znate šta vas muči pa bespotrebno patite, vaši problemi mogu da se iskomplikuju ako izbegavate da potražite profesionalnu pomoć.

„Što ranije osoba potraži pomoć, to će stučnjaci lakše rešiti njen problem. Biće manje loše potrošenog vremena, manje će problem izvršiti uticaj, a u ceo proces će biti uključena manja količina stresa“, izjavio je psiholog Danijel Rajdenberg.

Psiholozi smatraju da ljudi izbegavaju da potraže pomoć najviše zbog stigmatizacije i mitova koji su uključeni u proces traženja pomoći psihologa ili psihijatra.

Mnogi veruju da samo ‘ludi’ ljudi idu na terapiju, i smatraju da je prihvatanje pomoći znak slabosti ili smatraju da će im terapija oduzeti previše vremena, da će biti preskupa ili da će se ‘navući’ na neke antidepresive.

Ali, ništa od toga nije istina, tvrdi doktor Meri Alvord.

„Terapija se može održavati jednom ili dvaput u nedelju dana. Ljudi strahuju da će, jednom kada krenu, zauvek ostati ovde, ali to nije istina“, objašnjava Alvord.

„Život je danas težak. Na dejstva psihoterapije može se gledati kao na opuštanje od stresa, nalik vežbanju ili pravilnoj ishrani. Smatrajte to strategijom koja će vam olakšati život i koja će umanjiti stres“, ističe Rajdenberg.

Pomoć psihijatra, socijalnog radnika ili psihologa trebalo bi potražiti u sledećim situacijama…

Sve što osećate je intenzivno

Svi mi smo ponekad tužni ili ljuti, ali koliko intenzivno i često se to događa? Ako se ponavlja i značajno utiče na vaše funkcionisanje, vreme je da potražite pomoć.

„To može da deluje parališuće, dovede do napada panike, i pre nego što shvatite šta se dešava, počećete da izbegavate stvari“, kaže Alvord i dodaje: „Ako vaš život postane sve više ograničavajuć zato što izbegavate mnogo stvari, verovatno je pravi trenutak da potražite pomoć“.

Preživeli ste traumu i ne možete da prestanete da razmišljate o njoj

Bol zbog smrtnog slučaja u porodici, prekida veze ili gubitka posla može da bude i više nego dovoljno za savetovanje. „Obično mislimo da će ta osećanja nestati sama od sebe“, kaže Alvord, ističući da to nije uvek slučaj. Tuga zbog gubitka može da utiče na naše svakodnevno funkcionisanje i čak dovede do toga da se udaljimo od prijatelja i povučemo u sebe.

Ako uhvatite sebe kako više ne radite stvari u kojima ste pre uživali i to primete i ljudi oko vas, možda je pravi trenutak da popričate sa stručnjakom.

Imate neobjašnjive glavobolje, želudačne tegobe i imunitet vam je u katastrofalnom stanju

„Kad smo psihički uzrujani, to utiče i na naše telo“, kaže Alvord. Istraživanja su potvrdila da stres može da se manifestuje na različite fizičke načine, od hroničnih tegoba sa varenjem do glavobolja, učestalih prehlada, pa čak i nedostatka libida.

Rajdenberg dodaje da su neuobičajeni bolovi poput iznenadnih grčeva mišića (koji se dešavaju odjednom, naizgled ničim izazvani) ili bolova u vratu, često znakovi dugotrajnog stresa ili emotivnog neraspoloženja.

Počeli ste da posežete za određenim supstancama kako biste se nosili sa situacijom

Ako shvatite da ste počeli više da pijete, koristite droge, prekomerno jedete ili tek razmišljate o svemu navednom, to ukazuje na to da se nadate da ćete na taj način zatreti osećanja s kojima biste ustvari trebalo da se suočite.

Na poslu ste sve neproduktivniji i sve više grešite

Promene na poslu su učestale među osobama koje se muče s emotivnim ili psihološkim problemima. Možda se osećate isključeno od posla, kaže Rsjdenberg, čak i ako vas je on pre činio srećnim.

Osim promena u koncentraciji i pažnji, možda dobijate i negativne kritike od šefa ili kolega, što bi moglo da ukazuje na veće probleme.

Osećate se isključeno od aktivnosti u kojima ste nekad uživali

Ako vas više nimalo ne raduje odlazak na kafu s prijateljicama, čitanje knjiga ili porodični nedeljni ručkovi, a donedavno ste uživali u tome, to bi mogao da bude pokazatelj drugih tegoba.

Vaše veze su postale napete

Ako ne možete da se otvorite svojim voljenima i kažete im kako se osećate, ne možete da identifikujete šta je tačno to što vas muči, ili vas nimalo ne veseli druženje s bliskim osobama, možda ste dobar kandidat za porodičnu terapiju.

Možda je reč o mnogo dubljim problemima koji mogu da se reše samo ako se uključe sve karike u lancu.

Vaši prijatelji vam kažu da su zabrinuti

Ponekad drugi ljudi mogu da uoče promene u ponašanju koje ne primećuju osobe koje ih ispoljavaju, pa vredi čuti kako stvari stoje iz tuđe perspektive.

„Ako vas neko odjednom pita da li ste pričali s nekim o svojim problemima, kako se osećate (zabrinutim tonom) ili vam napomene da se brine za vas, to je znak da bi verovatno trebalo da poslušate njihove savete“, kaže Rajdenberg.

(Skandalozno.rs, Izvor: express.hr, foto: pixabay)

Close