ZABAVA

ISPOVEST ŽENE KOJA NE MOŽE VIŠE DA ŽIVI U LAŽI: Muž i ne sluti čije je NAŠE DETE

Ilustracija
foto-ilustracija: pixabay

Bila je to velika greška. Postali smo ljubavnici. Bojim se da će nam se svima život raspasti

Mlada žena iz Zagreba priznala je da živi u velikoj laži i da joj to postaje sve veći teret. Ali, nema hrabrosti da suprugu prizna da dete nije njegovo. Otac mu je njihov venčani kum.

Ovo je njena ispovest:

„Znam da ova ispovest nije opravdanje za ono što sam napravila, i ne može biti, ali tako se dogodilo. U početku je naša veza bila zaista lepa i prijatna. Moj suprug i ja smo znali provoditi sate i sate pričajući o svemu. Jedva sam čekala da dođe kući samo da ga vidim. Nakon dve godine smo se venčali i tada se sve promenilo.

On je postao nekako čangrizav, sve više je kritikovao ono šta radim, svaki moj potez, sve manje ga je bilo briga šta me muči, kako se osećam… Život s njim otišao je u sasvim drugom smeru od onoga u prve dve godine naše veze.

S vremenom je naš venčani kum postao jedina osoba s kojom sam mogla normalno da razgovaram. Majka mi je davno preminula, otac je previše površan da bi išta razumeo, a sestra je bila zauzeta svojim životom i svojim problemima. Prijateljicama nisam želela ništa govoriti jer nisam bila raspoložena za njihove savete tipa: „Ostavi ga, šta će ti to u životu“.

I tako sam sve više vremena provodila s našim kumom. Bilo nam je lepo dok smo bili zajedno. Pričali smo o svemu i svačemu, smejali se. Kako je vreme prolazilo, počeli smo se nalaziti sve češće. Pronalazili smo izgovore da se vidimo.

Jednog popodneva otišli smo da prošetamo starim delom grada i u jednom trenutku smo se poljubili. U isto vreme nam je bilo i prijatno i neprijatno. Silno smo to želeli, ali opet smo bili svesni da nije u redu to šta radimo. Taj dan smo se pomalo zbunjeno razišli i nismo se videli nekoliko meseci.

Bližio se Božić i ja sam sva bila u tome. Hodala sam gradom u potrazi za poklonima i naišla na njega. Otišli smo na kafu, dugo smo razgovarali otvoreno o tome da se jedno drugome jako sviđamo. Bili smo zajedno celo popodne, šetali okolo i na kraju završili kod njega na čaju, da se ugrejemo jer je bilo vrlo hladno.

Bila je to velika greška. Bili smo sami u toploj sobi i sve je izmaklo kontroli. Postali smo ljubavnici.

Naša veza trajala je do trenutka kada sam saznala da sam trudna, otprilike pet meseci. Bio je to veliki šok za mene jer sam znala da moj suprug nije otac tog deteta. Dugo nikome ništa nisam rekla. Razmišljala sam šta da uradim i, iako sam znala da je najbolje sve iskreno priznati, nisam imala snage da to uradim.

Kad sam suprugu rekla da sam trudna, bio je toliko srećan da nisam imala srca mu to unišiti. Znala sam da bi ga to jako pogodilo. Odlučila sam da ću ćutati. S kumom se više nisam viđala. Rekla sam mu da sam trudna, da dete nije njegovo i kako je najbolje da se prestanemo viđati.

Moja kćerka sada ima tri godine i sve više liči na svog oca. Suprug je postao onakav kakav je bio na početku naše veze, prijatan i optimističan. Znam da bih morala da nudem iskrena i da sve priznam, ali nikako ne mogu skupiti dovoljno hrabrosti. Strah me je šta će se tada dogoditi. Bojim se da će nam se svima život raspasti. Grozno je živeti tako.“

(Skandalozno.rs/Stil.Kurir.rs /Izvor:24sata.hr)

Close