ZABAVA

Ukleti grad: Italijani ne smeju ni ime da mu pomenu!

Ukleti grad

Na jugu Italije, u pokrajini Bazilikata, ušuškao se Kolobraro, poznatiji kao ukleti grad. Zašto čak i Italijani ovaj gradić zaobilaze u širokom luku, i trude se da mu ne spominju ime, bez preke potrebe?

Naime, kruži legenda da je ovaj gradić plodno tle za rađanje dece sa anomalijama, pa je tako zabeleženo da su ovde došle na svet bebe sa dva srca ili tri para pluća. Na području Kolobrara zabeležene su i čudne, nikada do kraja rasvetljene, saobraćajne nesreće na čudnim krivinama, i između ostalog to je jedan od razloga zašto je ovaj grad poneo titulu najprokletijeg u Evropi, kako prenosi „Dejli mejl“.

Ipak, ovakva reputacija nije negativno uticala na turizam u ovom mestu, upravo suprotno! Ovo mesto sa svega 1.300 stanovnika postala je prava turistička atrakcija, a svakog leta održava se i festival „Noćni san“ gde se pričaju „magične“ priče o čarobnjacima, duhovima, vešticama, gatanju i ostalim „mračnim“ stvarima…

Na ulazu u grad, oni koji su skloni praznoverju, mogu da kupe i amajliju koja će ih sačuvati od zlih duhova. Susedni gradovi iz pokrajine Bazilikata Kolobraro zovu jednostavno „onaj grad“, ne izgovarajući naglas njegovo ime, i trude se da bez preke potrebe ne prolaze tuda. Priča o prokletstvu stara je koliko i sam grad, a prvenstveno vuče korene iz samog imena.

Naime, poreklo naziva Kolobraro vezuje se za reč „coluber“ što je latinska reč za zmiju (otelotvorenje zla, kako tamo smatraju). Ipak, da je uklet „potvrdile“ su i legende čiji su glavni akteri jedan advokat i jedna veštica. Priča kazuje da Bjađo Virđilio, bogati, lokalni advokat, nikada nije izgubio slučaj i imao je dosta neprijatelja. Tokom jednog ročišta na sudu, izazvao je sudbinu rečima: „Ako kažem laž, neka padne luster“. Upravo u tom trenutku luster je i pao, i od tog trenutka ime advokata je sinonim za loše stvari, a potomci ovog advokata zanavek su napustili Kolobraro.

Potom, tu je i priča o veštici koja govori o jednom antropologu koji je posetio grad u nameri da pronađe ženu koja može da mu skine urok. Nabasao je na mršavu, izboranu staricu koju su zvali „La Cattre“, i pomislio da je ona ta koja mu je potrebna. Nedugo nakon toga, on i njegov istraživački tim postali su žrtve misterioznih nesreća. Baš zato Kolobraro je postao poznat i kao „veštičja jazbina“. Jedna od potomaka ove „veštice“ Elena Di Napoli, koja radi pri turističkoj organizaciji grada istakla je da njena prabaka nije bila veštica, već samo stara dama koja se uklopila u ono kako su oni zamišljali veštice.

„Čudne stvari dešavaju se samo onima koji ne žive ovde i veruju u loše znake i loše događaje“, rekla je Elena.

Italijani su poznati kao sujevaran narod, i sve ove pričice učvrstili su ih u mišljenju da je Kolobraro stecište nesreća i čudnih, nestvarnih događaja, kao i grad „obuzet“ kletvama. Zato, ako kroz ovaj gradić date gas, policija vas neće zaustaviti, jer oni razumeju da želite da pobegnete od „natprirodnih“ pojava.

Muškarci iz susednih sela imaju i neobičnu tradiciju kada su primorani da posete – češu se po svojim genitalijama, jer će se tako zaštiti od lošeg znamenja. – U Kolobraru nema ničeg zlo, to je samo ljudsko praznoverje. Oni nam zavide, jer je naš gradić atrakcija. Ovo je čarobno mesto, i morate da ga posetite, da biste shvatili zašto.

Smešten je na vrhu brda, kraj mora, i ima divnu panoramu – kaže jedan od stanovnika.

(dnevno.rs)

Close