ZABAVA

Upoznajte ribu koja prvo strujom sprži svoj plen, pa ga onda pojede!

Ilustracija
foto: bristolaquarium.co.uk

Električna jegulja je južnoamerička riba koja može da proizvede električni udar tri puta jači od napona u utičnici.

Ova neobična riba, koja nastanjuje muljevita dna reka, potoka i močvara, struju stvara ne samo kako bi omamila plen već i kako bi se orijentisala u mutnoj vodi.

Najnovija studija, objavljena u časopisu Science, pokazala je da električne jegulje koriste struju kao neku vrstu daljinskog upravljača, tejzera, izazivajući kod riba trzanje, čime one odaju svoj položaj ili pak kontrakciju mišića koja dovodi do njihove paralize.

„Očigledno je da su jegulje izmislile tejzer mnogo pre ljudi“, rekao je autor studije, biolog Kenet Katania sa Vanderbilt Univerziteta u Nešvilu.

Istraživanje detaljno opisuje efekat električnog udara na plen.

Mogu ozbiljno da povrede i ljude

Tokom laboratorijskih eksperimenata, Katania je pokazao kako električni udari aktiviraju sa daljine nervne ćelije žrtve koje kontrolišu mišiće.

Za vreme lova, jegulja povremeno šalje dva strujna impulsa u razmaku od dve milisekunde, izazivajući trzanje riba u blizini. Izuzetno osetljive na pokrete u vodi, jegulje mogu lako da detektuju ova trzanja i tako saznaju položaj drugih riba.

Tada jegulja šalje dugi, veoma jak strujni udar kako bi izazvala mišićnu kontrakciju – sličnu kao sa tejzerom, kako bi onesposobila i lako uhvatila plen.

Električna jegulja živi u slivovima reka Orinoko i Amazon. Može da naraste do dva i po metra i da teži oko 20 kilograma.

Ljudi koji u akvarijumima rade sa električnim jeguljama moraju da nose gumene rukavice koje koriste električari budući da jačinom strujnog udara mogu da nanesu ozbiljne povrede.

Udara strujom i 8 sati nakon uginuća

Ova riba može da proizvede električni udar od 600 volti kako bi omamila plen ili se odbranila od predatora.

Električna jegulja poseduje električne organe koji zauzimaju veći deo njenog tela. Ima između 5.000 i 6.000 električnih pločica smeštenih u organima u zadnjem delu tela koje služe kao biološke baterije.

Naziv duguje svom izduženom izgledu, mada pripada porodici južnoameričke ribe nož. Zapravo je srodnija somovima nego pravim jeguljama.

Iako lokalno stanovništvo voli ribu, električna jegulja se retko može naći na njihovim trpezama, a razlog je što električni udar može da proizvede i osam sati nakon uginuća.

(Tanjug)

Close