ZDRAVO TELO

Ako sumnjate da neko ima moždani udar, podvrgnite ga testu u tri faze

test

Od moždanog udara svake godine u svetu umire tri miliona žena i 2,5 miliona muškaraca, a ova bolest sve više pogađa i populaciju mlađu od 45 godina.

Obično se misli kako je moždani udar bolest starije populacije, ali istina je da kod muškaraca može da se javi između 55. i 60. godine, a kod žena deceniju kasnije što je verovatno posledica „zaštićenosti“ ženskim polnim hormonima sve do perioda menopauze, objašnjava neurolog Vida Demarin. Žrtve moždanog udara, dodaje ona, ponekad su i mlađe od 45, najviše zbog stresnog načina života.

„Činjenice govore da je moždani udar treći uzrok smrtnosti u svetu iza srčanih i malignih bolesti, ali je prvi po invaliditetu koji uzrokuje. Svakih šest sekundi moždani udar uzme danak u životu, a ukupno svake godine od njega umire tri miliona žena i 2,5 miliona muškaraca. Kod muškaraca se javlja 30 odsto češće nego kod žena“, objašnjava Demarin.

Šta je zapravo moždani udar

On se javlja usled poremećaja cirkulacije u mozgu, nakon čega mozak ne dobija dovoljno kiseonika i hranjivih materija. Zbog toga dolazi do oštećenja i odumiranja nervnih ćelija u zahvaćenim delovima mozga, a to se manifestuje oštećenjem funkcija kojima ti delovi mozga upravljaju. Jedan uzrok ove teške bolesti je ugrušak koji arteriju začepi i onemogući protok krvi, a nazivamo ga još ishemijski moždani udar.

Drugi uzrok je pucanje krvnog suda s prodiranjem krvi u okolno tkivo (što se još naziva i hemoragijski moždani udar). Od toga 85 odsto moždanih udara su ishemijski, odnosno posledica stvaranja ugruška (tromboza) ili otkidanja komadića ugruška (embolija), dok je 15 odsto moždanih udara hemoragijski.Vreme kod moždanog udara nije saveznik, pa stručnjaci preporučuju što bržu reakciju, naročito ako ga neko doživi kod kuće.

Alarmantni znakovi

Moždani udar prepoznaćete po utrnulosti i slabosti ili oduzetosti lica, ruke ili noge, najčešće jedne strane tela, gubitku ravnoteže i koordinacije i iznenadnim padovima. A simptomi uveliko zavise od područja mozga koje je zahvaćeno.

„Izgovara osoba reči izgovara otežano i nerazumljivo ili vas ne razume, reč je o udaru. Pritom može da se javi i zamagljenje vida i polovičan ili potpuni gubitak vida, pogotovo na jednom oku ili u polovini vidnog polja. Moždani udar prati i jaka glavobolja praćena povraćanjem bez jasnog uzroka“, otkriva Vida Demarin.

Test

Ako sumnjate da neko ima moždani udar, podvrgnite ga testu u tri faze. Ukoliko primetite ijedan od ovih simptoma, odmah zovite hitnu pomoć.

1. Lice – Pogledajte da li je lice simetrično. Ukoliko vam se učini da jedna strana „visi“”, recite osobi da se nasmeje – ako ne može da podigne oba ugla usana, nešto nije u redu.

2. Ruke – Zatražite da podigne ruke. Ako je jedna ruka slaba i „pada“, to je definitivno znak za uzbunu.

3. Govor – Na udar može da upućuje i čudan ili nerazumljiv govor, ponavljanje reči ili fraza. Zatražite osobu da ponovi jednostavnu rečenicu i obratite pažnju na izgovor.

„Ako je bolesnik vitalno ugrožen, a neko od ukućana zna da primeni mere kardiopulmonalne reanimacije, trebalo bi da to učini što pre. Danas se primenjuje specifična terapija za ishemijski moždani udar lekovima koji mogu da otope ugrušak koji je blokirao krvni sud. Tako je moguće ponovno uspostaviti krvotok i sprečiti odumiranje nervnih ćelija. Ova terapija može da se primeni unutar prva tri do četiri i po sata od nastanka ishemijskog moždanog udara i najčešće spašava živote“, napominje Demarin. Treba znati i da je smrtnost u prvih mesec dana oko 15 odsto.

Trećina bolesnika koji prežive moždani udar potpuno su zavisni od svoje okoline, oko 20 odsto treba pomoć pri kretanju, a oko 15 odsto je smešteno u specijalizovanim ustanovama. Najčešće posledice moždanog udara su fizička i radna nesposobnost kod mlađih osoba, odnosno motorički deficit, depresija, demencija i promene ponašanja, odnosno kognitivni poremećaji.

Tri najvažnija ključa prevencije moždanog udara

Kako bi se smanjio rizik nastanka moždanog udara potrebno je prekinuti snezdravom, masnom i slanom ishranom. Svakako treba i da prestanete da pušite jer pušenje može i do šest puta da povisi rizik nastanka moždanog udara, a rizik raste s brojem popušenih cigareta. Na sreću, već pet godina nakon prestanka pušenja rizik se izjednačava s rizikom nepušača.

Alkoholna pića treba piti umereno – preporučuje se čaša crnog vina dnevno. Prekomernu telesnu težinu treba smanjiti jer je dokazano da je gojaznost faktor rizika za nastanak moždanog udara, kao i telesna neaktivnost. Potrebno je lečiti i prateće bolesti: povišen krvni pritisak i ostale srčane bolesti, šećernu bolest, povišene masnoće u krvi, suženje karotidnih arterija…

U prevenciji moždanog udara pomaže i redovna telesna aktivnost, oko 30 minuta dnevno. Vežbanje dovodi do povećanja količine BDNF-a (brain derived neurotrophic factor), neuropeptida koji omogućuje bolje funkcionisanje moždanih funkcija i smanjuje rizik od depresije. Vežbanje je od izuzetnevažnosti za funkciju srca održavajući tako i cirkulaciju. Ne morate samo da vežbate u teretani – možete da hodate, plivate, plešete…

Ples je posebno značajan jer slušanje muzike i kretanje u ritmu pospešuje lučenje neurotrasmitora i hormona odgovornih za dobro raspoloženje.

Treći „ključ“ zdravlja mozga je adekvatno nošenje sa stresom. Nastojte da vaše reakcije na stres ne budu burne, da se previše ne trošite jer narušavate sklad organizma, a ne postižete mnogo. Slušajte muziku, družite se s prijateljima, otiđite u prirodu…

Što se tiče namirnica koje treba konzumirati, rezultati nekih studija pokazali su da mediteranska ishrana blagotvorno deluje na smanjenje rizika od srčanog i moždanog udara, a studija sprovedena na više od 750.000 ispitanika pokazala je da redovno jedenje voća i povrća smanjuje rizik nastanka moždanog udara za 36 odsto.
Za poboljšanje pamćenja i koncentracije posebno se naglašava važnost šumskog voća, orašastih plodova, tamne čokolade s više od 70 odsto kakaoa i zelenog čaja.

„Raznovrsne namirnice imaju vrlo značajan uticaj na pamćenje, koncentraciju, proces razmišljanja i emocionalno stanje, ali mozgu su najpoželjnije one poput lososa, ekstra devičanskog maslinova ulja, zelene salate, kelja, brokolija, avokada, oraha, lešnika i badema, bobičastog i drugog voća, mahunarki i integralnih žitarica. Navedene namirnice su pune zdravih materija, vitamina, minerala, vlakana i antioksidansa“, objašnjava Demarin i savetuje da se na tanjiru nađe što više namirnica različitih boja jer – „što više boja, to mozak više uživa“.

„Riba je izuzetno vredna namirnica. Naime, više od pet ribljih obroka nedeljno umanjuje rizik od moždanog udara za 33 odsto“, zaključuje Vida Demarin.

(stil, 24sata.hr)

Close