ZDRAVO TELO

EVO KAKO PRAZNICI UTIČU NA LJUDSKU PSIHU

Foto: pixabay
Foto: pixabay

Iako je tu i stres, i trošenje, i nerviranje, još uvek je sve u znaku ljubavi

Grad nam je još krajem oktobra okićen, centralne ulice srpskih gradova uveliko najavljuju praznike, prodavnice svoje novogodišnje rasprodaje, a mi ne znamo šta ćemo pre – da kupimo poklone, nove ukrase kojih nikad nije dosta ili odvojimo novac za putovanje u posetu porodici ili otkrivanje novih turističkih atrakcija.

Sve u svemu, smeši nam se prazan novčanik.

Ali, nije samo novac u pitanju. Praznična sezona i te kako utiče i na našu psihu. Nema osobe koja neće osetiti bar delić euforije koja nam se sprema, bilo da na Novu godinu gleda kao na nešto spektarkularno ili kao na još jedan dan u nizu.

U bilo kom slučaju, praznici utiču na naš mozak na sledećih 5 načina:

Praznične melodije

Polako je počelo – kompanije su već pustile svoje novogodišnje reklame pune čarobnih nota koje odišu Božićem, srećom i dobrim raspoloženjem. Ova muzika kao da nas očarava i baš zbog toga je puštaju, na primer, u prodavnicama dečjih igračaka i navode da kupimo i ono što nam se ne sviđa. Zapravo, čini da nam se sve sviđa, jer ovakve note na naš mozak deluju umirujuće i popravljaju raspoloženje.

Tajni svrha dekoracije

Svako od nas u komšiluku ima jednu kuću koja svaki stambeni i dvorišni kvadrat ukrasi lampicama, mašnama i ostalim dekoracijama.  I koliko god govorili da je to preterivanje ili čak neukus, ne možete a da ne zurite baš u tu kuću. Razlog je to što nas lampice zapravo privlače više nego što smo svesni, jer se dopadaju našem mozgu. Većina ljudi vlasnike ovakvih kuća vezuju za društvenost, čak iako nisu mnogo druželjubivi.

Deda Mraz
Prepoznatljivi simbol novogodišnjih i božićnih praznika svakako je Deda Mraz ili Božić Bata. Možda niste znali, ali mit o deki u crvenom odelu koji donosi poklone utiče na decu kroz detinjstvo i više nego što mislite, a ti uticaji mogu da se protežu tokom čitavog života. Studije su pokazale da laganje o Deda Mrazu i kasnije razočarenje mogu da utiču da dete nema poverenje u roditelje ni dugi niz godina kasnije. Stručnjaci kažu da to može da utiče i na njihovu percepciju i moral u kasnijem životu, iako toga niste svesni ni vi, ni dete.

Praznični stres

Iako osećate uzbuđenje i radost, studije su pokazale da praznični period zapravo čini da nam nivo stresa skoči, i to kod žena 44 odsto žena i 31 odsto muškaraca. Samo 25 odsto dama može da se zapravo opusti tokom ovih dana, u odnosu na 41 odsto pripadnika jačeg pola. Stres nam u ovom periodu skače iz standardna tri razloga – nedostatka vremena, novca i komenrcijalizacije, što može da bude sinonim za praznike, a žene su podložnije zato što više brinu o tradicionalnim „dužnostima“, poput spremanja porodične večere, okupljanja i kupovine poklona, piše Bustle.com.

Davanje poklona – Psihološko minsko polje

Uručivanje poklona često je vrlo čudan trenutak, pa nije ni čudno što mnogo je mnogo faktora uključeno u percepciju davanja i primanja darova. Iako su mnoge studije pokazale da se ljudi osećaju srećnije kada potroše novac na druge umesto na sebe, postoje određene sumnje šta to čini „dobar“ poklon. Na primer, vi možda mislite da je poklanjanje novca najbolji izbor (što u praktičnom smislu i jeste), ali ovakav poklon predstavlja nedostatak intimnosti, naročito kada su dvoje ljudi u istom odnosu – prijatelj i prijatelj, muž i žena…

Druga studija potvrdila je da je svrha poklona najvažnija, a ne cena ili osećaj žudnje kod osobe koja dobija poklon. Poklon koji će moći da se koristi i bio je primaocu potreban ima veće značenje, jer pokazuje da pamtite detalje iz njegovog života, znate kako se oseća i šta želi.

Još uvek je povod – ljubav

Mnoga istraživanja pokazala su da pokloni i sve ostalo spadaju u malo važne katergorije tokom praznične setone – ljudi definitivno osećaju izvesno zadovoljstvo i sreću tokom praznika, naročito kada su okruženi porodicom.

(Skandalozno.rs /Izvor:Stil.Kurir.rs)

Close