Ovi aditivi u hrani NISU ZABRANJENI, ali mogu da IZAZOVU KANCER

Ilustracija

foto-ilustracija: pixabay

Arome, boje, sredstva za zgušnjavanje i konzervansi doprinose atraktivnosti namirnica, pa tako puding ima kremasti izgled, a sokovi žutu boju koja asocira na sveže voće.

Zahvaljujući aditivima, namirnice lepše mirišu, lepše izgledaju i duže traju. Neki od njih ne treba da nas brinu, ali neke bi trebalo da izbegavate zbog sumnje da izazivaju oboljenja kao što su alergije, hiperaktivnost s poremećajem pažnje (ADHD) i rak.

Evropska Uprava za bezbednost namirnica proverava štetnost proizvoda, ali za neke aditive, iako su dozvoljeni, postoji količinsko ograničenje i obaveza štampanja upozorenja na pakovanju koje će ukazati na moguće štetne posledice.

Boje

Postoje prirodne i sintetičke boje. Potpuno prirodni pigmenti biljnog i životinjskog porekla su veoma retki, ali zato postoje bezbrojne sintetičke boje. Tu spadaju i takozvana azo jedinjenja.

Žute boje – E102, E104, E110

Ove boje se, između ostalog, nalaze u slanim grickalicama, marmeladama i pudingu.

Aditiv E102 (tartrazin) može da izazove osip na koži i otežano disanje, naročito kod ljudi koji ne podnose “aspirin”. Identične tegobe može da izazove aditiv E110, narandžastožuta boja.

Na pakovanju namirnica koje sadrže E104 – hinolin žuta boja – mora da stoji napomena: “može da izazove poremećaj pažnje kod dece”. Ovaj aditiv može izazvati i tzv. pseudoalergije, kod kojih se ispoljavaju simptomi klasične alergije, ali imunološka reakcija izostaje.

Crvene boje – E122, E123, E124, E129

Nalaze primenu u zamenama za meso i ribu od biljnih belančevina, kao i u sosovima, slatkišima i marmeladama.

Boje sa oznakom E122, E124 i E129 takođe mogu izazvati pseudoalergije i hiperaktivnost kod dece. Crvena boja E127 pored ovih simptoma, može izazvati i poremećaj štitne žlezde, a postoji sumnja da boja sa oznakom E123 oštećuje bubrege. U SAD je zabranjena, jer su eksperimenti sa životinjama pokazali da može da izazove rak.

Smeđe boje – E150, E151, E155

Stavljaju se u “koka-kolu”, kolače i sosove.

Aditiv 150 smatra se bezopasnim, pod uslovom da se poštuje preporuka o dnevnoj dozi od 300 miligrama po kilogramu telesne težine. U velikim količinama, E154 može da ošteti unutrašnje organe. Evropske smernice dozvoljavaju dodavanje ove boje samo dimljenoj haringi, a E155 je takođe štetan za unutrašnje organe. Aditiv E180 navodno izaziva pseudoalergije.

Konzervansi

Sprečavaju razvoj bakterija, gljivica buđi i kvasca, a samim tim štite zdravlje. Produžavaju rok trajanja namirnica, ali i njihovo korišćenje zahteva opreznost.

Sumpor-dioksid E220 često se dodaje sušenom voću i gotovim jelima. Moguće reakcije su glavobolja, mučnina i proliv. Nitriti E249 i E250 daju mesu lepu crvenu boju i istovremeno mu produžavaju rok trajanja. Međutim, ovi dodaci proširuju krvne sudove i snižavaju pritisak, što je naročito opasno za malu decu.

Sredstva za zgušnjavanje i želatiniranje

Sosove, “lajt” proizvode i mlečne proizvode čine gušćim i većina ne treba da izaziva zabrinutost.

E407 se koristi u kečapima, sosovima i pudinzima. Izbacuje se nesvaren i smanjuje apsorpciju hranljivih materija. Ono što bi posebno trebalo izbegavati je aditiv E425, koji sprečava iskorišćavanje hranljivih materija i povećava sadržaj u crevima.

Pojačivači ukusa

Reč je o hemijski dobijenim supstancama koje, kao što samo ime kaže, intenziviraju ukus. Osim toga, izazivaju veštački osećaj gladi.

Glutamati E620-E625 deluju na organizam kao droga. Migrena, bolovi u želucu, pritisak u slepoočnicama i visok krvni pritisak moguće su posledice.

Zaslađivači

Eksperimenti sa životinjama pokazali su da aspartam – E951 – može da izazove rak. Osim toga, može da izazove glavobolju i slabljenje pamćenja. Zaslađivač sa oznakom E999 navodno dovodi do penušanja napitaka, ali takođe može smanjiti broj krvnih ćelija, ili ograničiti njihovu funkciju.

(Skandalozno.rs, Izvor: blic.rs)