ZNATE LI ZAŠTO: Od svih biljaka, stari Sloveni najviše su cenili peruniku

Advertisement

Lekovita

Od svih biljaka, stari Sloveni najviše su cenili peruniku, koja je i dobila ime po vrhovnom bogu Perunu i njegovoj ženi Peruniki.

Latinski naziv (Iris germanica) dobila je po Iridi, grčkoj boginji duge, glasnici svih bogova. Legende kažu da je Irida šetala dugom i prenosila poruke na zemlju.

Tamo gde bi duga dotakla tle, zajedno sa munjom boga Peruna, izrastale su živopisne perunike. U Japanu označava pobedu, a u vreme Karla Velikog bila je kraljevski simbol.

Postoji više od 200 vrsta, najčešće plave boje sa žutim ili belim tačkama. Tu su i bele, žute, bež, ljubičaste, roze i crvene perunike. Plavu narod od milošte zove ibogiša, jer se pokazala najdelotvornijom u tradicionalnoj medicini. Cvetaju od maja do jula, neke vrste i do septembra. Bujnije su kada su na suncu, dok u senci nekad ne procvetaju. Ova višegodišnja biljka tek posle dve ili tri godine može da se koristi u lekovite svrhe.

Za lek se skuplja rizom u avgustu, septembru i oktobru. Nakon vađenja se odmah ljušti i stavlja u hladnu vodu da ne potamni. Zatim se suši sedam do devet dana na suncu, pa u hladu na promaji. Koren ima slabiji miris koji podseća na ljubičicu, ali je jači kada se samelje. Melje se u prah tek pošto je potpuno osušen.

Što duže stoji, lepše miriše, zbog sporog procesa fermentacije. Ukus je brašnjav, slatkasto gorak, zavisno od zemljišta.
[adsenseyu1]

Za lekovite svrhe dovoljan je gram praha korena, pomešan sa hranom kao začin. Ili, pola kašičice praha prelijte sa 2 dl hladne vode, ostavite preko noći, pa procedite i malo zagrejte. Pijte dva puta dnevno tokom dana. Ovaj čaj poboljšava rad jetre i žuči, sprečava povraćanje i migrenu uzrokovanu želudačnim smetnjama.

Pomaže i kod izostanka menstruacije, žgaravice i hronične upale želuca i creva, kao i mokraćnih organa. Delotvoran je i kod plućnih bolesti, hroničnog kašlja, astme i emfizema. Pokazalo se i da smiruje bolove nakon operacije ili amputacije ekstremiteta.

Koren se daje i maloj deci da ga grickaju dok im rastu prvi zubići, jer ublažava svrab, bol i smanjuje nervozu. Pojedine vrste se koriste u industriji mirisa i parfema, ali i za paste za zube jer sadrže smolu, tanin i eterična ulja.

Osim toga, ima miristinsku i oleinsku kiselinu, šećer, skrob, sluz, a u samo 100 g zelenog lišća čak 600 mg vitamina C!

List se koristi jedino svež, jer sušenjem gubi lekovitost. U ishrani se koristi kao salata, pomešana sa drugim povrćem, a kao lek za opekotine i čireve. Na problematično mesto na koži dovoljno je da se stave izmrvljeni sveži listovi i prekriju lanenom krpom ili zavojem.

Slatko vino čisti organizam

Kašičica korena u prahu rastvorena u čaši slatkog vina ili ječmenoj vodi čisti organizam od toksina i nečistoća putem probave. Pije se tokom dana polako, u gutljajima.

Za smanjenje otečenih žlezda preporučuje se delimično skuvan koren, koji bi trebalo da bude mek i takav se stavlja na otečene žlezde.

Rane koje teško zarastaju narodni lekari posipaju prahom od korena perunike.

(novosti.rs)

[adsenseyu1]

Budite prvi sa komentarom na članku "ZNATE LI ZAŠTO: Od svih biljaka, stari Sloveni najviše su cenili peruniku"

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.