Daleke 1674. godine je redak fenomen ZBRISAO ceo grad za 15 minuta!

Ilustracija

foto-ilustracija: pixabay.com

Oluji je trebalo samo 15 minuta da uništi čitav grad daleke 1674. godine. Kratka, ali moćna oluja poharala je severozapadnu Evropu jedne letnje večeri pre skoro 350 godina i ostavila takav društveni i arhitektonski “otisak” na holandski grad Utreht da se oseća i dan-danas.

Tek sada, nova studija ponudila je objašnjenje za ovu razornu oluju.

Kraj 17. veka je bio izazovno vreme za Holandiju, koja je zaratila protiv nekoliko stranih sila, uključujući Francusku i Englesku.

Godina 1672. je posebno “crna” u holandskoj istoriji i poznata je kao “Godina nesreće” zbog invazije na zemlju od strane sila iz Francuske, Engleske i regiona današnje Nemačke.

– Francuzi su odneli sav novac koji su našli. Utreht je ostavljen potpuno slomljen – kaže Žerar van der Šrier sa Kraljevskog holandskog meteorološkog institute u De Biltu.

Utreht

foto: Youtube printscreen/ Bondi Treasure Hunter

Zbog toga grada je bio nespreman za veliku prirodnu katastrofu koja će se dogoditi dve godine kasnije.

Sreda 1. avgusta 1674. bila je uobičajeno topao dan na severozapadu Evrope, međutim krajem dana sakupili su se oblaci i došlo je do oluje – i dalje uobičajene za letnje vreme.

Ali, oluja je ubrzo eskalirala. Do šest sati uveče, razorna oluja počela je da se kreće severno iznad regiona, ostavljajući pustoš za sobom.

Desetine svedoka iz tog vremena zabeležile su kako je to izgledalo.

–  U Briselu je padao grad veličine klikera, vetar je čupao drveće iz zemlje, fasade su obarane na tlo. U Strazburu je grad bio veličine bebine glave – pisao je jedan list.

Utreht

foto: Youtube printscreen/ Bondi Treasure Hunter

Holandski trgovac Gerit Janš Kuč opisao je kako je u Amsterdamu vetar poneo čamce iz vode. Leteli su pre nego što su pali ponovo u vodu. Kuč je naveo i kako jedan farmer nije prepoznao sopstveno polje nakon prolaska oluje.

Utreht je, međutim, najviše oštećen. I dan-danas su vidljive posledice velike oluje.

– Na katedrali se najviše vide znakovi oluje. Centralni deo zgrade je bio sravnjen olujom – kaže Van der Šrier.

Mnoge crkve u Utrehtu su takođe oštećene. Neke nemaju tornjeve.

Utreht

foto: Youtube printscreen/ Bondi Treasure Hunter

– Sa jedne crkve koja ima dva tornja oduvani su njihovi vrhovi, pa više nisu slične – dodao je Van der Šrier.

Svedoci kažu i da je oluja bio neobično lokalizovana. Zgrade u jednoj ulici su sravnjene, dok su one u sledećoj očuvane.

– Postoji nekoliko svedočanstava farmera koji su se zaklonili kad su videli da oluja dolazi. Opisali su da je prošla za 15 minuta. Kad su ustali nebo je bilo potpuno čisto – kaže Van der Šrier.

Utreht

foto: Youtube printscreen/ Bondi Treasure Hunter

Meteorolozi su 1980. zaključili da je to morao biti tornado, ali Van der Šrier i njegov kolega Rob Groenland imaju bolje objašnjenje.

Oni kažu da je tornado previše lokalizovan i ograničen da bi naneo štetu kakvu je pretrpeo Utreht. Mogao bi da bude odgovoran za uništenje određenog dela grada, ali ne može se njime objasniti zašto je bilo nekoliko tačaka snažne aktivnosti oluje na širokom regionu severozapadne Evrope.

Ali, ono što može objasniti ovakvu štetu je posebna vrsta oluje zvana “lučni eho“.

Ovo su relativno nove oluje u meteorologiji. Termin je prvi put upotrebljen pre 40 godina, a širenjem upotrebe radara takve oluje su postale lakše za identifikovanje i proučavanje.

Lučni eho su široki vremenski frontovi u obliku luka, koji pretenduje da bude dug stotinama kilometara.

Prelaze velika područja za najviše nekoliko sati i povezane su sa snažnim, lokalizovanim naletima vetra u pravoj liniji, koji su povezani sa vetrovima koji se velikom brzinom spuštaju vertikalno na površinu Zemlje.

Kod oluje lučnog eha, vetrovi teku paralelno sa Zemljinom površinom u pravcu frontalnog sistema kad dosegnu tlo.

(Skandalozno.rs, Izvor: srbijadanas.com)

Budite prvi sa komentarom na članku "Daleke 1674. godine je redak fenomen ZBRISAO ceo grad za 15 minuta!"

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.