Naučnici tvrde: Ovo je DOKAZ da se NE ISPLATI biti DOBAR!

Ilustracija

foto-ilustracija: pixabay

Naučnici su došli do zapanjujućih otkrića o štetnim posledicama altruizma.

Dobrota je nešto oko čega se ljudi često žestoko raspravljaju. S jedne strane imate ljude koji će reći da su sami sebi uvek na prvom mestu, a drugi kažu da je bitno razmišljati o potrebama drugih. Istraživači kažu da epidemija usamljenosti, koja hara zapadnim svetom, može biti jednako opasna po zdravlje kao i pušenje ili pretilost.

[adsenseyu5]

Dok postoje tako jasni dokazi da je društvena aktivnost gotovo jednako bitna kao i telesna aktivnost, Newsweek se pita zar nije logično da trošimo barem jednako truda na održavanje dobrih odnosa kao i na ostale zdrave aktivnosti kao što je vežbanje i dijeta.

Kao i sve druge aktivnosti, tako i održavanje društvenih kontakata zahteva ulaganje vremena, energije, a ponekad i nešto novca. Međutim, koliki su benefiti dobrote i deljenja?

Društvene prednosti, čini se, postoje. Barem ako pitate evolucijske psihologe koji su razvili teoriju o kompetitivnom altruizmu. Teorija kaže da pojedinci skloni pomaganju imaju viši društveni status u grupi, a samim time imaju više prilika za izbor potencijalnih partnera. Čak i aktualna istraživanja pokazuju da altruistični ljudi govore da su zadovoljni svojim životom i da imaju manje problema s depresijom.

Kao i svaka priča, tako i altruizam ima svoju drugu stranu. Istraživanja sugeriši da postoji i višak dobrote ili dobročinstva. Simptomi stresa i uopšteno lošeg mentalnog stanja najčešće se beleže kod ljudi koji svakog dana pomažu drugima. Nije reč samo o zdravstvenim radnicima, već i o ljudima koji se brinu o članovima porodice. Balansirati između brige o drugima i brige o sebi zahtevan je posao. Iako smo svesni koliko je bitno odvojiti nešto vremena za sebe, to nije uvek lako.

[adsenseyu1]

Međutim, dobrota znači i da imate prijatnu ličnost, niste agresivni, manipulativni ili osvetoljubivi. Dobrobiti svega toga ipak nisu toliko jasne. Izražavanje ljutnje povezano je s povećanim rizikom od srčanih bolesti u zapadnom svetu, u azijskim kulturama je upravo suprotno.

Zapadna istraživanja su pokazale da je ljutnja i potiskivanje besa povezano s lošijim zdravstvenim stanjem.

Stoga, preporučuje Džulijet Vakefild, izbegavajte ljutnju, ali ako se već naljutite, onda biste trebali to i pokazati.

(Skandalozno.rs, Izvor: express.hr)

[adsenseyu2]

Budite prvi sa komentarom na članku "Naučnici tvrde: Ovo je DOKAZ da se NE ISPLATI biti DOBAR!"

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.