Sve o životu u Švedskoj, iz prve ruke, bez uvijanja

Ilustracija

Stokholm – foto: pixabay.com

Prava istina o tome kako se živi u Švedskoj, koja je razlika između Beograda i Stokholma, da li je tačno sve ono što se priča po sedeljkama i piše po forumima.

Iz prve ruke, bez uvijanja.

Imali smo tu sreću da nas drugarica pozove da budemo njeni gosti u Stokholmu.

Bila je to jedinstvena prilika da se vidi Švedska i da se proveri čuvena replika iz filma “Lepa sela lepo gore“.

Jeste i ja sam kao i mnogi guglao pre puta sve što me je zanimalo, čitao iskustva, statistike, poređenja Beograda i Stokholma… Al sve je to ništa dok ne odete i na licu mesta ne osetite duh grada.

Karte za Švedsku smo kupili ranije, leteli lou kost kompanijom… Sve je to prošlo super, ali da vas sad ne zamaram tim suvoparnim detaljima već da pređemo odmah na stvar – Jeste ladno, i jeste standard.

Ali krenimo redom.

KLIMA

Mi smo došli u vreme kada su nad Stokholmom bele noći. To je onaj fenomen kada se ne smrkava skoro do ponoći, sama noć kratko traje, pa svane već oko tri ujutru. Koga zanima više o tome šta se tu i zbog čega dešava nek pronađe na Vikipediji.

Poenta je da može da vam se desi da se probudite usred “noći” jer ptice uveliko pevaju jer je svanulo. Ili se zapravo nikad nije ni smrklo.

S druge strane, tamo negde od novembra, noć nadoknađuje propušteno i tada dan jedva traje 6 sati.

Kiša je u Stokholmu normalna pojava. Ume da prestane da pada i pre nego što je počela. Ali ako dođe sa vaterom onda vam obori temperaturu toliko da poželite da se sklonite negde. I posle 10 minuta, opet sunce i skidate jaknu… I tako nekoliko puta u toku dana.

Šveđani i stranci se zato lako mogu prepoznati na ulicama jer se ovi drugi pri prvim kapima s neba hvataju za kišobrane.

LJUDI

Šveđani su izuzetno ljubazni, uvek spremni da pomognu. Nećete imati problem jer skoro svi govore sjajno engleski jezik.

Opet s druge strane imaćete utisak da nisu za vas zainteresovani i da biste i goli mogli da prođete pored njih a oni vas ne bi primetili.

Možda se to zove i pristojnost – ne buljiti u one koji prolaze pored vas, ne odmeravati svakoga od glave do pete… Ili jednostavno oni imaju pametnije stvari o kojima brinu.

Videćete to posebno u radnjama.

Za razliku od naših butika i prodavnica gde vas već sa ulaza spopadaju sa – Dobar dan/dobro veče/kako mogu da pomognem/šta tačno tražite/imamo popuste/imamo akcije” – prodavci u Švedskoj vam se samo jave i to je to. Ako vam budu trebali biće vam tu od pomoći ali vam dotle neće disati za vratom.

Takođe, u radnjama nema obezbeđenja. Nema kao u Srbiji onih tipova što idu za vama u stopu, nevešto se pretvarajući da ne bulje u vas, a zbog kojih se osećate kao lice sa poternice jer vas uhode misleći da ćete nešto da ukradete.

KUĆE

Šveđani obožavaju kuće. Ideal je da imaju i kuću i stan ali bi uvek, ako bi morali da biraju, pre kupili kuću.

Sve su građene u sličnom stilu, skoro sve imaju prelepa dvorišta koja u većini slučajeva nisu ograđena.

Nisu opterećeni time da podignu višemetarske zidove oko placa, da se ograde od komšija i prolaznika. Za pet dana koliko smo bili nismo skoro nikoga videli da nešto sedi ili radi u dvorištu. Ali su sva ona uredno podšišana, sa dosta cveća…

KUĆNI LJUBIMCI

Stokholm je raj za sve ljubitelje pasa i mačaka. Nigde, ali zaista nigde, nećete videti napuštene pse i mačke.

Ovde životinje imaju veća prava nego što imaju ljudi u nekim drugim zemljama. Dakle, lutalica nema. Sve pse koje vidite uredno imaju svog vlasnika koji ih mazi i pazi.

I to nije samo zbog propisanih kazni već su oni vaspitavani tako da ni u malom mozgu nemaju varijantu tipa – Dosadio mi je pas, ajde da ga šutnem na ulicu.

To kod njih jednostavno ne postoji.

Pse možete slobodno da povedete sa vama npr u metro.

E kad smo kod metroa…

JAVNI PREVOZ

Jedan od najskupljih u Evropi. Možete npr kupiti vremensku kartu koja traje 75 minuta. Prednosti su te da sa tom kartom možete u bus, metro, tramvaj…

Mana je cena. Jedna karta je skoro 400 dinara.

Ipak za taj novac dobijate mogućnost da doslovno u minut isplanirate putovanje jer prevoz stiže i polazi strogo po redu vožnje.

U prevozu gužvi nema, a putnici ili dremaju ili su upućeni na telefone, bilo da nešto pretražuju, pričaju ili slušaju muziku. Baš kao i kod nas.

Ako se izuzmu pomenute gužve.

E sad nešto posebno zanimljivo kada je prevoz u pitanju.

U Stokholmu na skoro svakom koraku možete videti električne trotinete. I oni donekle spadaju u javni prevoz.

Evo kako to funkcioniše.

Uzemete trotinet, platite koliko želite minuta, on se potom otkuljuča i spreman je za vožnju. Kad ne želite više, parkirate ga bilo gde… Ne nema vezivanja, posebnog zaključavanja i ne nikome ne pada na pamet da ga ukrade, ponese kući, dekodira, pretopi ili slično, što bi mu možda i bila sudbina ako bi se zatekao na ulicama nekog od srpskih gradova.

Ima i električni bicikl. Sličan je princip s tim špto ako skinete neku njihovu aplikaciju za mobilni dobijate 10 minuta vožnje gratis.

VOZAČI

Za sve one koji su čuli priče o tome kako se poštuje ograničenje brzine a pešak koji pokušava da pređe ulicu, čak i van zebre, je zaštićen kao beli medved, odmah da vam kažem – jeste tačno.

Čim vas vide da se približavate pešačkom, vozači usporavaju i onda imate svo vreme ovoga sveta da pređete ulicu. Usporiće i propustiće vas čak i ako tu ulicu prelazite van pešačkog, pa ponekad čak i kada je vama crveno svetlo. Ali ovo poslednje ipak nemojte pokušavati…

Mislim da sma za sve dane koje sam proveo tamo jednom samo čuo da je neko svirnuo. I to kratko. Nikada nikoga nisam čuo da je legao na sirenu, da je dobacivao, vikao iz kola, i tome slično…

Ponekad Stokholm deluje kao jedan veliki poligon za obuku vozača gde svi poštuju sva pravila saobraćaja.

CENE

E sad o standardu sa početka priče.

Prosečna plata u Švedskoj je oko 3.000 evra. A pola vam treba za stan mesečno. Dakle da bi se došlo do priče o standardu potrebne su vam dve plate. Dakle tek kad vas je dvoje možete da opuštenije živite.

A sad o cenama…

Kafa u kafiću je oko 400-500 dinara, pivo skoro 1.000 dinara. Hamburger 1.500…

Ali sve je to ništa dok na red ne dođe to koliko košta kultura.

Ulazak u muzej, npr Skansen, vas za dvoje može izaći od 3.000 do preko 4.000 dinara, u zavisnosti u kom periodu tokom godine želite da ga posetite.

Poređenja radi ulazak za dvoje na stalnu postavku u Narodnom muzeju u Beogradu košta 600 dinara.

Inače kad smo kod plaćanja, Švedska teži tome da u jednom trenutku svi prestanu da nose keš sa sobom. Sve više je mesta koja ne primaju keš već se može platiti samo karticom.

I dok u Beogradu imate situaciju ne samo da na mnogim mestima aparata za kartica nema, već se suočavate sa time da vam kažu da ispod određenog iznosa “gazda ne dozvoljava” da se provlači kartica, u Stokholmu čak i tip koji na ulici prodaje hot dog ima aparat za kartice.

POLICIJA

Retko ih možete videti. Vrlo su srdačni i spremni da vam izađu u susret. Sjajno govore engleski.

Jedan od njih je pristao i da se slikamo. Popričali smo najnormalnije.

To kod nas nisam siguran kako bi prošlo. Možda bi rekao da ga ometam u vršenju dužnosti.

Al dobro, da ne budem previše strog.

STOKHOLM VS BEOGRAD

Nisam Doroti varijanta sa pričom “there is no place like home” (nigde nije kao kod kuće) ali mi je Srbija a posebno Beograd u srcu.

Ipak, voleo bih da ljudi ovde a samim tim i grad kao takav poprime dosta toga od Švedskog modela. Da se primi neki Stokholmski pelcer i ovde kod nas u ovoj brdovitoj prestonici.

Da budemo bolji za sebe, ali i bolji za druge i prema drugima.

I da ne dužim… Beograd definitivno ima dušu koju nema skoro nijedan grad na svetu. On radi 24 časa, sedam dana u nedelji. I nije presvučen u neke bele rukavice kakve ima Stokholm. I ima to nešto što nas odvaja… Mi se definitivno bolje zabavljamo od Šveđana.

S druge strane u Stokholmu nema oronulih fasada, nema grafita na fasadama ali nije baš toliko čisto koliko ste mislili. Opušaka na ulici ima koliko hoćeš, u jednom poznatom restoranu (koji je popularan i kod nas) je užasno bilo prljavo. Niko ništa ne sklanja i ne briše.

Ali ljudi se tamo za razliku od naših oblače poptpuno nepretenciozno. Nema štikli usred dana. A o silikonima u grudima i zadnjicama nema ni govora. Ili barem to nije da ti bode oči na svakom koraku.

Gužve u tržnim centrima nema. Grad uopšte nije bučan. Karakteristično je da skoro svi drže lampe i cveće u prozorima.

Sve u svemu ima sve svoje prednosti i mane ali nama nedostaje…

Evo o čemu je reč…

Sletimo na beogradski aerodrom i dođemo na onaj info pult gde u zavisnosti od dela grada gde idete dobijete fiksnu cenu taksi prevoza.

Uđemo u prvi, kažemo adresu a taksista ni pet ni šest:

– Hoćete li da doplatite da idemo kraćim putem pa da stignete brže?

Mi potpuno zbunjeni. Treba dakle da mu platimo više kako bi on utrošio manje benzina?!

Nismo pristali.

Stigli, uzeli kofere, platili…

– Doviđenja, rekosmo mi njemu.

On nama ni to…

Dobrodošli nazad u Srbiju.

(Skandalozno.rs, Izvor: kurir.rs)

Budite prvi sa komentarom na članku "Sve o životu u Švedskoj, iz prve ruke, bez uvijanja"

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.