Vedrana Rudan: Stara sam, bojim se umiranja na rate

spisateljica

Vedrana Rudan – foto: Tanjug

Hrvatska književnice Vedrana Rudan je u autobiografiji koju je nedavno objavila, otvoreno i bez dlake na jeziku pisala o svom životu. Detalji koje je iznela mnoge su šokirali, a najviše onaj da će se ukoliko sazna da boluje od neizlečive bolesti – ubiti.

Vedrana Rudan u knjizi govori šta ju je formiralo, šta obeležilo, objašnjava neke bitne vlastite izbore koje je u životu napravila, puteve koje je birala kada se našla na raskrsnici života i kako se na koncu pretvorila u tu ženu britkog pera, uma i agresivnog, vulgarnog izričaja po kojem je, izmešu ostalog, postala poznata. Objašnjava i kako je postala dežurna aždaja od koje, čak i ako se slažu s njenim stavovima, zbog načina na koji ih servira – zaziru.

Vedrana Rudan odrasla je u duboko nesrećnoj, disfunkcionalnoj porodici u kojoj je bilo puno nasilja, u kući u kojoj je život, kako ga opisuje – bio pakao.

Rasla je uz roditelje alkoholičare, devojčici je stub bila nona.

“Mamu su kolima hitne pomoći odvezli u ludnicu. Povraćala je jetru, imala trideset kila, crna u licu i na umoru, niko od nas nije verovao da će preživeti i prestati da pije. Imala je čerke koje je nisu zanimale, posesivnu, zlu majku, muža alkoholičara kojeg nije volela, a mogla je imati karijeru. Zašto bi prestala da pije? Ja sam imala dvadeset godina i toliko sam se navikla na majku alkoholičarku da mi to više nije smetalo”, piše na početku knjige. Majka će se, neočekivano, vratiti kao izlečena alkoholičarka, postati žena koja ni salatu neće začiniti vinskim sirćetom.

Ipak, decom se nije bavila. “Bila je opsednuta zlom koje se njoj nanosi, zlo koje je ona nanosila nama nije analizirala. Sigurna sam da nas nije volela. …Moja majka je sestri i meni u gene ukucala osećaj da ne vredimo. Sestra je bila obrazovana, tečno je govorila tri jezika, pročitala ko zna koliko knjiga, putovala je i želela više od svega da joj otac i majka priznaju da vredi. Nikad to nije dočekala.”

“Moja je majka iščupala ćerku iz srca. Kad se sestra razbolela, bila sam u panici. Mama, mama, sestra ima rak pluća.” Tajac. “Dobro, samo se ti zbog toga nemoj uznemiravati. Tu se ništa ne može učiniti, svi ćemo jednom otići.”

… Nikad nisam majci rekla kako se osećala, da li je u bolnici ili kod kuće, pati li jako ili podnošljivo. Nije je bilo briga. “Mama, umrla je.” Uzdah. “Isključiću telefon da nikoga ne čujem.” Nije otišla na sahranu.

Rudan na jednom mestu piše da je “svaki grob mesto gde živi peru osećaj krivice ili traže ljubav od onih koji im je nisu dali ili je nisu mogli dati. Mrtvima sve opraštamo jer mislimo da praštanje oplemenjuje. Kako bi mene mogao da oplemeni oproštaj ocu? Mrzim ga mrtvog iako sam često padala u iskušenje da mu oprostim.”

“Ocu nikad nisam oprostila ono što je činio mojoj majci, mojoj sestri i meni. Vređao nas je, tukao, ponižavao na hiljadu načina. Mrtav je i zaista sam pokušavala da nađem u sebi snagu i oprostim mu. Tražila sam za njega olakšavajuće okolnosti. Neobrazovani muškarac iz patrijarhalne sredine ne može biti drugačiji. Nije istina. Nisu svi muškarci zlostavljači. Umesto da oprostim njemu, oprostila sam sebi što mu ne opraštam. I osećam se dobro. Neki zločini ne zastarevaju.”

Čega se u životu, generalno, najviše boji?

“Stara sam, bojim se umiranja na rate. Nameravam da se ubijem kad budem čula da imam neizlečivu bolest, ali ima toliko teških bolesti koje te bez pripreme vežu za krevet. Deca te neće ubiti, ni partner. Da, najviše se bojim ležanja u krevetu i bespomoćnog čekanja na smrt.”

(Skandalozno.rs, Izvor: jutarnji.hr)

Budite prvi sa komentarom na članku "Vedrana Rudan: Stara sam, bojim se umiranja na rate"

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.