“Video sam ljude kako menjaju svoj mozak mislima”

Ilustracija

foto-ilustracija: pixabay.com

Misao menja strukturu… Video sam ljude kako menjaju svoj mozak mislima, kako bi izlečili ranije neizlečivu opsesiju i traumu, kaže Norman Doidge, psihijatar i autor knjige Mozak koji sam sebe menja.

Ljudski mozak je neverovatno fleksibilan. Može se oblikovati gotovo kao plastelin, samo uz malo više vremena i truda. U poslednjih 20 godina, zahvaljujući brzom razvoju u oblasti slikanja mozga i neuronauke, sada se može sa sigurnošću tvrditi da je mozak sposoban za reinženjering – i da smo mi sami inženjeri.

Umnogome, neuroplastičnost – opšti termin koji opisuje trajne promene na mozgu tokom ljudskog života – je sjajna stvar.

S druge strane, možemo redizajnirati svoj mozak nagore!

Srećom, zahvaljujući našoj sposobnosti da se odučimo od štetnih ponašanja, uverenja i navika, možemo se uvek vratiti na pravi kurs.

Donald Heb, rani pionir neuroplastičnosti i neuropsihologije, rekao je da se neuroni koji zajedno funkcionišu međusobno povezuju. Dr Michael Merzenič, koji je danas možda najpoznatiji svetski neuronaučnik, nadogradio je Hebov rad, dokazujući odnos između misli i strukturalnih promena u mozgu.

Naučno dokazano: Vera u Boga menja ceo mozak

Naša iskustva, ponašanje, razmišljanje, navike i način na koji reagujemo neodvojivi su od toga kako se naš mozak oblikuje. Negativne navike menjaju naš mozak nagore. Pozitivne navike menjaju naš mozak nabolje.

Kako negativno ponašanje kao što je kukanje, menja strukturu mozga?

Svi znamo nekoga ko je uvek negativan. Osobu koja čini se nikad nije zadovoljna.

Negativni ljudi se gotovo uvek žale na nešto. Još gore, ljudi koji stalno kukaju ne zadovoljavaju se time da zadrže svoje misli i osećanja za sebe, već traže nekog nevoljnog slušaoca. Nesumnjivo je da nerviraju svoje prijatelje i porodicu, ali ne treba ih kriviti već razumeti.

Neki su hronično nezadovoljni.Ako ne pričaju o svojoj tegobi, onda verovatno razmišljaju o njoj.

Hrvatski naučnik mozak svinje nakon smrti vratio u život: Može li i ljudski?

Psiholozi nazivaju ovo kompulsivno ponašanje ruminacija, koja se definiše kao repetitivno razmišljanje o problemu bez kraja i konca. Ruminacija je, nažalost, direktno vezana za depresivan i anksiozan mozak. Ljudi koji se stalno žale imaju manji emocionalni koeficijent, koji je neophodan za razumevanje emocija. Njih ne zanima vaše gledište, razmišljanja ili osećanja. Oni će koristiti svaku priliku da vam se izjadaju.

Da li je mozak kriv? Odgovor je uglavnom – da.

Većina negativnih ljudi ne želi da se ovako oseća. Ko bi želio?

Negativne misli = negativno ponašanje

Štetno ponašanje kao što je kukanje, ako mu dozvolimo da se kontinuirano odvija u mozgu, neminovno će izmeniti misaone procese. Izmenjene misli vode do izmenjenih uverenja, što vodi do promena u ponašanju.

Naš mozak po prirodi ima tendenciju da se fokusira više na negativne okolnosti nego na pozitivne. Dr Rik Hanson, neuronaučnik i autor knjige Buddha’s Brain objašnjava to ovako:

Negativni stimulansi proizvode više neuronske aktivnosti nego jednako intenzivni pozitivni stimulansi. Njih je takođe lakše i brže uočiti.

Kada ponavljamo fokus na negativnom, žaleći se konstantno, mi koristimo neurone odgovorne za negativnu tendenciju. Tako da kreiramo negativno ponašanje putem ponavljanja.

Nije moguće sve vreme biti sretan i pozitivan, niti to treba pokušavati. Međutim, treba da preduzmemo konkretne korake kako bismo se borili protiv negativnog razmišljanja. Istraživanja pokazuju da je meditacija jedan od načina, piše Buka.

Ruski fizičari napravili “veštački mozak”

(Skandalozno.rs, Izvor: radiosarajevo.ba)

Budite prvi sa komentarom na članku "“Video sam ljude kako menjaju svoj mozak mislima”"

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.