Znate li da NISTE UVEK KRIVI ako udarite automobil ispred sebe?

Čekanje

foto-ilustracija: pixabay.com

Policajac vam automatski prilazi sa prekršajnim nalogom, kaže “niste držali bezbedno odstojanje”. I sami verujete da ste krivi i plaćate kaznu.

Advertisement

Ali, ako pažljivo pročitate Zakon o bezbednosti u saobraćaju, videćete da to baš i nije tako, priča saobraćajni stručnjak, profesor Milan Vujanić, koji je i doktorirao na problemu odstojanja.

– Vrlo retko, čak suprotno, izuzetno retko je kriv poslednji. To je velika zabluda kod nas, a to često ne znaju ni policajci, pa čak ni sudije. Zato su neophodni veštaci da to razjasne sudiji i advokati koji znaju da i vozač onog prvog vozila u lančanom sudaru može da bude kriv – priča profesor Vujanić.

Kako kaže profesor, kod nas su se događali lančani sudari sa više učesnika, ali najveći lančani sudar koji je njemu poznat u Evropi imao je čak 269 učesnika.

– Da li je moguce da je 268 ljudi u istom trenutku na istom mestu napravilo istu grešku? U Nemačkoj kada se dogodi lančani sudar, prvi u nizu mora da dokazuje zašto je naglo kočio. Kada prvi iznese razlog proverava se da li je i drugi mogao da uoči taj razlog – kazao je Vujanić.

Advertisement

Za ovu situaciju važni je načelo rimskog prava da niko ko se ponaša ispravno nije u obavezi da predvidi neispravno ponašanje nekog drugog.

U saobraćaju to znači da naglo kočenje, iznenadno skretanje ili drastično usporenje nije dozvoljeno, pa vozač vozila koji se kreće u koloni ne može da predvidi da će neko ispred njega prekršiti pravilo i izazvati karambol.

Međutim, naglo kočenje neizbežno u slučaju da vozač mora da izbegne neposrednu opasnost. Na primer, u Beogradu se neretko na kolovozu iznenada pojavi pešak, van prelaza, što svakako iziskuje naglo kočenje. U tom slučaju, vozač ne bi trebalo da snosi krivicu zbog izazivanja lančanog sudara, a drugi u nizu biće kriv samo ukoliko je i on sam uspeo da uoči opasnu situaciju (na primer pešaka), a nije kočio.

Drugi primer koji je naveo profesor Vujanić jeste crveno svetlo na semaforu. Normalno je da će automobil u koloni da se zaustavi kada ugleda crveno svetlo, ali to po zakonu moraju da učine i ostali vozači koji se nalaze iza njega.

Advertisement

Sve ove situacije opisane su i u našem Zakonu o bezbednosti u saobraćaju.

1. Član 32, stav 2 i 3

“Vozač ne sme naglo da menja način vožnje, osim u slučaju izbegavanja neposredne opasnosti. Vozač ne sme da započne bilo koju radnju vozilom u saobraćaju na putu (uključivanje u saobraćaj,
promenu saobraćajne trake, prestrojavanje, skretanje, polukružno okretanje, obilaženje, preticanje,
vožnja unazad, isključenje iz saobraćaja, zaustavljanje, parkiranje i dr.) pre nego što se uveri da radnju može da izvrši na bezbedan i propisan način.”

3. Član 38

Vozač ne sme naglo da uspori vozilo, osim u slučaju izbegavanja neposredne opasnosti. Vozač koji znatno usporava vozilo dužan je da to učini na način kojim neće ugroziti, odnosno ometati vozače koji se kreću iza njega.

Advertisement

4. Član 42, stav 1 i 2

“Vozač je dužan da brzinu kretanja vozila prilagodi osobinama i stanju puta, vidljivosti, preglednosti, atmosferskim prilikama, stanju vozila i tereta, gustini saobraćaja i drugim saobraćajnim uslovima, tako da vozilo može blagovremeno da zaustavi pred svakom preprekom koju pod datim okolnostima može da vidi ili ima razloga da predvidi, odnosno da vozilom upravlja na način kojim ne ugrožava bezbednost saobraćaja. Ako vozač vozi sporo u meri u kojoj ometa normalan saobraćaj, dužan je da na prvom odgovarajućem mestu omogući da ga drugo vozilo bezbedno pretekne, obiđe ili prođe.”

5. Član 82

“Vozač mora da drži bezbedno odstojanje od vozila koje se kreće ispred njega, tako da može blagovremeno da uspori ili se zaustavi, ako vozilo ispred njega uspori ili se zaustavi”

Ovaj poslednji član govori upravo o odgovornosti vozača koj nije prvi u koloni učesnika lančanog udesa. Međutim, u gradskim uslovima gde je saobraćaj gust, odstojanje je znatno kraće.

– Bezbedno odstojanje (u metrima) iznosi 20 ili 30 posto od brzine vozila. Pri brzini od 50 kilometara na sat, bezbedno odstojanje bilo bi 10 do 12 metara. Međutim u uslovima gradske vožnje odstojanje je obično manje, od tri do pet metara. I to se ne smatra nebezbednim, jer sve države imaju stav u zakonima koji zabranjuje naglo kočenje – objašnjava Vujanić.

(Skandalozno.rs, Izvor: telegraf.rs)

Advertisement

Budite prvi sa komentarom na članku "Znate li da NISTE UVEK KRIVI ako udarite automobil ispred sebe?"

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.