Konačno: Na hlebu više neće moći da nas varaju

Ilustracija

foto ilustracija: pixabay.com

Vlada Srbije usvojila je pravilnik o klasifikaciji pšenice koji predviđa da se samo visokokvalitetno zrno te žitarice može koristiti za ljudsku ishranu, saznaje “Blic”.

Razlog za donošenje ovakvog dokumenta leži u činjenici da se na srpskom tržištu nije do sada pravila selekcija šta može od roda da se koristi za proizvodnju brašna, a šta za ostalu upotrebu, što se odražavalo i na kvalitet proizvedenog hleba. Tako je došlo do paradoksa da se u zemlji koja je nekada bila prepoznatljiva kao proizvođač dobre pšenice jede hleb lošeg kvaliteta.

Advertisement

To je dostiglo takve razmere da stručnjaci upozoravaju da zbog velike potrošnje ove namirnice 90 kilograma godišnje po stanovniku može značajno da ugrozi zdravlje nacije. Izvor “Blica” iz Nemanjine 11 kaže da je to dostiglo takve razmere da je država morala da reaguje.

– Reći u Srbiji, zemlji tradicionalno dobre pšenice, da hleb nije najboljeg kvaliteta nekada bi se smatralo jeresom. Ali da je to danas realnost, pokazuju mnoga istraživanja stručnjaka, ali i žalbe potrošača koji su nezadovoljni kvalitetom. Razlog za tako loše ocene leži u činjenici da država nije do sada razvrstavala pšenicu po kvalitetnim grupama. Drugim rečima, prilikom otkupa pšenice cena nije bila veća za zrno koje je za ljudsku upotrebu od onog koje je za druge svrhe. Zato paori nemaju motiv da seju visokokvalitetne sorte, već se opredeljuju za one koje su nižeg kvaliteta, što automatski znači da je i kvalitet brašna i hleba znatno lošiji od onog koji je u zemljama EU, gde to pravilo postoji – objašnjava naš sagovornik.

Gramaža je manja od propisane, u hlebu je višak vode, a sastav specijalnih vrsta često ne odgovara deklaraciji

On dodaje da su se zato ratari okrenuli sortama koje uz niža ulaganja daju veće prinose.

– Takvo žito nema visoku energetsku vrednost, hleb i peciva su lošijeg kvaliteta, pa pekare iz okruženja uveliko zaobilaze naše brašno. Primer je Slovenija, gde smo čuli da od našeg brašna teško može da se napravi kvalitetan hleb. I naše analize pokazuju da pekari koriste brašna niskog kvaliteta, što se prikriva raznoraznim supstancama, a što se odražava na zdravlje stanovništva. Zbog toga je Vlada odlučila da definiše pravila igre – kaže naš izvor.

Advertisement

Da građani Srbije jedu sve lošiji hleb, potvrđuju i iz udruženja potrošača.

– U pokušaju da povećaju profit, pekari obmanjuju građane na više načina. Analizama je ustanovljeno da je gramaža često manja od propisane, da u hlebu ima viška vode, a sastav specijalnih vrsta hleba često ne odgovara deklaraciji. Javna je tajna da više od 50 odsto pekarske industrije posluje u sivoj zoni, a ne postoji redovna kontrola ni brašna i finalnog proizvoda. Zato imamo enormni broj žalbi potrošača. Građani godišnje potroše oko 650.000 tona hleba, prema količinama, to je strateški proizvod, namirnica koja se najviše troši. U siromašnim zemljama veća je potrošnja, pa stoga treba više računa o ispravnosti hleba. Zato je neophodno da država uvede klasifikaciju šta je od pšenice za ljudsku, a šta za životinjsku ili drugu upotrebu – napominje Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača.

Ministar: Pšenica za ljudsku upotrebu biće skuplja u otkupu

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović potvrdio je saznanja “Blica”.

– Država je definisala pravilnik o razvrstavanju pšenice po kvalitetnim grupama. On je na snazi od 1. januara, a prvi put biće primenjen od žetve 2018. godine, odnosno jula meseca. Tada će se jasno klasifikovati pšenica, odnosno napraviće se razlika u ceni između pšenice koja je za ljudsku ishranu i one koja se koristi za druge svrhe. Do sada se sva pšenica otkupljivala po istoj ceni. Ovim pravimo vododelnicu da bismo suzbili sumnje u kvalitet hleba.

Dakle, pšenica koja je namenjena za ljudsku upotrebu biće skuplja – kaže Nedimović.

(Skandalozno.rs, Izvor: blic.rs)

Advertisement

Budite prvi sa komentarom na članku "Konačno: Na hlebu više neće moći da nas varaju"

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.