PUTINOVI ljudi preuzimaju EVROPU: Proruski političari dolaze na vlast u najosetljivijim državama!

Predsednik Rusije

foto: Tanjug/AP

Otvoreno proruski političari dolaze na vlast u najosetljivijim državama. Šta je zajedničko jednom generalu ratnog vazduhoplovstva, političaru i jednom bivšem gradonačelniku glavnog grada Estonije? Sva trojica su u poslednjih nekoliko meseci postali vođe država na istoku Evrope i sva trojica imaju prorusku istoriju delovanja i zastupaju odlučno proruske stavove.

Bugarska – Rumen Radev: “Biti za Evropu ne znači biti protiv Rusije”

Bugarski oficir, relativno nedavno je doktorirao na Vojnoj akademiji uz fokus na razvoj tehnologije obuke pilota. Godinama je bio istaknuti zapovednik bugarskog vazduhoplovstva i konstantno je napredovao sve do generalskog čina.

[adsenseyu5]

Prema svemu sudeći nije iskazivao neki preveliki entuzijazam za politikom i držao se po strani. Sve se to promenilo u avgustu ove godine kada ga je Bugarska socijalistička partija nominovala za predsednika. Na početku ga je podržavala i Stranka bugarskog preporoda, ali oni su nakon nekog vremena odustali od Radeva.

Predizborne ankete govorile su da će verovatno pobediti Cecka Čačeva, aktuelnu predsednica bugarskog parlamenta iz vladajuće stranke desnog centra GERB.

Radev kao nezavisni nije imao prevelike šanse, ali je već u prvom krugu početkom novembra pokazao da Bugari ozbiljno računaju na njega. Naime, osvojio je nešto više od četvrtine glasova i time ostvario najbolji izborni rezultat. Čačeva je osvojila nešto manje od 22% glasova i tako su njih dvoje ušli u drugi krug u kom je Radev pobedio. U drugom krugu izbora 13. novembra osvojio je 59% glasova.

Radev je pokazao svoje proruske stavove, ne preterano otvorene, već u izbornoj noći. “Biti za Evropu ne znači biti protiv Rusije”, rekao je novoizabrani bugarski predsednik okupljenim novinarima.

Međutim, posebno je naglasio da će Bugarsku zadržati u NATO-u. Uloga predsednika u Bugarskoj većinom je ceremonijalna, ali predsednik može itekako da utiče na javnost i ima minimalan formalni uticaj na donošenje zakona kroz parlamentarnu proceduru.

[adsenseyu1]

Neki mediji su već tada upozoravali da je izborna pobeda Radeva i bugarskih socijalista, izrazito proruske stranke, veliki udarac za napore ostatka NATO saveza i Evropske unije u zadržavanju jedinstva prema Rusiji i zadržavanju izglasanih sankcija. Budući još uvek nije službeno preuzeo dužnost, teško je reći šta tačno može Radev da uradi, ali parlamentarni izbori se približavaju, i u Bugarskoj bi moglo da bude veoma zanimljivo. Posebno kada se uzme u obzir da je premijer Bojko Borisov najavio ostavku na prvoj sednici parlamenta.

Moldavija – Igor Dodon

Nešto severnije nalazi se Moldavija. Država je van Evropske unije i NATO pakta, ali svejedno se nalazi između Rumunije i Ukrajine. Jedna država je već članica EU i NATO-a, druga vodi oružani sukob protiv proruskih pobunjenika. Moldavsku situaciju decenijama komplikuje i Transnistrija, odbegla regija pod kontrolom proruskih Moldavaca gde se od raspada sovjetskog saveza nalazi jedna od najvećih ruskih vojnih baza van matične države.

[adsenseyu1]

Na izborima u oktobru za moldavskog predsednika izabran je još jedan proruski predsednik na istoku Evrope. Nekada je bio šef moldavske socijalističke partije, obavljao je dužnost ministra ekonomije, a neko vreme bio je i zamenik premijera. On je veliki pobornik federalizacije Moldavije koja bi mogla napokon rešiti svu problematiku Transnistrije koja je de facto država unutar države.

Istina, niko osim nekoliko drugih “paradržava” ne priznaje Transnistriju, ali Moldavija više od dve decenije nema nikakvu formalnu kontrolu nad tim delom teritorija.

Igor Dodon je pobedio tek u drugom krugu izbora kada je porazio Maju Sandu. Međutim, njegovi politički stavovi bili su jasni već u predizbornoj kampanji kada je na plakatima ponosno stavljao fotografije sa Vladimirom Putinom.

Osim toga, Dodon je bio veliki pobornik sada već desetak godina starog Kozakovog memoranduma.

Naime, 2003. godine su Rusi predložili asimetričnu federalizaciju Moldavije gde bi Transnistrija službeno slušala naredbe iz Kišinjeva, ali bi istovremeno imali i određenu dozu samostalnosti. Tadašnje moldavske vlasti su odbile federalizaciju, a posebno se istaklo protivljenje tadašnjeg predsednika Vladimira Voronjina.

Smenom vlasti i dolaskom Dodona otvara se nova mogućnost za federalizaciju Moldavije, a ambicije NATO-a i Evropske unije za privlačenje još jedne bivše sovjetske države doživele su ozbiljan poraz. I to ozbiljan poraz na možda ključnom mestu.

[adsenseyu1]

Estonija – Juri Ratas

Znatno severnije odigrava se slična situacija. U Estoniji je na vlast došao premijer Juri Ratas iz Centralne partije, izrazito proruske stranke koja najveću podršku dobija od velikog broja Rusa koji žive na severu Estonije. Centralna stranka već duže vreme zastupa proruske stavove, što je i razumljivo budući da ih svi vide kao stranku ruske nacionalne manjine, ali do sad nisu uspevali da dođu na vlast.

Nakon što je nedavno izabrana predsednica Kersti Kaljulaid odabrala Ratasa za mandatara nove vlade, Centralisti su prvi put na vlasti, a nikad do sad nisu imali premijera.

[adsenseyu1]

Estonija je do sada podržavala izrazito antiruske stavove, jedna su od retkih članica NATO-a koja je trošila barem 2% godišnjeg proračuna na odbranu i bili su strastveni pobornici ekonomskih sankcija zbog ruske aneksije Krima.

Juri Ratas proveo je dve godine na poziciji gradonačelnika Talina, glavnog grada Estonije. Osim toga, redovno je biran u gradskoj skupštini, a u čak tri mandata bio je zamenik predsednika estonskog parlamenta. Za sve njegove izborne uspehe odgovorna je podrška ruske nacionalne manjine. Sa druge strane, Centralisti upravo zbog takvih proruskih stavova nikad nisu uspeli da uđu u vladajuću koaliciju.

Njihovi koalicioni partneri, levičarski Socijaldemokrati i desničarska stranka IRL, odlučni su u nastavku dosadašnje estonske spoljne politike i sada su Centralisti u zaista škakljivoj situaciji.

S jedne strane, moraće da nasteve politiku prethodnika zato što će ih na to prisiliti ostale stranke na vlasti, ali sa druge strane moraće da imaju na umu ko je za njih glasao i šta njihovi, većinom ruski, birači od njih očekuju. Neki analitičari su rekli i da je ruska nacionalna manjina bila odana bivšem šefu Centralista Edgaru Savisaru lično i da su samo zbog njega glasali za Centraliste.

[adsenseyu1]

Sam Ratas je nakon dobijanja mandata za sastavljanje nove vlade rekao: “Estonija podržava trenutnu politiku Evropske unije prema Rusiji. Službena Moskva mora poštovati međunarodne zakone i suverenost susednih država”.

Uzevši u obzir činjenicu da uskoro dolaze i izbori u Francuskoj gde će se najveća borba voditi između izrazito proruske Marin Le Pen i ne tako očito proruskog Fransoa Filona, ne možemo da se otmemo utisku da Evropi dolaze veoma zanimljivi dani.

(Skandalozno.rs, Izvor: express.hr)

[adsenseyu2]

Budite prvi sa komentarom na članku "PUTINOVI ljudi preuzimaju EVROPU: Proruski političari dolaze na vlast u najosetljivijim državama!"

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.