Amerika i zvanično promenila „državnog neprijatelja broj 1“

Potpredsednik Amerike

Majk Pens – foto: Reuters

Izjava potpredsednika SAD Majka Pensa da ruski „pokušaji mešanja“ u američke poslove nisu ništa u poređenju sa onim što radi Kina, kao i Trampova izjava u Ujedinjenim nacijama da će Kina pokušati da utiče na ishod američkih izbora, date su u funkciji unutrašnje borbe u SAD, smatra dr Stevan Gajić iz Instituta za evropske studije.

Advertisement

Predsednik Tramp trpi neverovatan pritisak Demokratske stranke, delova republikanaca i medija, a posebno Stejt departmenta — FBI, CIA, dobrog dela Pentagona uključujući i Matisa — koje do danas nije stavio pod svoju kontrolu, dodaje sagovornik Sputnjika.

Zbog toga Tramp skreće pažnju na Kinu kako bi deo pritiska skinuo sa sebe zbog stalnih optužbi kojima je izložen. Što se tiče priča o mešanju u izbore, posebno onih koje dolaze iz atlantističkih krugova, veoma su licemerne, kaže Gajić.

Kao primer licemerja navodi referendum u Makedoniji, gde se veliki broj zapadnih političara mešao u njihov ishod, što nikome nije smetalo ali su nedokazani sajber-napadi razlog da se već dve godine protiv Rusije i Trampa vodi kampanja bez presedana.

„Mislim da je Pens na taj način pre svega dao podršku svom predsedniku. Ne zna se ni da li postoje konkretni dokazi o kineskom mešanju, ali mešala se Kina ili ne, to je manje bitna stvar. Suština je u unutrašnjoj borbi koja nikako ne prestaje u okviru SAD, i Zapadu u celini. Poslednjih nekoliko godina prisustvujemo žestokoj unutrašnjoj borbi koja je i politička, ali je, pre svega, ideološka“, ističe Gajić.

Advertisement

Prema Pensovim tvrdnjama, Peking je mobilisao „sakrivene agente uticaja“ i koristi propagandu da promeni shvatanja Amerikanaca prema politici Kine koja namerava da iskoristi sve nesuglasice između federalnih i lokalnih vlasti u SAD ne bi li uticala na preduzeća da osude trgovinsku politiku SAD.

Komentarišući Pensove optužbe, Gajić kaže da su Kina i SAD konfrontirane, i da, praktično, još od Obamine doktrine iz 2011. godine postoji jedno strateško usmeravanje pažnje ka Kini. Oko 60 odsto američke flote nalazi se u Južnom kineskom moru, a nedavno su Amerikanci odlučili da povuku raketne sisteme „Patriot“ sa Bliskog istoka, podseća naš sagovornik.

„Ne bih sveo sve Pensove ocene na propagandu. Vrlo je moguće da takvih pokušaja ima i ne bih se iznenadio, jer Kinezi su poznati po industrijskoj špijunaži, ali i po vojnoj. Videli smo da njihov najbolji lovac-bombarder podseća na Su-35 što znači da su imali određene informacije u kom smeru se konstrukcija tog aviona razvija“, kaže Gajić.

I KinaSAD se ponašaju kao velike sile, odnosno prate sopstveni interes i ovu drugu stranu vide kao konkurenta, prepoznaju potencijalne namere da sabotiraju određene stvari u svojoj državi, a u suparničkoj državi pokušavaju da vrše neki uticaj zarad svojih interesa.

Advertisement

Gajić smatra da će se odnosi između SAD i Kine dodatno zaoštravati narednih godina, ali intenzitet zaoštravanja u dobroj meri će zavisti i od unutrašnje borbe unutar SAD.

Snagama koje su izgubile izbore 2106. godine, a koje personifikuje Hilari Klinton, u fokusu je Rusija kao glavni politički protivnik, dok je američkim ekonomskim protekcionistima, a Tramp svakako spada u tu grupu, Kina glavni takmac zato što je već postala najveća svetska fabrika, a uskoro postaje i najveća globalna ekonomija.

„To je prosto razlika u percepciji. Globalističke sile koje je personifikovala Hilari Klinton vide Rusiju kao najveću zemlju i vojnog i ideološkog suparnika, dok u Trampovom kampu ne postoji ideološki ili vrednosni sukob sa Rusijom i zbog toga im je Kina u fokusu“, smatra Gajić.

On podseća da Tramp dolazi iz sveta biznisa i da mu je jasno na koji način se američka ekonomija restruktuirala.

„Poslednjih decenija, američka ekonomija je deindustrijalizovana, a realni poslovi preseljeni su na Pacifik i Daleki Istok. Motor svetske proizvodnje postala Kina i zbog toga je u fokusu Trampove administracije“, zaključio je Gajić.

(Skandalozno.rs, Izvor: rs.sputniknews.com)

Advertisement

Budite prvi sa komentarom na članku "Amerika i zvanično promenila „državnog neprijatelja broj 1“"

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.