Bačene milijarde: Neostvareni projekti ruske odbrambene industrije

Ilustracija

foto-ilustracija: pixabay.com

Samohodna haubica, nosač aviona, raketni voz — u istoriji ruskog vojno-industrijskog kompleksa bilo je nekoliko neobičnih projekata.

Svi oni su bili obećavajući, ali iz određenih razloga nisu realizovani do kraja, piše Sputnjik.

Izgradnja ruskih nosača aviona je duga priča. Činjenica je da je prošlo mnogo vremena od završetka Drugog svetskog rata, pre nego što se u SSSR-u pojavila serija teških krstarica, koje su samo delimično bile i nosači aviona.

Glavno oružje tih krstarica nije bila avijacija, nego protivbrodski raketni sistemi dugog dometa. Prvi put u SSSR i Rusiji omogućeno je da se avioni baziraju na nosaču aviona — “Admiral flote Sovjetskog Saveza Kuznjecov“, što se moglo uporediti sa udarnim raketnim sistemima. To je krstarici dodelilo status prvog ruskog nosača aviona.

U današnje vreme, interesovanje za izgradnju nosača aviona u Rusiji je ogromno, ali materijalni preduslovi za takve radove očigledno još nisu sazreli. Zbog toga, na svakih nekoliko godina u medijima i na različitim izložbama isplivaju određeni projekti perspektivnih nosača aviona koji su namenjeni Ratnoj mornarici Rusije.

Jedan od spornih projekata u novijoj istoriji brodogradnje bio je nosač aviona koji je prvi put prikazan u zatvorenom delu mornaričkog salona u Sankt Peterburgu 2013. godine. On se razlikovao od ostalih projekata, jer je imao dva nivoa sa komandnim mostom i sa dispečerskim sistemom, koji su se uzdizali iznad piste. Može se pretpostaviti da je prvi nivo trebalo da služi za upravljanje brodskim sistemima, a drugi za upravljanje avionima. Na Zapadu brodovi te klase imaju jedan nivo, pa je bilo teško logički objasniti ovu karakteristiku ruskog nosača aviona.

Sudeći po predstavljenom modelu — brod je trebalo da bude opremljen sa dve trampline (zakrivljene piste u vidu skakaonice), kao i sa četiri katapulta. To je obezbeđivalo mogućnost baziranja teških aviona na nosaču. Četiri katapulta su omogućavala da se ubrza njihovo uzletanje. Avionska grupa je navodno trebalo da uključuje najmanje 40 višenamenskih aviona, uključujući i perspektivne lovce pete generacije Su-57/PAK FA, kao i lake lovce MiG-35.

Projekat je imao nekoliko spornih tačaka. Prvo — ekstremna složenost i visoka cena projektovanja takvog broda, a zatim i — nedostatak proizvodne infrastrukture za rad sa tako velikim objektima.

Sve zajedno je dovelo do toga da u programu razvoja ruskog naoružanja do 2028. godine izgradnja nosača aviona nije predviđena, ali se rade istraživanja na tom polju, i tako će biti i u budućnosti.

Borbeni železnički raketni sistem ili takozvani raketni voz predstavlja poseban tip baziranja strateških interkontinentalnih raketa. Kao što i samo ime govori — rakete se u transportnim i lansirnim kontejnerima smeštaju u vagone vozova. Nakon što primi naređenje za upotrebu raketa, takav voz može da se zaustavi na bilo kojoj tački tokom putovanja i da lansira rakete u pravcu neprijatelja.

Radove na stvaranju raketnog voza nove generacije pokrenuo je u Rusiji Moskovski institut toplotne tehnike 2012. godine. Zbog tajnosti podataka — nije bilo tačnih informacija u vezi sa sastavom i tipom raketa u novom borbenom železničkom sistemu. Vojni stručnjaci su razmatrali i opcije korišćenja raketa “Jars“, pa i posebne verzije morskih raketa “Bulava“, koje su manjih dimenzija od kopnenih interkontinentalnih balističkih raketa.

Krajem 2014. godine u medijima su se pojavile informacije da će raketni voz biti opremljen raketama “Jars-M“. Čak je bilo najavljeno i da će oružje stupiti u sastav naoružanja Raketne vojske strateške namene do 2020. godine. Međutim, 2017. godine je javno saopštena odluka da su radovi na izgradnji borbenog železničkog raketnog sistema obustavljeni.

Naravno, takav voz bi na ogromnoj teritoriji Rusije bilo teško otkriti i, u teoriji, je takav tip baziranja raketa — maksimalno efikasan. Ali treba imati u vidu i da je, uz pomoć savremenih sredstava posmatranja iz svemira, moguće dobiti podatke o transportnoj infrastrukturi svake države, pa čak i tako velike zemlje kao što je Rusija. Pored toga, za moderne računarske sisteme ne bi bilo teško da iz opšte slike izdvoje neobične kompozicije.

Moguće je da je i to bio jedan od razloga zbog kojih je projekat obustavljen. Ali postoji i mogućnost da se projekat kasnije oživi na novom tehničkom nivou, kada se pojave nove i efikasnije rakete na čvrsto gorivo i nova sredstva maskiranja mobilnih sistema velikih dimenzija. Možda će se plan realizovati ukoliko se iskombinuju ruski nuklearni voz “Barguzin” i lasersko oružje. Budućnost će pokazati da li su takva rešenja efikasna.

Dvocevna samohodna haubica “Koalicija SV”

U decembru 2006. godine javnosti je predstavljena vrsta samohodne mašine — dvocevna samohodna haubica “Koalicija SV“. Instaliranje dvocevnog oružja na prilično impresivan sistem “Msta-S” je izgledalo veoma napredno i ostavljalo je jak utisak.

Rad na novom oružju je predstavljao razvoj koncepcije povišene efikasnosti samohodne haubice, koja se pojavila u ruskom vojno-industrijskom kompleksu krajem 80-ih godina prošlog veka.

Bilo je nekoliko ideja — prvo, bilo je planirano da se izgradi jedinstven artiljerijski sistem, koji bi se mogao koristiti kako u kopnenim snagama, tako u ratnoj mornarici.

Drugo — prisustvo dve cevi omogućavalo je da se značajno povećaju udarne mogućnosti.

Treće — sa početkom razvoja novog tenka “Armata” i sa mogućom zamenom šasija na perspektivnoj samohodnoj haubici šasijama od “Armate”, kupola haubice je mogla da bude bez posade, koja bi bila smeštena u oklopnoj kapsuli, što bi značajno povećalo stopu preživljavanja u slučaju direktnog kontakta sa potencijalnim protivnikom. Proces gađanja bi u tom slučaju bio potpuno automatizovan.

Na kraju je novi artiljerijski sistem testiran i očekivalo se da bi već 2015. godine mogao da počne da se isporučuje ruskoj vojsci, ali to se nije desilo. Aprila 2010. godine tadašnji zamenik ministra odbrane Vladimir Popovkin je izjavio da je razvoj samohodne haubice “Koalicija-SV” — zaustavljen zbog zastarelosti sistema.

(Skandalozno.rs, Izvor: rs.sputniknews.com)

Budite prvi sa komentarom na članku "Bačene milijarde: Neostvareni projekti ruske odbrambene industrije"

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.