ĐUKANOVIĆ I VATIKAN U SAVEZU protiv Srba?!

Predsednik Vlade Crne Gore

Milo Đukanović – foto: AP/Darko Vojinović

Predsednik Crne Gore Milo Đukanović tokom intervjua za RTCG kazao je da „Srpska pravoslavna crkva ostaje glavni frontmen velikosrpskog nacionalizma prema regionu i Crnoj Gori i da ostaje udarna pesnica onoga što žele ideolozi ‘velike Srbije’ i imperijalne Rusije na Balkanu“, te da stoga „mora ostati predmet pažnje državne politike Crne Gore u narednom periodu“.

Ministar spoljnih poslova Crne Gore Srđan Darmanović sutradan nakon Đukanovićevog intervjua boravio je u zvaničnoj poseti Rimu, preciznije, Vatikanu.

Advertisement

Osim sastanka sa predstavnicima Svete stolice, Darmanović je u ime Vlade Crne Gore sa predsednikom Zajednice „Sveti Eđidio“ Markom Impaljacom potpisao sporazum o saradnji.

U Informaciji koju je usvojila Vlada Crne Gore, stoji da Zajednica „Sveti Eđidio“ nezvanično predstavlja „diplomatiju iz senke Vatikana“.

Sama Zajednica, prema pomenutom dokumentu, Crnu Goru vidi kao zemlju koja ima „važnu poziciju na Balkanu, ali i na Mediteranu“, a kako se ističe, u svim razgovorima sa crnogorskim zvaničnicima predstavnici Zajednice istakli su uvažavanje Crne Gore kao države koja nesumnjivo treba da emituje ekumenske poruke.

Vlada Crne Gore istovremeno ne krije da su odnosi sa Zajednicom „već duže vreme veoma bliski“, a vode se i razgovori o formiranju „međunarodnog omladinskog ekumenskog centra u Prčnju“.

Dok se saradnja sa Svetom stolicom paralelno uspešno odvija na više nivoa, crnogorske vlasti Srpsku pravoslavnu crkvu tretiraju kao glavnog neprijatelja i pretnju po državnost Crne Gore.

Niki Hejli: Rusija je pomagala Severnoj Koreji u ubistvu Kim Džong Nama

Za istoričara prof. dr Aleksandra Stamatovića činjenica da je predsednik Crne Gore Milo Đukanović kao glavnog nosioca velikosrpskog koncepta u Crnoj Gori označio Srpsku pravoslavnu crkvu nije nimalo začuđujuća. Štaviše, on smatra da ona „predstavlja realan prikaz i ocenu položaja srpskog naroda u Crnoj Gori“, čiji su lideri u najvećoj meri pod kontrolom službe bezbednosti crnogorskog režima, pa sada Mitropolija crnogorsko-primorska ostaje kao jedini stub srpskog identiteta koji nije pod kontrolom tajne policije.

– Očigledno je da je većina lidera aktuelnih srpskih stranaka koji su se pojavili u prethodne gotovo dve decenije, neposredno ili posredno projektovana od službe bezbednosti crnogorskog režima. Isti slučaj je i sa nekoliko kulturnih organizacija koje se u poslednje vreme pojavljuju kao tobožnji zaštitnici srpskog kulturnog identiteta u Crnoj Gori. Sa njima je srpski narod izgubio sve: jezik, trobojku, himnu, školske programe i konačno ono najvažnije – zajedničku državu sa Srbijom. Crna Gora je priznala kvazi državu Kosovo i ušla u NATO, i sve to pored tih lidera stranaka i kulturnih institucija.“

Advertisement

– Razbivši i dezorijentišući srpski politički korpus u Crnoj Gori, Đukanovićevom režimu je ostalo još samo da se obračuna sa Srpskom crkvom, tj. Mitropolijom crnogorsko-primorskom kao centralnom eparhijom SPC u Crnoj Gori, i poslednjim bastionom srpskog identiteta koji nije pod kontrolom režima i njegove službe bezbednosti – kaže Stamatović.

Posmatrajući stvari sa izvesne vremenske distance, ovaj istoričar smatra da se danas nakon proteka dve decenije može uspostaviti pravilna istorijska analiza i zaključak, a to je „da je famozni sukob Milo-Momir iz 1997. godine bio daleko više od jednog običnog političkog sukoba“

To je bio početak dalekosežnog zaokreta Crne Gore i početak otklona od njenog milenijumskog identiteta kao slovenskog, srpskog i istočnopravoslavnog, obrazlaže Stamatović.

– Crna Gora je već odavno, uostalom kao i Ukrajina, označena od Vatikana kao ‘tera misionis’, tj. zemlja misije i preobraćanja od pravoslavlja ka katoličanstvu, pa i posjetu ministra spoljnih poslova Crne Gore Srđana Darmanovića Vatikanu, i potpisivanje sporazuma sa Zajednicom ‘Sveti Eđidio’, treba tumačiti samo kao korak više u razaranju pomenutog identiteta i preobraćanja Crne Gore u neslovensku i katoličku državu.

Stamatović dodaje da je i „u praksi svakodnevnog života u Crnoj Gori na sceni opšta latinizacija, čak sa elementima kroatizacije“, dok je krajnji naum u koji spada i bespoštedni obračun sa SPC da se balkanska obala Jadrana konačno očisti od srpskog faktora.

Milorad Dodik: Ako Republika Srpska može iz Bosne sporazumno, prihvatio bih to!

– Fundamentalni cilj je, posle likvidacije srpskog pravoslavnog i slovenskog identiteta na severoistoku Jadrana, u Hrvatskoj, likvidacija i poslednje oaze tog identiteta u Crnoj Gori, a on se, kako sam to već rekao, još jedino vidi u postojanju Mitropolije crnogorsko-primorske. Time bi pravoslavno slovenstvo bilo odbačeno u balkanske gudure i zaleđine, ka Panoniji, gde bi u naredni vek do vek i po takođe bilo likvidirano najpre u Republici Srpskoj, a onda u Srbiji.“

– Lično sam i dalje skeptik i pored upravo javno objavljenog mišljenja Venecijanske komisije od pre tri godine u vezi sa položajem verskih zajednica u Crnoj Gori koje je crnogorski režim krio. Mislim da se režim na to mišljenje neće osvrtati sada kada je pred vratima likvidacije Mitropolije crnogorsko-primorske preko pomenutog zakona, jer ovaj famozni propis je daleko više od samo jednog prostog verskog zakona. Stoga, posetu ministra Darmanovića Vatikanu tumačim i kao traženje podrške režimu upravo na tom mestu za donošenje ovog zakona, prema kojom bi Vatikan sa svojim ugledom i moći, koji su nesporni, neutralisao mišljenje Venecijanske komisije – upozorava Stamatović.

Advertisement

(Skandalozno.rs/Izvor: sputnjik)

Advertisement

Budite prvi sa komentarom na članku "ĐUKANOVIĆ I VATIKAN U SAVEZU protiv Srba?!"

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.