Evo kako se kroz istoriju širila Amerika

Novac

foto: pixabay.com

Američki predsednik je podigao buru svojim izjavama o kupovini Grenlanda od Danske. Mnogi su zaključili da je ova ideja ludost, međutim, ako se pogleda istorija stvaranja Sjedinjenih Američkih Država, ispada da to nije nimalo neverovatno.

Grenland, koji ima teritoriju od 2,1 miliona kvadratnih kilometara, najveće je ostrvo na planeti. Međutim, njegov najveći deo, oko 80 odsto površine — nalazi se pod ledom. Neko može postaviti postaviti pitanje — šta će bilo kome pusta zemlja u večitom ledu? Međutim, nije baš tako.

Vašington je dva puta pokušavao da kupi Grenland. Prvi put još 1867. godine, zajedno sa Islandom. Ipak su tadašnji zvaničnici odabrali Aljasku, kao važniju investiciju. Drugi put je to bilo nakon Drugog svetskog rata, kada se ostrvo nalazilo baš pod upravom — SAD.

Hari Truman je predlagao Danskoj — 100 miliona dolara za ostrvo. Možda bi ona i pristala na tu kupovinu, ali je to pitanje uskoro skinuto sa dnevnog reda, zato što se pojavio NATO i Danska je postala jedan od prvih članova, pa je postalo jasno da će Grenland svakako biti pod kontrolom“, objašnjava istoričar Dmitrij Drobnicki.

Od 1951. godine na Grenlandu se nalazi najsevernija američka vojna baza.

Zemlja stvorena mačem i dolarima

Trampova ideja možda izgleda neozbiljno, međutim, ona se uklapa u razmišljanje prosečnih Amerikanaca tokom poslednja dva veka. Oni su stvorili svoju državu progonom Indijanaca i uz pomoć dolara.

Odmah nakon proglašenja nezavisnosti 1776. godine, počeli su sa kupovinom teritorija. Prvi put 1803. godine — od Francuske je kupljena Luizijana za 15 miliona dolara. To nije ista država kao danas, već je bila ogromna teritorija koja je obuhvatala, delimično ili potpuno, 15 država: od Montane do Teksasa.

Već 1819. godine, nakon rata sa Španijom, Amerika je za 5 miliona dolara kupila Floridu. Trideset godina kasnije je i Teksas, sve do Pacifika, pripao Americi za milionsku kompenzaciju Meksiku. Pretposlednja kupovina SAD je bila kupovina Aljaske od carske Rusije — 1867. godine, za 7,2 miliona dolara. Poslednji prodavac svoje teritorije je bila upravo Danska. Ona je ustupila Devičanska ostrva Vašingtonu 1917. godine za 25 miliona dolara.

„Smatralo se da, nakon usvajanja povelje UN posle Drugog svetskog rata, nikakav transfer teritorija nije moguć. Pošto se ovo pitanje opet pokreće — vidi se da je starom poretku došao kraj, a da se vraća dobri stari 19. vek“, zaključuje ruski istoričar Drobnicki.

Bitka za Arktik

Naravno, ni jedna Vlada danas ne bi pristala da otvoreno razgovara o prodaji teritorije, ali se to može uraditi na drugačiji način. Dovoljno je dogovoriti se o iznajmljivanju teritorije na, na primer — 99 godina. Istorija to poznaje. Setimo se slučaja Hongkonga, kao i Aljaske. Malo ljudi zna da je ova američka država prvo bila uzeta u zakup od carske Rusije, pa je tek onda otkupljena. Na kraju krajeva, može se napraviti neki međudržavni sporazum, sa komplikovanim frazama, koji se može večno produžavati.

Pitanje je samo — koliko SAD žele Grenland. U trenutku u kom su sve oči uprte na bogatstvo Arktika — ovo ostrvo postaje sve važnije. Amerika nema izlaz na Arktik i kupovinom (na bilo koji način) ona može da se umeša u bitku za arktičke resurse. A razloga ima posebno zato što ni ribni potencijal, ni rudno bogatstvo ostrva — nisu zanemarljivi. A pominje se još i zlato i milijarde barela nafte.

Američki predsednik početkom narednog meseca dolazi u posetu Kopenhagenu i nije isključeno da će predložiti, tajno, svoju cenu za bogatstvo ostrva. Ruski eksperti su izračunali da bi cifra mogla da se kreće oko 10 biliona dolara.

(Skandalozno.rs, Izvor: Sputnjik Srbija)

Budite prvi sa komentarom na članku "Evo kako se kroz istoriju širila Amerika"

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.