ISTINA ILI NE: U Americi je engleski jezik pobedio nemački za samo jedan glas?

Legenda

Potpisivanje američke Deklaracije nezavisnosti. Foto: Wikimedia Commons/US Capitol

Priča ide ovako: nedugo nakon što su Sjedinjene Američke Države uspele da se ratom izbore za nezavisnost od Britanske imperije, krajem XVIII veka, odlučivalo se koji će jezik biti zvanični, i engleski je uspeo da prevagne u odnosu na nemački za samo jedan glas.

U jednoj varijanti priče se odlučivalo na referendumu, u drugoj u Kongresu. Ova kongresna verzija je vrlo specifična, i kaže da je glas Frederika Mulenberga, prvog spikera Predstavničkog doma, sprečio da nemački bude proglašen za oficijelni jezik ove zemlje.

Događaj iz kojeg je ova legenda (da, legenda) potekla odigrao se 1794. godine u Predstavničkom domu Kongresa kada je grupa nemačkih imigranata zatražila prevod pojedinih zakona na svoj jezik.

[adsenseyu5]

O peticiji se debatovalo u najvišem zakonodavnom telu SAD, ali nikakva odluka nije doneta o samoj materiji; desilo se, zapravo, da se tog dana glasalo samo za odlaganje dalje rasprave, i zaista 41 kongresmen je glasao za odlaganje, ali je 42 njihovih kolega glasalo protiv. Stvar je time završena i o tome se nikada više nije diskutovalo.

Frederik Mulenberg, prvi spiker Predstavničkog doma Kongresa SAD. Foto: Wikimedia Commons/National Portrait Gallery, Smithsonian Institution

Dakle, ne samo što se nikakva odluka nije donela, nego se nije čak ni debatovalo o zvaničnom jeziku. Amerika tada nije uopšte ni imala zvanični jezik, a nema ga ni danas. Engleski je de fakto zvanični samo zbog činjenice da ga koristi većina stanovništva.

E sad, onaj prvi spiker Predstavničkog doma Frederik Mulenberg, čovek koji je i sam bio nemačkog porekla, kasnije je vezano za ovu raspravu rekao da “što pre Nemci postanu Amerikanci, to bolje“. On sam je u glasanju za odlaganje rasprave bio uzdržan.

[adsenseyu1]

Čini se da je legenda nastala u knjizi Franca fon Loera, nemačkog putopisca, koji je nabrajajući dostignuća Nemaca u Americi, pomenuo i da je jedan glas u Pensilvaniji sprečio da nemački postane zvanični jezik te savezne države, a ne cele zemlje. Navodno je Mulenberg razbio nerešeni rezultat glasom protiv.

foto: Wikipedia/Architect of the Capitol

Ni to nije bilo tačno, međutim, priča je narednih decenija eskalirala, a uzrok konfuzije verovatno leži u tome što je Filadelfija u to vreme služila i kao prestonica SAD i kao prestonica Pensilvanije, a pritom je i sam Mulenberg, pre nego što je postao spiker Predstavničkog doma Kongresa SAD, bio spiker Predstavničkog doma Pensilvanije.

Počev od 1920-ih godina pa u nekoliko narednih decenija mnogi su se autori bavili razbijanjem ovog mita, ali to nije sprečavalo ljude da ga i dalje ponavljaju kao da je činjenica, niti je sprečilo proliferaciju novih verzija. Riplijev “Verovali ili ne” tako 1930. godine stavlja događaj u 1774. godinu i u Kontinentalni kongres (zakonodavno telo tokom Američke revolucije).

Priča zvuči isuviše dobro da bi je se ljudi tek tako odrekli, zbog čega se svako malo može nanovo čuti.

(Skandalozno.rs, Izvor: telegraf.rs)

[adsenseyu2]

Budite prvi sa komentarom na članku "ISTINA ILI NE: U Americi je engleski jezik pobedio nemački za samo jedan glas?"

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.