Između redova: Šta je Tramp poručio Evropskoj uniji, koju nije ni pomenuo

Intervju

Donald Tramp – foto: Tanjug/AP

Američki predsednik Donald Tramp je u svom godišnjem govoru o stanju nacije pred američkim Kongresom istakao da je privreda zemlje na zavidnom nivou, vojska najmoćnija na svetu, kao i da Amerika pobeđuje, kako je rekao, svakog dana.

U govoru koji je trajao čak 82 minuta Tramp je naveo da je zadovoljan stanjem nacije, ali je više puta pozvao na jedinstvo u radu na ključnim pitanjima i upozorio demokrate da bi „smešne partijske istrage“ mogle da štete američkoj privredi koja je u usponu.

Pravo „trampovsko“ obraćanje 

Američki predsednik je u svom obraćanju istakao i da će SAD promeniti pristup ratovanju, te da velike zemlje više neće učestvovati u beskonačnim ratovima.

Ova poruka američkog predsednika će, kako za Sputnjik ocenjuje istoričar Saša Adamović, naići na posebno dobar prijem kod njegovog biračkog tela.

Trampovi glasači, međutim, kako napominje, imaju još nekoliko razloga da budu zadovoljni jer se, objašnjava Adamović, ovaj Trampov govor, za razliku od prošlogodišnjeg, po vrednosti približio njegovom inauguracionom govoru.

„Možemo reći da je ovo zaista bio jedan pravi ’trampovski‘ govor, gde je on još jednom potvrdio da sve ono što je obećavao još u predsedničkoj kampanji ima nameru da ispuni. Sve teme kojima se bavio tokom kampanje pomenute su i u ovom govoru o stanju nacije, a jedna od najvažnijih je svakako izgradnja zida na južnoj granici sa Meksikom. On je ovim povodom suočen sa velikim otporom u Kongresu, ali je ovim govorom pokazao da od te ideje ne odustaje, tim pre što istraživanja javnog mnjenja pokazuju da je njegovoj glasačkoj bazi jako važno da ovo obećanje ispuni“, primećuje Adamović.

Aplauz i od demokrata

Da je šef Bele kuće svojim obraćanjem svakako zadovoljio one građane Amerike koji ga podržavaju smatra i Milan Mišić, dugogodišnji dopisnik lista „Politika“ iz SAD.

„Ovo je govor koji liči na Trampa, u kom je on ostao pri svojim ključnim idejama i verovatno svoje birače podsetio na sebe iz predsedničke kampanje. On je čak dobio i aplauze poslanika, a naročito poslanica Demokratske partije kada je konstatovao da nikada više žena nije bilo u Kongresu. Međutim, u pozadini toga je zapravo činjenica da je rekordan broj žena u Kongresu pre svega zahvaljujući Trampovoj politici, odnosno na talasu nezadovoljstva tom politikom na izborima u novembru“, ukazuje Mišić.

U svom govoru lider SAD se osvrnuo i na stanje u američkoj ekonomiji, koje je, prema njegovoj oceni, snažno, budući da je u poslednjih godinu dana zaposleno 5,3 miliona ljudi, da su plate povećane, a da privreda Amerika raste dvostruko brže nego kada je preuzeo funkciju.

Adamović veruje da američki predsednik u tom smislu ima puno razloga da bude zadovoljan jer je njegove tvrdnje teško osporiti sa ekonomskog aspekta.

Rusija, Severna Koreja, Iran…

Istoričar i dobar poznavalac prilika u SAD takođe napominje i da Tramp nije propustio da se pohvali sporazumom sa Severnom Korejom i da najavi drugi sastanak sa severnokorejskim liderom Kim Džong Unom 27-28. februara u Vijetnamu.

„Sa druge strane, zanimljivo je da Evropsku uniju zapravo nije ni spominjao u govoru, čime je pokazao da ovakva EU ne spada među njegove spoljnopolitičke prioritete. Kako je rekao, njemu je važno da zemlje-članice NATO-a iz Evrope ispunjavaju svoje obaveze kada je reč o uplatama u zajednički budžet Alijanse“, ukazuje Adamović.

Kako kaže, Trampova izjava o Iranu ukazuje na to da se politika SAD prema Teheranu neće menjati, a kada je reč o Rusiji i Kini, po svemu sudeći, američki predsednik će nastaviti sa politikom toplo-hladno najmanje do kraja ovog mandata.

„Očito je da Tramp smatra da su, pored SAD, i Kina i Rusija takođe velike svetske sile, i bez obzira na retoriku koja ume da bude prilično oštra, on uvek ostavlja mogućnost za sporazum sa Moskvom i Pekingom. Tome u prilog govore pohvale kineskom predsedniku koje je Tramp izrekao u svom govoru, uprkos oštrim kritikama trgovinske politike Pekinga, kao i najava novog sporazuma o naoružanju sa Rusijom u koji bi možda bila uključena i Kina“, primećuje Adamović.

U osvrtu na izjavu američkog predsednika da „glupi ratovi“ i partijske istrage mogu omesti ekonomsko čudo u državi, Saša Adamović kaže da se pokazalo da se istraga o ruskoj umešanosti u izbore pretvorila u svojevrsni lov na veštice.

„Ta istraga traje dugo, neki ljudi su uhapšeni i osuđeni, ali nijedan od njih zapravo ne odgovara za ono zbog čega je ta istraga i pokrenuta — za navodno mešanje Rusije u Američke izbore. Potpuno je jasno da tih dokaza nema i da ih neće ni biti. Međutim, demokratama ili američkoj ’dubokoj državi‘ odgovara da stalno tom istragom Donalda Trampa drže pod pritiskom“, ocenjuje Adamović.

Pretnja „socijalističke mere“

Na pitanje da li će Trampov poziv na prevazilaženje partijskih razlika u Kongresu naići na dobar prijem kod pripadnika Demokratske stranke, novinar Milan Mišić kaže da je Tramp uz poziv na jedinstvo istovremeno osudio ono što rade demokrate, odnosno njihovu nameru demokrata da organizuju neku vrstu saslušanja o njegovom ponašanju i finansijama.

„Kao što znamo, on je jedini predsednik u novijoj američkoj istoriji koji je odbio da naciji podnese na uvid svoje poreske prijave, odnosno da pokaže koliko je bogat i kako je stekao to bogatstvo. Takođe, on je izneo optužbe na račun demokrata da planiraju ’socijalističke mere‘ u Americi i zakleo se da SAD nikada neće biti socijalistička zemlja.

Možemo reći da je ovaj govor došao sa izvesnim zakašnjenjem, jer je odložen zbog činjenice da je Amerika 35 dana bila pod delimičnom kontrolom Vlade, a Tramp je na kraju od te blokade odustao jer nije uspeo da slomi demokrate“, zaključuje Mišić.

(Skandalozno.rs, Izvor: rs.sputniknews.com)

Budite prvi sa komentarom na članku "Između redova: Šta je Tramp poručio Evropskoj uniji, koju nije ni pomenuo"

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.