“Jersinija pestis”: Šta je uništilo prve evropske civilizacije pre 5.500 godina

Ilustracija

Evropa – foto-ilustracija: pixabay.com

Moguće je da su prvi evropski gradovi i začeci evropske civilizacije pre oko 5.500 godina uništeni prvim oblikom kuge čiji su prenosioci bili trgovci i gusari, objavili su naučnici u časopisu „Sel“.

„Mi smo rešili tu istorijsku zagonetku. Prva velika naselja se pojavljuju u Evropi pre oko 6.000 godina, a nakon nekoliko vekova naglo nestaju. Kako se ispostavilo, otprilike u isto vreme se pojavila ’savremena‘ kuga koja se širila ’na točkovima‘ prvih trgovaca tog vremena“, izjavio je Sajmon Rasmusen sa Univerziteta u Kopenhagenu.

Čovečanstvo je preživelo nekoliko velikih epidemija koje su imale slične simptome, a opisuju se kao „kuga“. Prva pandemija poznata kao „Justinijanova kuga“, izbila je u Vizantiji i Sredozemlju sredinom 6. veka, a odnela je preko 100 miliona ljudskih života.

Drugi talas te bolesti, poznat pod nazivom „crna smrt“, sredinom 14. veka je ubio oko trećinu evropskog stanovništva. U poslednjih nekoliko godina genetičari su uspeli da dobiju DNK uzorke bakterija iz kostiju žrtava i da dokažu da su sve bolesti uzrokovane sličnim oblicima iste bakterije pod nazivom „jersinija pestis“. Genetičari su nedavno otkrili da je kuga pratila evoluciju čovečanstva tokom čitavog perioda raseljavanja po Evropi i Aziji u poslednjih 10.000 godina, tako što se periodično širila i nestajala.

Takva otkrića su navela naučnike da se zamisle kako se kuga širila Starim svetom, gde se nalazi njen izvor, da li su pacovi bili njeni jedini prenosioci i koliko često i gde su se pojavljivale nove epidemije te bolesti. Deo odgovora na ta pitanja je već dobijen zahvaljujući nalazištima u savremenoj Samarskoj oblasti i Tatarstanu.

Naučnici, među kojima je i Rasmusen, otkrili su istoriju prvih koraka „crne smrti“ po Evropi, izučavajući ostatke drevnih naroda, koji su živeli na teritoriji prvih gradova potkontinenta. Najveći od njih bili su izgrađeni pre oko 6.000 godina u tzv. Tripolju između Dunava i Dnjepra, na raskrsnici savremene Moldavije, Ukrajine i Rumunije.

„Ta velika naselja bila su deset puta veća nego bilo koja druga naselja u to vreme. Njihovi stanovnici su živeli u vrlo teškim uslovima, zajedno sa životinjama, hranom, prljavštinom, u potpuno nehigijenskim uslovima. Takva sredina je pogodna za razvijanje kuge i drugih bolesti“, dodaje naučnik.

Rasmusen ističe da je istoričare odavno zanimalo zašto su svi ti „megalopolisi“ iz kamenog doba, u kojima je živelo po 10-20 hiljada ljudi, gotovo istovremeno napuštani i zaboravljani 300 do 500 godina od njihovog osnivanja.

Odgovor na to pitanje genetičari su pronašli u masovnoj grobnici drevnih Skandinavaca, savremenika tripoljske kulture, koji su živeli u velikim naseljima u blizini savremenog švedskog grada Falćeping pre oko 5.100 godina.

Zubi koje su pronašli u grobnici, pripadali su devojci i sačuvali su u sebi uzorke DNK bakterije „jersinija pestis“. To je najstariji sačuvani primerak kuge, što je odmah privuklo pažnju naučnika. Oni su kasnije istraživali i pronašli tragove kuge i u drugim kostima iz masovne grobnice. Naučnici su uporedili pronađene uzorke DNK sa savremenom bakterijom „jersinija pestis“, koja je uzročnik „crne smrti“ i drugih starih mikroba. Ispostavilo se da je švedska kuga bila veoma slična svim oblicima te bolesti, što je u stvari čini „praroditeljem“ svih epidemija koje su usledile nakon nje. Sa druge strane, posedovala je mnoštvo novih mutacija, koje nisu karakteristične za „pretke kuge“ iz Samare i druge stare oblike tog mikroba, koji su postojali otprilike u isto vreme.

Kako ističe naučnik, ovo je veoma važno i zanimljivo sa tačke gledišta istorije razvoja kuge, jer istovremeno srodstvo i veliki broj mutacija označavaju da se mikrob aktivno širio među raznim populacijama i da je brzo evoluirao.

Prema rečima naučnika, u to vreme je postojalo nekoliko oblika kuge, koji su pogodili čitava naselja drevnih Tripoljana i drugih evropskih naroda.

Prema njegovim rečima, vreme pojavljivanja kuge nije slučajno. Podudaranje sa nestankom velikih gradova u Tripolju ukazuje na to da je kuga nastala u velikim ljudskim naseljima, kao i da je iz Evrope u Aziju nisu donela prva indoevropska plemena krajem kamenog doba.

Kako u to vreme nije bilo velikih migracija, prema mišljenju naučnika, kugu su širili trgovci i gusari, koji su mogli da prevoze veću količinu robe ili plena na nova „tržišta“.

Kako objašnjava genetičar, takav scenario omogućava da se odmah reši nekoliko istorijskih zagonetki. Na primer, pojavljivanje kuge i njena epidemija u velikim naseljima prvih evropskih naroda objašnjava zašto su ti narodi nestali, ne ostavivši tragove u DNK savremenih stanovnika potkontinenta.

Naučnici zaključuju da će otkrivanje drugih primeraka pronađene bakterije pomoći da se otkriju putevi širenja kuge i da se razjasni kako se ona kretala prema Aziji i zašto su se naredne epidemije te bolesti pojavljivale na Istoku, a ne u zapadnim zemljama Evroazije.

(Skandalozno.rs, Izvor: rs.sputniknews.com)

Budite prvi sa komentarom na članku "“Jersinija pestis”: Šta je uništilo prve evropske civilizacije pre 5.500 godina"

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.