Pogledajte kako je izgledala mapa EVROPE pre 13.000 GODINA!

Klimatske promene

Karta Evrope pre oko 20.000 godina, tokom ledenog doba, kada su Britanska ostrva bila spojena sa Starim kontinentom, a čitav sever zaleđen. foto: Wikimedia Commons/diercke.de

Poslednji glacijalni period koji se popularno naziva ledeno doba, trajao je od pre oko 110.000 godina do pre 11.700 godina, a kada se on završio počeo je holocen koji traje do dana današnjeg.

Naravno, to ledeno doba koje se skoro sigurno urezalo u našu kolektivnu podsvest, samo je poslednja takva epoha i deo jednog mnogo dužeg obrasca smenjivanja glacijalnih i interglacijalnih perioda koji je počeo pre oko 2,5 miliona godina i još uvek traje.

Tokom ovoga što zovemo ledeno doba bilo je nekoliko velikih geografskih promena na karti sveta koje su bile izazvane takozvanim glacijalnim napredovanjem i glacijalnim povlačenjem, vremenima kada su se zaleđeni delovi planete širili i skupljali, što je za posledicu imalo dramatične promene životnog okruženja.

Advertisement

Tokom takozvanog poslednjeg glacijalnog maksimuma, led je pokrivao 24 miliona kvadratnih kilometara površine planete koja danas nije pod letom, a samo je na evropskom tlu ležalo 70 miliona kubnih kilometara leda. To je bio vrhunac glacijalnog napredovanja, i ono je značilo da se iz okeana i mora povuklo toliko vode da se nivo svetskih mora spustio za oko 180 metara (zamislite te goleme lednike kao sunđer koji spustite u krčag).

Sever Evroazije tokom poslednjeg glacijalnog maksimuma tokom tzv. ledenog doba pre oko 20.000 godina. Foto: Wikimedia Commons/geol.lu.se

Sever Evroazije tokom poslednjeg glacijalnog maksimuma tokom tzv. ledenog doba pre oko 20.000 godina. Foto: Wikimedia Commons/geol.lu.se

U prevodu, Jadransko more je bilo patrljak, tek jedan mali zaliv, Sredozemno more nije bilo spojeno sa Atlantikom, a današnja Britanska ostrva (skup koji čine ostrvo Velika Britanija, ostrvo Irska, ostrvo Man i još nekoliko hiljada manjih ostrva koja se nalaze uz njihove obale) uopšte nisu bila ostrva.

Advertisement

Pre 13.000 godina Britanija je bila neodvojivi deo Starog kontinenta. Peške si mogao od Vinče, koja verovatno još nije postojala, do Stounhendža, koji takođe nije postojao. Nije važno da li su postojali ili ne, svejedno si mogao peške.

Tada su temperature počele polako da se dižu, a sa njima i nivo svetkih mora zbog topljenja leda; pre oko 11.700 godina počelo je holocensko glacijalno povlačenje, odnosno dalje postepeno topljenje leda i dizanje nivoa mora te menjanje karte Evrope i sveta.

Inače, početak holocena se poklapa sa dramatičnom promenom u ponašanju ljudi. Ljudi, kao Homo sapijens, počeli su otprilike u isto vreme, dodaj-oduzmi par hiljada godina, da se prebacuju sa lovaca-sakupljača na zemljoradnike. Počeli su da se gnezde, da ostaju na jednom mestu, da obrađuju zemlju, umesto lutanja u neprekidnoj potrazi za hranom što su do tada praktikovali.

To je omogućilo razvoj civilizacije jer je čovek napokon imao vremena da sedne i da počne da razmišlja o višim stvarima, a ne samo o goloj egzistenciji na bazi danas-do-sutra.

Danas su glečeri (odnosno lednici ako ćemo da srbizujemu tu reč) na visokim planinama poslednji ostaci poslednjeg ledenog doba, a njihovo topljenje, kao i topljenje ledenih ploča na Arktiku, Antarktiku i Grenlandu, preti da dodatno promeni kartu sveta.

I to ne vraćanjem na stanje od pre 13.000 godina, već dodatnim otimanjem zemljišta od alave ljudske vrste: globalnim potapanjem priobalja.

(Skandalozno.rs, Izvor: telegraf.rs)

Advertisement

Budite prvi sa komentarom na članku "Pogledajte kako je izgledala mapa EVROPE pre 13.000 GODINA!"

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.