Postoje dve vrste legalnog prisluškivanja u SAD…

Intervju

foto: Reuters

Predsednik SAD Donald Tramp optužio je svog prethodnika Baraka Obamu da je tokom izborne kampanje 2016. naredio prisluškivanje njegovog štaba. Međutim, obaveštajna zajednica SAD tvrdi da je predsednik zakonski sprečen da naredi akvu vrstu prisluškivanja.

Ben Rouds, zamenik savetnika za nacionalnu bezbednost u Obaminoj administraciji objasnio je da postoje određene restrikcije koje predsednika sprečavaju da jednostavno naruči nečije prisluškivanje, a sve “kako bi se zaštitili građani”.

Postoje dve vrste legalnog prisluškivanja u SAD – kriminalno i strano. Kriminalno prisluškivanje cilja građane SAD za koje postoji osnovana sumnja da učestvuju u nezakonitim radnjama. Ukoliko postoji osnovana sumnja o kriminalnoj aktivnosti, idaje se nalog za prisluškivanje osumnjičene osobe.

[adsenseyu5]

Ukoliko je Obama zaista naredio prisluškivanje i ozvučivanje “Tramp kule“, kao što tvrdi Donald Tramp, onda bi za to morao da ima dokaze o osnovanoj sumnji da se u tom objektu dešavaju kriminalne radnje, i te dokaze predstavi sudu koji odobrava takav zahtev.

“Opravdana sumnja” je zakonski termin iz četvrtog amandmana Ustava Sjedinjenih Država, i zapravo znači postojanje razumnog osnova za sumnju o kriminalnim radnjama.

Druga vrsta prisluškivanja naziva se FISA (Foreign intelligence surveillance act), i predstavlja prisluškivanje s ciljem sakupljanja esencijalnih informacija o međunarodnim pitanjima i politici. Za dobijanje naloga mora ide se na tajni sud (zatvoren za javnost i sve ostale delove političkog aparata), gde se izlažu dokazi za odobravanje. Ukoliko se radi o stranom državljaninu, naručioci naloga moraju da dokažu da subjekt ima osnovanu sumnju da sakuplja osetljive obaveštajne podatke i zatim ih prosleđuje različitim faktorima.

Međutim, ukoliko je u subjekt građanin SAD ili korporacija, onda nalogodavci moraju da dokažu da se optuženi upustio u špijunažu u zaveri sa stranom silom, ističe “Independent”.

Kroz američku političku istoriju postoji bezbroj primera o prisluškivanju. Jedna od najpoznatijih svakako je afera “Votergejt“, kada je tadašnji republikanski predsednik Ričard Nikson naredio ozvučivanje štaba Demokratske partije SAD u hotelu “Votergejt”.

[adsenseyu1]

Iako nije dokazano da je Obamina administracija špijunirala Trampa, o njenim prethodnim akcijama zna se dosta toga. prethodna administracija bila je umešana u veliki broj slučajeva etički upitnih prisluškivanja, na primer u ona iz 2013. godine, kada je CIA zbog navodne terorističke zavere pratila veliki broj ljudi (na kraju se ispostavilo da nikakve zavere nije bilo).

Ministarstvo pravde tada je zaplenilo telefonske listinge novinara “Asošiejted presa”, a reportera “Foks njuza” Džejmsa Rosena pred tajnim sudom proglasilo kriminalcem kako bi dobili dozvolu za pristup njegovim privatnim mejlovima i telefonima.

(Skandalozno.rs, Izvor: blic.rs)

[adsenseyu2]

Budite prvi sa komentarom na članku "Postoje dve vrste legalnog prisluškivanja u SAD…"

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.