Previsoke temperature: Šta uzrokuje VRELI TALAS od Alžira do Arktika?

Leto

foto-ilustracija: Tanjug/AP

Severna hemisfera trpi previsoke temperature, a klimatske promene nisu jedini razlog, upozorava “Gardijan”.

Prošle nedelje vlasti u Švedskoj su neuobičajeno izdale poziv za međunarodnu pomoć u sprečavanju sve većih požara koji poslednjih dana izbijaju širom te države. Nakon više meseci bez kiša, uz visoke temperature koje su trajale nedeljama, šume u celoj zemlji su se pretvorile u buktinje, piše britanski “Gardijan”.

Advertisement

Rezultati su bili zastrašujući. Izbio je niz šumskih požara, a do prošle nedelje je više od 50 šuma bilo u plamenu, od kojih su mnoge u arktičkom pojasu. Država poznata po hladnom i snežnom vremenu našla se u neizbežnoj borbi sa požarima, te je bila prinuđena da potraži međunarodnu pomoć.

Kako navodi list, na severnom delu naše planete toplotni talasi su postali uobičajena pojava uzrokujući na desetine smrtnih slučajeva, požare i suše. Širom severne hemisfere, u Severnoj Americi, na Arktiku, Severnoj Evropi i Africi zabeležene su rekordno visoke temperature.

Meteorološka stanica u Alžiru u Sahari zabeležila je temperaturu od 51,3 stepena Celzijusovih, što je najviša temperatura ikada zabeležena u Africi.

U Japanu gde su temperature dostigle 40 stepeni, ljudi su pozvani na predostrožnost nakon što je broj umrlih od vrućina dostigao 30, a hiljade ljudi je smešteno u bolnice. U Kaliforniji je povećana upotreba klima uređaja do te mere da je došlo do nestašica struje.

Međutim, navodi list, možda je najveći uticaj intenzivne vrućine mogao da se oseti ove godine u Kanadi gde su temperature u periodu od 18 dana u Torontu bile iznad 30 stepeni.

Advertisement

Poklopili se moćmi faktori

Naučnici navode da su se ove godine na Zemlji poklopili faktori koji su toliko moćni da premašuju snagu čak i klimatskih promena.

Desetine ljudi umrlo je od posledica izrazito toplog vremena. Kako pišu mediji, mrtvačnica u Montrealu je zatrpana telima ljudi koji su preminuli zbog vrućina, zbog čega su mnoga morala da budu smeštena u druge delove grada.

Prema rečima glavnog gradskog patologa, Montreal nikada do sada nije imao sličan problem.

Od vreline u Velikoj Britaniji istopio se krov Naučnog centra u Glazgovu, dok su travnjaci širom zemlje sprženi.

Trenutni toplotni talas postao je globalni problem, navodi “Gardijan”.

Ipak, i dalje nije jasno zašto je toliko lokacija na severnoj polulopti zahvaćeno ovakvim vremenom.

Većina naučnika ukazuje na niz faktora vezanih za globalno zagrevanje, ali drugi upozoravaju da postoji i nešto više.

Advertisement

Ekstremne temperature

“Poslednjih nedelja izmerene su neke ekstremno visoke temperature. Ipak, ne treba precenjivati mogućnosti klimatskih promena, jer je jasno da utiču i drugi faktori”, naveo je Dan Mičel sa Bristolskog univerziteta.

Jedan od tih faktora je strujni tok, jezgro jakih vetrova na osam do 11 kilometara iznad površine Zemlje koji duvaju sa zapada na istok, i upravljaju vremenskim prilikama širom sveta. Ponekad kada su intenzivni, ti vetrovi donose oluje, a kada su slabi donose mirne dane, i to se trenutno dešava.

“Strujni tok je trenutno vrlo slab, a rezultat toga je da se područja sa visokim atmosferskim pritiskom dugo zadržavaju na istom mestu”, istakao je Mičel.

Drugi faktori koji stvaraju meteorološke uslove i koji su doveli do ovakvih vrućina obuhvataju značajne promene temperatura površine mora u severnom Atlantiku.

Godina sa najviše suša

“Ovo je deo fenomena poznatog kao atlantska višedecenijska oscilacija. Zapravo, situacija je slična onoj iz 1976. godine, kada smo imali slične temperature na Atlantiku i nepromenljiv strujni tok. I naravno, ova godina je bila jedna sa najviše suša, najviše sunčanih dana i najtoplijih leta u Velikoj Britaniji u 20. veku”, rekao je profesor Adam Skejf, iz Kancelarije za meterorologiju.

Ipak, jedna je ključna razlika između ove i 1976. godine, istakao je profesor Tim Ozborn, direktor Klimatske istraživačke jedinice sa Univerziteta Istočne Anglije.

“Osnova na kojoj ovi efekti danas funkcionišu je danas drastično drugačija. Od 1976. godine imali smo više decenija globalnog zagrevanja, zbog rasta emisije ugljenika, što je značajno povećalo globalne temperature”, naglasio je Ozborn.

Rezultat je da će svaki fenomen, poput slabljenja strujnog toka, imati izraženiji efekat nego pre 40 godina. Naučnici ističu da će toplotni talasi postati češći i da će se pogoršati, kako raste i emisija ugljenika, a problem se neće zadržati samo na kopnu.

“Imamo i morske toplotne talase širom sveta. Na primer, prošle godine je došlo do morskog toplotnog talasa koji je udario u obalu Australije. Opustošio je ogromne delove Velikog koralnog grebena. Ove pojave postaju sve češće i intenzivnije, poput onih na kopnu”, kazao je Majkl Borous Okeanskog instituta u Škotskoj.

(Skandalozno.rs, Izvor: Tanjug)

Advertisement

Budite prvi sa komentarom na članku "Previsoke temperature: Šta uzrokuje VRELI TALAS od Alžira do Arktika?"

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.