Zagonetka Pompeje: Ko je preživeo erupciju Vezuva – VIDEO

Evakuacija

Havaji – foto: EPA

Tokom erupcije Vezuva 79. godine nisu poginuli svi stanovnici starorimskih gradova Pompeje, Herkulanuma i Stabije. Mnogi od njih su se spasli jer su napustili opasno područje blagovremeno ili nakon kataklizme, navodi se u članku poznatog američkog arheologa i istoričara Stivena Taka sa Univerziteta u Majamiju.

Materijal koji će biti objavljen u časopisu „Analekta Romana“ sastavljen je na osnovu poređenja hronika iz uništenih gradova sa zapisima iz drugih delova Italije, koji nisu stradali nakon erupcije Vezuva, prenosi časopis „Forbs“. Na kraju je Tak sastavio jedinstvenu bazu podataka sa listom imena starih Rimljana.

Cilj istraživanja je bio da se utvrdi tačan broj osoba koje su preživele, kao i da se otkrije gde su se odselili i zašto su izabrali baš ta mesta za novi početak.

Arheologu su najviše pomogli natpisi na zgradama i nadgrobnim spomenicima, jer su rimske hronike samo sadržale podatke o imovinskoj šteti nakon prirodnih katastrofa, a gotovo da nisu navodile nikakve podatke o smrti ljudi. Jedan od retkih izvora koji opisuju događaj su pisma Plinija Mlađeg upućena Tacitu, u kojima političar i pisac piše o erupciji Vezuva, jer je on lično bio svedok tog događaja. Za vreme erupcije poginuo je njegov slavni ujak Plinije Stariji, koji je neoprezno požurio da istraži fenomen.

On se uputio u epicentar katastrofe sa eksadrilom kojom je tada komandovao, ali nakon što se spustio na obalu, gusto isparavanje mu je zaustavilo disanje, navodi se u pismu Plinija Mlađeg, koji je takođe opisivao ogromni oblak koji se uzdizao iznad kratera vulkana, kišu pepela i kamenja, kao i zemljotres koji je izazvao cunami.

Naučnik Tak razradio je sopstveni metod identifikacije izbeglica na osnovu sledećih kriterijuma: imena, koja su rasprostranjena u gradovima u blizini Vezuva, a koja se pojavljuju i na drugim mestima na Apeninskom poluostrvu nakon 79. godine; specijalnih natpisa koji ukazuju da je određena osoba poreklom iz Pompeje ili koji ukazuju na to da je osoba rođena na nekom drugom mestu; artefakata ili verskih predmeta, koji su karakteristični za stradale gradove, a koji su pronađeni i u drugim delovima Rimskog carstva nakon erupcije Vezuva; nove infrastrukture, koja je izgrađena specijalno za smeštaj velikog broja doseljenika.

„U Pompeji sam tražio imena ljudi koji su živeli u gradu u poslednjim godinama njegovog postojanja, kao i natpise koji datiraju nakon 80. godine na mestima gde se pretpostavljalo da su bila skloništa preživelih. Na primer, u Napulju je otkriveno šest predstavnika porodice Kaninijev. Ova dinastija se pojavljuje ranije u Herkulanumu, ali se više nigde nije mogla naći. Verovatno su se preselili zbog Vezuva“, objasnio je Tak.

Prema mišljenju istraživača, najubedljivija je priča o jednom od članova te porodice, Markusu Kaniniju Botriju, čije se ime nalazi u hronici Herkulanuma. On je izbegao u Napulj, gde je i umro, što potvrđuje natpis na njegovom grobu.

Kao još jedan primer, Tak navodi nadgrobni spomenik nekog Kornelija Fuska, koji je bio građanin Pompeje, kasnije je živeo u Napulju, a nakon toga je otišao u rimsku provinciju Dakija (koja je približno bila veličine današnje Rumunije i Srbije) kao komandant pretorijanske garde. Na nadgrobnoj ploči je navedeno da je umro 87. godine. To može ukazivati na to da se i ovaj vojnik preselio iz Pompeje u Napulj nakon erupcije.

Istraživač je uspeo da pronađe i tragove žena koje su bežale od katastrofe. Na kraju 1. veka nove ere, neutešni udovac je postavio nadgrobnu ploču na grobu svoje preminule supruge Vetije Sabine. Natpis je sadržao reč koja je napisana na dijalektu karakterističnom za područje Pompeje. Tak je uveren da se većina izbeglica naselila na severnoj strani Napuljskog zaliva, a sklapali su brakove između sebe.

Verovatno su ti ljudi pobegli na sever čim je počela erupcija, ili su se nalazili daleko od epicentra, odnosno izvan svojih gradova, za vreme katastrofe“, istakao je Tak.

Istovremeno, istraživač žali što je ovaj metod efikasan samo za identifikaciju imućnih građana. Nemoguće je pronaći tragove siromaha, stranaca i robova koji su bežali pred erupcijom, jer ne postoje nikakvi podaci o njima.

Između ostalog, Tak skreće pažnju na reakciju rimskih vlasti povodom erupcije vulkana. On kaže da pre 2.000 godina rimski car uopšte nije reagovao na taj događaj, dok se izbeglice nisu same preselile. Tek nakon toga, car je izdvojio sredstva za izgradnju stambenih objekata u Napulju i Pocuoliju.

„Dokazi nam omogućuju da odgovorimo na pitanja da li je neko preživeo erupciju Vezuva i gde su se ti ljudi preselili. Međutim, nikada nećemo otkriti tačan broj izbeglica. Jednostavno je nerealno odgovoriti na to pitanje sa sigurnošću“, zaključuje arheolog.

(Skandalozno.rs, Izvor: rs.sputniknews.com)

Budite prvi sa komentarom na članku "Zagonetka Pompeje: Ko je preživeo erupciju Vezuva – VIDEO"

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.