“Zlatni miljokaz”: Verovalo se da SVI putevi antičkog sveta vode u OVU tačku u RIMU!

Advertisement

Ilustracija

foto-ilustracija: pixabay.com

“Zlatni miljokaz” je bio spomenik, verovatno mermerni stub pozlaćen bronzom visok 3,7 i prečnika 1,15 metara, koji se nalazio u blizini Saturnovog hrama na forumu u Starom Rimu, a koji je podigao imperator Oktavijan Avgust 20. pre nove ere.

Smatralo se da svi putevi počinju od tog mesta i sve razdaljine u imperiji računate su u odnosu na njega.

Veruje se da je moguće da se na njemu nalazio i spisak svih velikih gradova carstva sa obeleženim udaljenostima u odnosu na njega, iako postoje sporenja među stručnjacima šta je tačno na njemu pisalo, pa čak i gde se uopšte nalazio.

[adsenseyu5]

Švajcarski protestantski teolog i veliki istoričar Crkve Filip Šaf izneo je tezu krajem 19. veka da je poreklo fraze “svi putevi vode u Rim” zapravo referenca na “Zlatni miljokaz”: tu konkretnu, specifičnu tačku u prostoru ka kojoj se verovalo da svi putevi vode.

Mapa Starog Rima iz vremena imperije. Foto: Wikimedia Commons/G. Droysens Allgemeiner Historischer Handatlas

Mapa Starog Rima iz vremena imperije – foto: Wikimedia Commons/G. Droysens Allgemeiner Historischer Handatlas

Problem je u tome što su antički izvori vrlo retki i šturi što se tiče ove građevine, zbog čega danas i postoje sporenja. Šta tačno znači da je bio “ispod Saturnovog hrama na ulazu u rimski forum”? Na koji se ulaz misli?

Većina stručnjaka smatra da je bio na jugoistočnom uglu podijuma “Rostra Augusti”, govorničke platforme, na simetričnoj osovini u odnosu na “Pupak grada Rima” (simbolični centar grada), ali ništa nije sigurno, osim što bi ovakav položaj bio logičan.

[adsenseyu1]

Što se natpisa na njemu tiče, jedni misle da je jedini natpis bilo ime i titula imperatora, drugi kažu ono što smo naveli gore, da se na njemu nalazio spisak najvećih gradova imperije i udaljenost od njih, treći da su na spisku zapravo bila imena puteva koji iz Rima vode drugde.

Veruje se da je ovo ostatak Zlatnog miljokaza koji se u antici nalazio u centru Rima i od kojeg su računate razdaljine u odnosu na druge gradove. Foto: Wikimedia Commons/MM

Veruje se da je ovo ostatak Zlatnog miljokaza koji se u antici nalazio u centru Rima i od kojeg su računate razdaljine u odnosu na druge gradove – foto: Wikimedia Commons/MM

Dakle, stručnjaci se spore oko detalja, ali je izvesno da je “Zlatni miljokaz” postojao, da se nalazio u Rimu, i da su od njega računate udaljenosti ka svim drugim mestima.

A ideja da se na njega mislilo kada se govorilo da “svi putevi vode u Rim” zvuči i logično i interesantno. Ako ni zbog čega drugog a ono zato što odstupa od uvreženog mišljenja da je fraza nastala jer je Rim bio centar sveta.

[adsenseyu5]

Na rimskom forumu se i danas može videti mermerna struktura za koju se tvrdi da je temelj nekadašnjeg miljokaza.

Ovako je izgledao "Milion" u Carigradu, građevina od koje su se računale sve razdaljine u carstvu. Foto: Wikimedia Commons/Greek Strategos

Ovako je izgledao “Milion” u Carigradu, građevina od koje su se računale sve razdaljine u carstvu – foto: Wikimedia Commons/Greek Strategos

Inače, kada se prestonica preselila u Vizant, koji je Konstantin Veliki preimenovao u Novi Rim a već naredna generacija ga prozvala Konstantinopolj (naš Carigrad), sagrađen je i novi miljokaz.

I baš je Konstantin bio osoba koja ga je podigla; Grci su ga zvali “Milion”, imao je oblik tetrapilona (građevina kockastog oblika sa kapijama na sve četiri strane, nešto kao četiri spojene trijumfalne kapije) i nalazio se na početku ulice Mese, glavne ulice Carigrada. Ime ulice znači “srednja”.

“Milion” je preživeo čak i tursko osvajanje Konstantinopolja, ali je nestao početkom 16. veka, verovatno tokom radova na obližnjem akvaduktu.

Tokom iskopavanja u 20. veku pronađeni su ostaci građevine za koje se veruje da su bili temelj i fragmet “Miliona”.

(Skandalozno.rs, Izvor: telegraf.rs)

[adsenseyu2]

Budite prvi sa komentarom na članku "“Zlatni miljokaz”: Verovalo se da SVI putevi antičkog sveta vode u OVU tačku u RIMU!"

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.