Hoće li Srbija ukinuti skandaloznu odluku kojom je povećan broj Hrvata, a ukinut ceo narod?

Zemlja

foto-ilustracija: skandalozno.rs/Dalibor Ogrizović

Predsednica Bunjevačkog nacionalnog saveta Suzana Kujundžić Ostojić, povodom praznika tog naroda, Dana dužijance, izjavila je da ta nacionalna manjina u Srbiji od nadležnih traži da ukinu akt iz 1945. koji propisuje da se oni smatraju Hrvatima.

Advertisement

Bunjevci su, kako kaže, više puta u poslednjih 10 godina tražili da se poništi akt u formi naredbe iz 1945. godine kojim se svi Bunjevci, bez obzira na ličnu izjavu, „imaju smatrati Hrvatima“. Reč je o aktu diskriminacije koja datira još od pre Drugog svetskog rata — Bunjevcima je zapravo zabranjeno da se tako izjašnjavaju, objašnjava Kujundžić Ostojićeva za Sputnjik.

„Iz političkih razloga ondašnja Hrvatska seljačka stranka u potrazi za glasovima nalazi ovde bunjevačku dijasporu koju uz pomoć Katoličke crkve vrlo lako prevodi u Hrvate. To je išlo polako i vrlo smišljeno, a ′45. je bila jedna od tačaka u celom tom procesu“, kaže ona.

Kujundžić Ostojićeva dodaje da Bunjevci žele o tome da govore na stotu godišnjicu Velike narodne Skupštine, na kojoj su bila 84 bunjevačka delegata, svaki je biran na hiljadu stanovnika, te napominje da su na istoj skupštini bila dva Hrvata. Danas u Srbiji živi 16 i po hiljada Bunjevaca, a Hrvata ima 58 hiljada. Hrvati, recimo, imaju Zavod za kulturu, u kome uporno neguju upravo bunjevačku kulturu. „Ono što dobijaju od svoje matične države i Republike Srbije neuporedivo je sa onim što mi dobijamo od države“, kaže predsednica Bunjevačkog nacionalnog saveta.

Advertisement

„Upravo takvim stavom naše države i svim tim istorijskim dešavanjima došli smo do toga da je ogroman broj pripadnika bunjevačke zajednice ostao ili otišao da se izjašnjava kao Hrvat. Hrvatskoj je cilj da njena nacionalna manjina u Srbiji bude što veća, a može biti veća ne tako što će se doseljavati Hrvati, već će ovo malo Bunjevaca što je ostalo preći u Hrvate“, tvrdi Kujundžić Ostojićeva.

Još nije poznato kakva je procedura za ukidanje akta iz 1945, a Pokrajinski sekretar za obrazovanje, upravu, propise i nacionalne manjine Mihalj Njilaš za Sputnjik kaže da će o njemu verovatno prvo odlučivati Odbor za pitanja ustavno-pravnog položaja Pokrajine. „Koliko znam, niko u administraciji još nije imao priliku da vidi o kakvom se dokumentu zapravo radi, ali pretpostavljamo da je reč o naređenju policije“, kaže on.

„Prvo je pitanje da li dokument uopšte postoji kao pravni akt, da li je pojedinačan ili opšti, da li se radi o situaciji gde Skupština treba da donese deklaraciju o ukidanju, to je složeno pravno pitanje. Po mom mišljenju, tako biste mogli da tražite ukidanje stotina hiljada akata iz vremena jedne diktature. Ovo pitanje možda ima samo politički značaj, ako ga uopšte ima. Njime se otvara Pandorina kutija oko pitanja šta je sve moguće tražiti da se ukida“, kaže pokrajinski sekretar za nacionalne manjine.

Advertisement

Njilaš dodaje da pravilo da se neko ne sme izjašnjavati kao Bunjevac odavno nije deo pravnog poretka Republike Srbije, u kojoj se ljudi slobodno izjašnjavaju o nacionalnoj pripadnosti i da u skladu sa tim Bunjevci, kao i Hrvati, imaju svoj nacionalni savet.

On podseća da se za nešto više od dva meseca u Vojvodini održavaju izbori za nacionalne savete, te da bi kampanja mogla biti jedan od razloga što se ovo pitanje upravo sada ponovo potencira.

Predsednica Bunjevačkog nacionalnog saveta Suzana Kujundžić Ostojić kaže da su pripadnici njenog naroda svesni činjenice da se život Bunjevaca posle tolikih godina diskriminacije neće rapidno poboljšati ukidanjem spornog akta, niti rezultatom izbora u Nacionalnom savetu, ali dodaje da, ako stvari ostanu kakve jesu, Bunjevaca uskoro u Srbiji više neće biti.

Nema ih ni u Mađarskoj, čija je skupština odbila da im prizna status nacionalne manjine, vodeći se zaključkom Mađarske akademije nauka da su Bunjevci etnička grupa Hrvata, ali i zbog negodovanja Hrvatskog nacionalnog veća u toj zemlji.

Ova etnička grupa doselila se pre više od tri stotine godina iz zaleđa planina Dinare i Svilaje, najpre u Liku i Slavoniju, a zatim i na područje Baranje, Banata i Bačke.

(Skandalozno.rs, Izvor: rs.sputniknews.com)

Advertisement

Budite prvi sa komentarom na članku "Hoće li Srbija ukinuti skandaloznu odluku kojom je povećan broj Hrvata, a ukinut ceo narod?"

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.