IZBORNI ZAKON: BiH na korak od najozbiljnije krize do sada

zastava

Foto: Pixabay

Ukoliko ne dođe do izmena izbornog zakona, Bosni i Hercegovini preti blokada rada institucija u entitetu Federacija BiH, a samim tim i blokada centralnih organa vlasti. Akteri sukoba su bošnjačke i hrvatske partije, od kojih nijedna nije spreman da napravi bilo kakav ustupak

Do raspisivanja izbora u BiH ostalo je još svega nekoliko dana, a dogovora oko izmena izbornog zakona, na kojima insistiraju politički predstavnici hrvatskog naroda, nema ni u naznakama.

Advertisement

Jedini napredak posle poslednjeg u nizu sastanka predstavnika hrvatskih i bošnjačkih partija u američkoj ambasadi u Sarajevu je da se predlog izmena izbornog zakona pošalje na razmatranje Venecijanskoj komisiji.

Politički predstavnici hrvatskog naroda, još od kada je Željko Komšić 2006. izabran, voljom bošnjačkih birača za člana Predsedništva iz redova hrvatskog naroda, žele da se izborni zakon izmeni i da bude otklonjena mogućnost preglasavanja.

Pre dve godine, ustavni sud BiH odlučio je da, po žalbi Bože Ljubića, suspenduje određene delove izbornog zakona. Od tada traje drama kako birati delegate u Dom naroda parlamenta bošnjačko-hrvatskog entiteta Federacija BiH.

Ukoliko izmene izbornog zakona ne budu usvojene ili ukoliko se ne ponudi opšteprihvaćeno rešenje za način izbora delegata u Dom naroda, neće biti moguće da se formira ovaj dom Parlamenta FBiH, a samim tim ni ostatak vlasti u ovom entitetu, kao ni centralne vlasti u Sarajevu.

ZABRANJENO U EVROPI, NA BALKANU DOZVOLJENO?! ERDOGAN: Održaću predizborni miting u Sarajevu!

Na ovu opasnost upozorili su i visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini, kao i evropski komesar za pregovore o proširenju Johanes Han.

Oni su pozvali lidere političkih stranaka da nađu rešenje za popunu Doma naroda Federacije BiH, ocenivši neprihvatljivim da održavanje izbora bude, kako su rekli, talac političkih stranaka.

Mogerinijeva i Han su istakli da politički lideri u BiH, u skladu sa ranijim opredeljenjima, još imaju priliku za postizanje sporazuma o načinu izmena odredaba izbornog zakona. Oni su naglasili da je u razgovorima, koje pomažu ambasadori EU i SAD u BiH, stvoren okvir na osnovu kojeg se može naći rešenje, dodavši da zbog toga očekuju da lideri u BiH bez odlaganja postignu kompromis u interesu BiH.

Advertisement

„Održavanje izbora i primena njihovih rezultata, uključujući i ispravno funkcionisanje institucija, predstavljaju osnovni demokratski uslov za bilo koju zemlju koja teži ka članstvu u Evropskoj uniji. Budući izborni rezultati ne mogu biti talac partijskih interes“, naveli su oni.

Ukoliko novi zakon ne bude usvojen, odnosno postojeći izmenjen, primenjivaće se sadašnji zakon, kaže nekadašnji sudija ustavnog suda BiH Krstan Simić:

„To preti da kasnije preraste u jednu od najvećih ustavnih kriza u BiH. Pretpostavljam da se HDZ neće složiti sa tim i da će na sve moguće načine pokušati da ostvari svoj cilj kroz pritiske na formiranje vlasti. Očekujem veliku krizu ukoliko do ovoga ne dođe, a sa jedne strane problematičan je i metod ucena koji se uspostavlja i ispostavlja.“

Kada govori o poslednjoj odluci Ustavnog suda po žalbi Bože Ljubića, Simić kaže da HDZ traći da svi kantoni budu adekvatno zastupljeni sa procentom stanovnika odgovarajuće nacije u svakom kantonu. U Republici Srpskoj to je već urađeno, dodaje on, tako što je Ustav RS tako nešto predvideo.

„Stvara se onaj privid koji je uspostavio Ustavni sud svojom odlukom o konstitutivnosti, da u BiH žive samo narodi, uživaju kolektivna prava i da svaki narod od svoje jednakopravnosti ima pravo da bira i svoje predstavnike. To je vrlo teško obezbediti da funkcioniše, a sa druge strane imate odluku Ustavnog suda da su svi ravnopravni na svakom delu BiH. Kuda to vodi, ne znam, ali bojim se da je na pomolu velika kriza“, smatra Simić.

S obzirom da je RS akter učešća u vlasti na nivou BiH i ova moguća kriza uticaće na nju, dodaje.

NATO saopštio: Osiromašeni uranijum nije uzrok zdravstvenih rizika, to je naučna činjenica

„Ukoliko dođe do blokade federalnih predstavnika, moglo bi se dogoditi da sadašnja vlast ostane u tehničkom mandatu i to se može odraziti na izborne rezultate u RS, jer neće moći da se formira vlast na državnom nivou, ukoliko postoji blokada na nivou HDZ“, kaže Simić.

Republika Srpska nema nikakav poseban interes da se bilo šta menja u izbornom zakonu, kaže banjalučki analitičar Anđelko Kozomara. Ceo problem tiče se, prema njegovim rečima, odnosa Bošnjaka i Hrvata, koji, kako kaže, ne žele da im se više dešava da Bošnjaci glasaju za predstavnike hrvatskog naroda u institucijama BiH. I on podseća na slučaj Željka Komšića.

„Koliko se sećam, ovo je treći ili četvrti sastanak sa američkom ambasadorkom u želji da se naprave neke izmene. Nijedna strana ne odstupa. Hrvati, dakle, imaju pravo da biraju svoje predstavnike, ali i oni moraju da naprave korak nazad. Oni traže da samo Bošnjaci naprave ustupke, što se ne može očekivati od sadašnje bošnjačke političke elite na čelu sa Bakirom Izetbegovićem“, kaže Kozomara.

Advertisement

Zahtev HDZ-a, prema Kozomarinim rečima, ne može da zadovolji Bošnjake, jer to znači podelu federacije BiH na dva entiteta — hrvatski i bošnjački. Bakir Izetbegović tako nešto ne sme da prihvati.

Prema Kozomarinim rečima, pet meseci pred izbore pojavljuju se različite pretnje i pritisci na birače i prema međunarodnoj zajednici. Hrvati prete da će bojkotovati izbore, dok Bošnjaci prete da će prihvatiti izborne rezultate kakvi god da su. Međutim, izbori će biti održani, bez obzira da li će izborni zakon biti izmenjen ili ne, smatra on, a Hrvati će, kako kaže, uz malo buke prihvatiti izborne rezultate.

„Uostalom, pre četiri godine Dragan Čović je, voljom hrvatskog naroda, izabran za člana Predsedništva i niko nije postavljao pitanje što tada nije bilo izmena izbornog zakona. Mislim da je u BiH rano počela predizborna kampanja i da će do izbora biti žestokih optužbi i sa jedne i sa druge strane i da će se to sve ipak održati onako kako je i predviđeno sadašnjim izbornim zakonom“, smatra Kozomara.

KOMITET NATO-a REKAO SVOJE: Lokacije sa osiromašenim uranijumom „nisu značajne“ po pitanju rizika za zdravlje ljudi!

Svoju tezu da će izbori biti održani, a predstavnici hrvatskog naroda prihvatiti izborne rezultate, Kozomara potkrepljuje činjenicom da se u BiH niko dobrovoljno ne odriče vlasti i privilegija koje ona nosi.

Prema ustavu, izbori u BiH održavaju se prve nedelje u oktobru, a moraju da budu raspisani najmanje 150 dana pre održavanja. Taj rok ističe 10. maja. Za sada, kako stvari stoje, nijedna strana nije spremna na ustupke.

Venecijanska komisija, savetodavno ekspertsko telo Saveta Evrope, kojoj je, uz saglasnost svih zainteresovanih strana poslat predlog izmena izbornog zakona, ne donosi, prema Simićevim rečima, obavezujuće odluke.

Nikakvih posledica neće biti ako preporuke Venecijanske komisije ne budu usvojene, dodaje on, a nada je među političkim akterima u BiH da će ova komisija usvojiti baš njihove predloge, čime bi te snage dobile i legitimitet na terenu.

(Skandalozno.rs/Izvor: rs.sputniknews.com)

Advertisement

Budite prvi sa komentarom na članku "IZBORNI ZAKON: BiH na korak od najozbiljnije krize do sada"

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.