Sutra će poslanici u Podgorici odlučiti da li je Srbija okupirala Crnu Goru 1918. godine

Ilustracija

Skupština Crne Gore – foto: Tanjug/Vlada Republike Crne Gore/ Duško Miljanić

Dok Crna Gora optužuje Srbiju za okupaciju, Beograd to negira, ali će se priča od pre 100 godina naći na agendi crnogorske Skupštine. Naime, poslanici vladajuće koalicije u Crnoj Gori podneli su u skupštinsku proceduru Predlog Rezolucije povodom stogodišnjice Podgoričke skupštine, kojom se njene odluke proglašavaju ništavnim.

O tom predlogu poslanici će se izjasniti 29. novembra – na dan nekadašnje nam zajedničke Jugoslavije.

Iz parlamenta je saopšteno da će to biti jedina tačka dnevnog reda tog zasedanja.

Advertisement

U predlogu rezolucije, koju su potpisala 42 poslanika vladajuće koalicije, navodi se da Podgorička skupština, održana 1918. godine, nije bila njena legalna institucija, niti je legitimno konstituisana na osnovu slobodno iskazane volje građana Crne Gore.

Navodi se da je nelegalnost Podgoričke skupštine, odnosno njena ustavna neprepoznatljivost i nezakonito konstituiranje, formalno pravni osnov za ništavost svih njenih odluka.

Iz vladajućih partija kažu da su rezoluciju predložili isključivo kako bi prevazišli podele u crnogorskom društvu, dok opozicija smatra da se razlike tek produbljuju.

To pokazuje i situacija na terenu. Dok je u Budvi proslavljen vek od ujedinjenja Boke sa Srbijom, u više crnogorskih gradova su ponovo osvanuli plakati sa natppisom “Nikad više 1918“.

Plakati kojima su oblepljeni crnogorski gradovi – foto: Promo

A šta se zapravo dogodilo 1918. godine? Prisajedinjenje ili okupacija?

To su procesi dugog istorijskog trajanja, kaže za Telegraf.rs istoričar Dejan Ristić.

Advertisement

– Jedna država se brzo raspada, najčešće u ratovima. Bilo da je reč o spoljnim ili građanskim ratovima. Države dugo stvaraju, ali još duže obnavljaju – ističe Ristić i napominje da je događaj iz novembra 1918. godine rezultat jednog dugog istorijskog procesa, koji je trajao čitav niz decenija.

– On je na neki način počeo 1804. godine, nastavio 1815, doživeo jedan svoj vrhunac 1878. godine, Berlinskim kongresom, kada su Srbija i Crna Gora stekle nezavisnost. Onda je usledilo jedno lepo preplitanje, dve bratske države – Srbije i Crne Gore i njihovih vladarskih dinastija. One su čak pokušavale da se orode. Ćerka kneza Nikole, Zorka se udala za kneza Petra Karađorđevića, koji će kasnije postati srpski kralj. Postojala je čak ideja tada kneza Nikole da se jedna njegova ćerka uda za kralja Aleksandra Obrenovića. Išlo se za spajanjem dinastije, koje bi faktički dovele kroz njihove naslednike do ujedinjenja te dve države, tada kneževine, kasnije kraljevine – Srbije i Crne Gore – kaže Ristić.

Ovaj istoričar podseća da se to, nažalost, nije desilo, prvo zbog Majskog prevrata, drugo zbog činjenice da je knjeginja Zorka rano preminula, pre nego što je njen suprug postao kralj.

Advertisement

Potom je usledio Balkanski savez uperen protiv Turske, koji kulminira 1912. i 1913. godine Prvim i Drugim balkanskim ratom i pobedom hrišćanskih država u tim ratovima, a zatim Sarajevski atentat i početak Prvog svetskog rata.

– Srbija i Crna Gora, kao saveznice, zajedno bivaju napadnute. Prvo Srbija, pa Crna Gora od strane Austrougarske, a potom i Nemačke. No, treba istaći da na crnogorskom bojištu nije bilo velikih borbi sve do jeseni 1915. godine. Austrougari i Nemci, i kasnije Bugari napadaju Srbiju iz tri pravca– pojašnjava Ristić i dodaje:

– Sve do septembra/oktobra 1915. godine nema bitnih dejstava na delu fronta ka Crnoj Gori. Faktički, tek posle bugarskog napada na Srbiju i odluke Srpske Vrhovne komande i Vlade da Vojska i deo stanovništva, politička elita i državna uprava krenu u povlačenje u pravcu jugoistoka, preko Kosova i Metohije i severne Albanije, tada Austrougarska menja svoj pravac delovanja ka Crnoj Gori.

Kaže da, s jedne strane gone srpsku vojsku na teritoriji okupirane Srbije, zajedno sa Nemcima i Bugarima, a s druge strane atakuje i na Crnu Goru i tada dolazi do one veličanstvene bitke na Mojkovcu, na Badnji dan 1916. godine.

Advertisement

– Ta bitka zaista može da se poredi sa antičkim Termopolima. Oni su svesni da će rat izgubiti. Pitanje je da li će izgubiti bitku, ali je suština te bitka bila da sačuvaju odstupnicu srpskoj vojsci. Oni su tu odstupnicu sačuvali. Mojkovčaka bitka je bila okončana slavnom pobedom crnogorske vojske, ali je posle toga ona bila potpuno uništena – navodi Ristić.

Mapa Mojkovačke bitke – foto: Wikipedia

Kako kaže, već svega nekoliko dana kasnije, 21. januara 1916. godine crnogorska Vlada donosi odluku da obustavi neprijateljstva protiv Austorugarske i kreće se u pregovore.

– Na Cetinju, 25. januara 1916. godine biva potpisana kapitulacija, odnosno kako je ona glasila “Ugovor o obustavi neprijateljstava i predaji oružja”. Zarad istorijske istine, dakle, to je akt o kapitulaciji, sem što ne sadrži u svom naslov reč “kapitulacija”. Zato crnogorski revizionisti insistiraju na tome da Crna Gora nikada nije kapitulirala. Ali, ni u jednom aktu o kapitulaciji, nikada se ne pominje reč “kapitulacija”, nego se uvek govori o predaji oružja i obustavi neprijateljstava – ističe Ristić istorijske činjenice i u prilog toj tezi navodi primer nama izuzetno blizak.

– Daću vam jedan grozan primer po nas. Kumanovski Vojno-tehnički sporazum iz 1999. godine. U njemu nigde ne piše akt o kapitulaciji, ali smo mi de fakto kapitulirali. Piše Vojno-tehnički sporazum, pa ga mi tumačimo kao sporazum, a svi drugi ga tumače, na našu nažalost, kao kapitulaciju – iskren je Ristić.

On kaže da crnogorski revizionisti koriste taj dokument, koji je potpisan 25. januara 1916. godina na Cetinju, i govore da to nije kapitulacija.

– To je vojna kapitulacija. Crna Gora je naravno nastavila da postoji kao međunarodno priznata država, ali je njena oružana sila kapitulirala krajem januara 1916. godine. Od tada Crna Gora ne učestuvuje u Prvom svetskom ratu – podseća Ristić.

To nije jedini primer, i Belgija je kapitulirala u Prvom svetskom ratu, dok je Rusija potpisala separatni mir, napominje ovaj istoričar.

– Velike sile to sebi mogu da dozvole, dok male evropske zemlje, poput nas, kada nas pritisnu, mi kapituliramo – objašnjava on.

U tom smislu, Crna Gora nije i ne može da bude zemlja-pobednica u Prvom svetskom ratu, već zemlja-saveznica, obara Ristić tezu poslanika današnje vladajuće koalicije u Crnoj Gori.

– Teritorija joj je bila okupirana, a vojna sila raspuštena. Oni pokušavaju da naprave drugu paralelu, a to je da je i Srbija bila potpuno okupirana, što nije tačno – ističe Ristić i ukazuje na istorijske činjenice koje su većini nas nepoznate:

 Naša Vlada je insistirala kod Vrhovne komande da jedan mali deo naše teriotorije ne padne u ruke neprijatelju. I to je bilo tako. Nikada deo oko Bitolja nije pao u ruke neprijatelja. To je tada bio deo Kraljevine Srbije. Srbija nikada nije u potpunosti bila okupirana. Najveći deo jeste, ali ne cela teritorija.

Srbi i Francuzi na zarobljenom nemačkom topu “Eva” kod Bitolja na Solunskom frontu – foto: Wikimedia Commons/The State Archives of the Republic of Macedonia

U slučaju kralja Nikole I, on je napustio teritoriju Crne Gore na početku 1916. godine i nije jedini, i neki drugi evropski vladari su napuštali nacionalnu teritoriju.

– I naš kralj Petar II je napustio nacionalnu teritoriju u Drugom svetskom ratu. To ništa ne mora samo po sebi da znači. Dok god je država međunarodna priznata i suverena. Može država da vojno kapitulirala, odnosno njena vojna sila. To ne znači da država prestaje da postoji – pojašanjava nam Ristić.

U slučaju Crne Gore, njene vojne snage su kapitulirale 25. januara 1916. godine i to je nesumnjivo, kaže ovaj istoričar.

– Crna Gora nastavila da postoji sve do 1918. godine, kada je Podgorička skupština donela odluku o prisajedinjenju Kraljevini Srbiji. Kada se prisajedinjuje jedna teritorija, odnosno država drugoj državi, ona prestaje da postoji, jer gubi svoj međunarodno-pravni subjektivitet – rekao je Ristić.

Tu je zapravo tačka sporenja.

– Narodna skupština Kraljevine Crne Gore je postajala, doduše ne realno. Bilo je poslanika koji su bili izabrani na poslednjim izborima pred Prvi svetski rat. Znači, Narodna skupština nikada nije raspuštena i to nije Podgorička skupština. Srpska vojna uprava na teritoriji Crne Gore je u novembru organizovala parlamentarne izbore za novu skupštinu. Ta nova skupština je donela odluku o ukidanju Crne Gore, o detronizovanju dinastije Petrović-Njegoš i prisajedinjenju Kraljevine Crne Gore Kraljevini Srbiji – podseća na istorijske događaje Ristić.

Kralj Nikola Petrović – foto: Wikipedia/Avala

To nije bila u pitanju zvanična Skupština Kraljevine Crne Gore, već novouspostavljena skupština, napominje on.

– Izbori za tu skupštinu su sprovedeni po zakonima Crne Gore. Ali, revizionisti tvrde da su ti izbori sprovodeni pod prisilom i da je srpska vojska bila na teriotoriji Crne Gore i da to nije bio demokratski proces. Međutim, međunarodna misija, koju su činili predstavnici zapadnih savezničkih zemalja je konstatovala da je u potpunosti ispoštovana demokratska procedura i relevantni zakoni Kraljevine Crne Gore – pojašanjava istoričar.

Po Ustavu Kraljevine Crne Gore Skupštinu je mogao da raspusti samo kralj, ali on to nije učinio.

– Faktički su postojale dve skupštine. Međutim, poenta je u sledećoj činjenici. To su oni momenti kada istorija daje legitimitet i legalitet nekoj odluci. Ovde se radi o tome, da je većinska volja stanovnika Crne Gore u novembru 1918. godine izražena kroz te izbore i kroz odluke Velike narodne skupštine – ističe on i podseća na neke druge činjenice.

– Ta većinska volja je demonstrirana u svim proteklim decenijama i vekovima. Svi crnogorski vladari su se deklarisali kao Srbi. Kralj Nikola je napisao stihove crnogorske himne “Onamo, namo”, u kojoj se pominju isključivo Srbija i Srbi, i Dečani i Prizren, i Miloš Obilić i Kosovo. “Srpska marseljeza” kako se žargonski zove.

Kaže da je Podgoričkoj skupštini istorija dala legalitet i legitimitet, kao u slučaju Velike narodne skupštine u Novom Sadu ili Zbora u Rumi, ili Velike narodne skupštine Slovenaca, Hrvata i Srba u Zagrebu.

– To su bila ad-hok politička tela, ali im je istorija dala legalitet i legitimitet, zato što su sledila osnovnu misiju i težnju generacija i generacija žitelja određene oblasti, da žele da se ujedine. Tu je Srbija igrala ulogu južnoslovenskog Pijemonta – napominje Ristić.

Može se reći, smatra on, da je taj period od 11. novembra do 1. decembra 1918. godine najkondenzovanija nacionalna istorija Srba u 20. veku.

– U tim danima je došlo do političkog i državnog zemljotresa. Stvorena je posle toliko vekova država Južnih Slovena – kaže Ristić.

Aktulena dešavanja u Podgorici, kaže Ristić, svedoče da današanje crnogorske političke elite pokazaju jednu frustraciju.

– Odredbe Podgoričke skupštine su potpuno anulirane 2006. godine razjedinjivanjem Državne zajednice Srbije i Crne Gore. Ne postoji pravna praksa i nije poželjno da vi jednu odluku, jedan pravni akt, više puta anulirate. On se anulira jedanput – ukazao je on i zaključio:

– Ovo je više prst u oko, jedna provokacija, nepotrebna provokacija delu sopstvenog stanovništva, sopstvenih građana, ali i prijateljskoj Srbiji. Ovo kao da je poruka za budućnost – mi se više nikada nećemo ujediniti.

I Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije pozvao je poslanike crnogorskog parlamenta da ne glasaju za taj predlog jer se, kako kaže, time unose nove podele u crnogorsko društvo.

Mitropolit je u pismu poslanicima poručio da se “tom rezolucijom ne može postići zadati cilj”.

– Ovakva rezolucija ne da ne može postići svoj zadati cilj, već će samo produbiti postojeće podele i pojačati već ionako veliki potencijal nestabilnosti u crnogorskom društvu. Takođe, ne znamo kako ona može pomoći poboljšanju odnosa sa Srbijom budući da se pitanje Velike narodne skupštine srpskog naroda u Crnoj Gori gotovo i ne dotiče srbijansko-crnogorskih odnosa, već je uzrok tenzija unutar Crne Gore među ovdašnjim stanovništvom – ocenio je Amfilohije.

(Skandalozno.rs, Izvor: telegraf.rs/ M.Ivas)

Advertisement

Budite prvi sa komentarom na članku "Sutra će poslanici u Podgorici odlučiti da li je Srbija okupirala Crnu Goru 1918. godine"

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.