Britanski ekspert predlaže kako bi trebalo promeniti granice na Balkanu

Ilustracija

Balkan – foto: printscreen Twitter

Jedna od opcija za rešenje teritorijalnih sporova u regionu je organizovanje nove mirovne konferencije uz učešće svih aktera, na kojoj bi se razmatralo pitanje novih granica, ocenio je Timoti Les.

Zamrznuti sukob na Kosmetu nije moguć jer Albanci to neće prihvatiti, za Srbiju je Kosovo izgubljeno i zato ona treba da pokuša da pregovorima izvuče maksimum iz postojeće teške situacije, smatra britanski ekspert i bivši diplomata Timoti Les.

Advertisement

Na međunarodnoj konferenciji „EU i zapadni Balkan: povratak realpolitike“ Les, koji je pre dve godine uzdrmao region tvrdnjom u časopisu „Forin afers“ da je prekrajanje granica na Balkanu neminovno, izneo je svoje viđenje stanja u regionu.

Prema Lesu, na Balkanu su lokalnu politiku uvek formirali spoljni faktori. Istovremeno, region je već dve decenije pod kontrolom Zapada, koji je insistirao na zamrzavanju stanja uprkos frustracijama među ljudima na terenu.

Kao još jedan važan faktor, Les je u kraćem izlaganju naveo krizu u Evropskoj uniji, koja, kako napominje, znači da politika proširenja formalno još postoji, ali je u realnosti mrtva. S druge strane, SAD su izgubile interesovanje za region i prošli su dani kada su Amerikanci ovde hteli da ulažu napore i novac.

Po mišljenju britanskog stručnjaka, kriza u EU verovatno će se produbiti kad sledeće godine evropska ekonomija uđe u recesiju — rezultat je da evrozona neće preživeti, što će ugroziti i samo postojanje EU.

Advertisement

Les vidi vezu i između situacije na istoku Ukrajine i na Balkanu, i uveren je da će se, ukoliko se zaoštri situacija na liniji Kijeva i Moskve, to svakako odraziti i na stanje u ovom regionu.

Status kvo, ocenjuje, na Balkanu ne može da se održi, pa neće ostati zamrznuto ni stanje na Kosmetu, niti u Makedoniji i Bosni i Hercegovini.

Les je zato uveren da „mudri lideri“ treba da pregovaraju i pozdravlja napore predsednika Srbije Aleksandra Vučića i kosovskog predsednika Hašima Tačija da postignu dogovor.

Ukoliko strane ne dođu do kompromisa, Les upozorava da može doći do nametanja unilateralnog rešenja jedne strane drugoj, a to može dovesti do toga da Albanci proteraju Srbe sa severa ili da Srbija anektira sever.

On ipak ne veruje da će doći do rata i kaže da je optimista, ali dodaje da je problem što „hardlajner Haradinaj sprečava Tačija da dođe do rešenja kroz pregovore“.

Advertisement

Srbija će, kaže, na kraju ovog procesa priznati Kosovo. „Ako biste postavili pitanje građanima Srbije da li bi ratovali zbog stanja na Kosovu, većina bi rekla — ne“, kaže Les.

On se i ovom prilikom založio za uspostavljanje nacionalnih država u regionu, jer, kako kaže, uzrok konflikta na Balkanu je neusklađenost političkih i fizičkih granica, pa se manjine osećaju zarobljenima u tuđim zemljama.

Pitanje je treba li Zapad da nastavi sa svojom politikom proširenja EU koja se pokazala kao neuspešna, ili da dozvoli balkanskim državama da uspešno završe proces svojih nacionalnih država, rekao je Les, koji kao jednu od opcija vidi organizovanje nove mirovne konferencije uz učešće svih aktera na kojoj bi se razmatralo pitanje novih granica. Druga opcija je postepena tranzicija, dodao je, navodeći primer Makedonije, gde bi Albanci dobili veću samoupravu da bi se kroz pet do deset godina priključili Albaniji.

Obrazlažući svoju ranije iznetu tezu da bi „Velika Srbija“, HrvatskaAlbanija donele stabilnost na Balkanu, na pitanje šta bi ušlo u okvire te „Velike Srbije“, rekao je da bi to bila „zemlja u kojoj se trenutno nalazimo, sever Kosova, Republika Srpska uz donekle izmenjene granice i možda Crna Gora, mada bi Crnogorci nastojali da sačuvaju svoju nezavisnost“.

Na pitanje da li bi fleksibilnost granica na Balkanu mogla da otvori Pandorinu kutuju u drugim delovima Evrope, upitao je: Da li zaista mislite da su evropske granice fiksirane?

Les je kao britanski diplomata radio deset godina u Britanskom birou za spoljne poslove i Komonveltu, kao politički sekretar u Skoplju, šef biroa britanske ambasade u Banjaluci i šef Odeljenja za institucije EU u Londonu.

Politikolog i dugogodišnji član Fridrih Ebert fondacije Vinfrid Fajt smatra da su ključni „igrači“ na Zapadnom Balkanu EU, Rusija, Turska, a kao novi akter i Kina, ali ističe da je problem što je EU slab globalni igrač.

„Rusija je važan igrač i zato je potrebno sarađivati sa njom. Takođe i sa Turskom koja ima uticaja u BiH i na Kosovu“, rekao je Fajt.

On je ocenio i da je ključ za bezbednost ograničavanje proširenja NATO, kao i nova struktura koja bi sprečila sukob i pojačala saradnju među pomenutim akterima.

Po njegovom mišljenju, problem sa EU je što mnoge članice sprovode američke interese, kao i to što je Unija duboko podeljena po mnogim pitanjima.

„Nisam siguran da će EU postojati za 10 godina, možda jedino u formi koncentričnih krugova u čijem bi središtu bile Francuska i Nemačka, a možda bi im se priključila i Poljska“, naveo je Fajt.

(Skandalozno.rs, Izvor: rs.sputniknews.com)

Advertisement

Budite prvi sa komentarom na članku "Britanski ekspert predlaže kako bi trebalo promeniti granice na Balkanu"

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.