Crno na belo: Izveštaj CIA pokazao koliko milijardi evra vredi Kosovo!

Novčanica

foto-ilustracija: pixabay.com

U modernoj istoriji sveta nema primera da je neka država tako bezočno opljačkana kao što se to dogodilo Srbiji na Kosovu. Uz blagoslov međunarodne zajednice, koja je u potpunosti zanemarila neprikosnoveno pravo svojine kao osnovu savremene civilizacije, oteti su državna i privatna imovina i prirodni resursi vredni stotine milijardi evra.

Advertisement

U jednom svom izveštaju, CIA navodi da, prema međunarodnim standardima, Kosovo vredi 500 (procenjene rezerve uglja, prirodnog gasa i metala), a ostatak Srbije s Vojvodinom tek oko 200 milijardi dolara. Američki stručnjaci procenili su da je Srbiji preostalo uglja za najviše 35 do 40 godina, dok ga na Kosovu ima za čak 16 vekova (prema jednoj drugoj proceni, Srbija ima uglja za 60, a Kosovo za 200 godina), dok je vrednost nalazišta sedam strateških ruda (olovo, cink, srebro, nikl, mangan, molibden i bor) procenjena na čak 1.000 milijardi dolara.

Iako su procene različite, ponekad i u domenu fantastike, da nije reč o pucnjima u prazno, dokazuju podaci Svetske banke. Nezavisna komisija za rudnike i minerale okupiranih teritorija, kojom je upravljao Unmik, u izveštaju Rajnera Hengstmana iz 2004. godine objavila je da je Svetska banka procenila mineralne rezerve Kosova na 13,5 milijardi evra.

Najznačajnije mesto zauzima lignit, čije geološke rezerve iznose oko 15 milijardi tona, bilansne rezerve olova i cinka procenjene su na 51 milion tona (74,1 odsto bilansnih rezervi Srbije), rezerve nikla i kobalta na 19,9 miliona tona, a rezerve boksita na 1,7 miliona tona (potencijalna proizvodnja aluminijuma od 425.000 tona).

Advertisement

Svetska banka je procenila da su ležišta lignita i mrkog uglja na Kosovu i Metohiji dovoljna za proizvodnju struje u čitavom jednom veku, što se poklapa s procenama stručnjaka sa Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu, koji su takođe procenili da je potencijal na Kosovu dovoljan za dve termoelektrane i proizvodnju struje za sto godina, što, prema proceni našeg Ministarstva energetike iz 2009, odgovara vrednosti od 100 milijardi evra.

Na osnovu ovih procena, plan Elektroprivrede Srbije bio je da do 2020. revitalizuje termoelektranu „Kosovo A”, sagradi dva nova bloka na „Kosovu B” i sagradi „Kosovo C”. Umesto realizacije tih investicija, danas Srbija nije u stanju da isporuči struju čak ni srpskim enklavama, a na Kosovu je ostala imovina EPS-a vredna tri milijarde evra.

KLARK, SOROŠ, MUJA…

U bitku za eksploataciju kosovskih resursa uključili su se veliki svetski igrači: kompanija „Inviditi”, na čijem je čelu stari srpski poznanik, penzionisani NATO general Vesli Klark, finansijski magnat Džordž Soros i kompanija „Albanski minerali”, čiji je direktor Sahit Muja, „Avrupa minerals”, američka globalna korporacija za istraživanje rudnog bogatstva, „Lidijan internešenel” (nekadašnji „Rio tinto”), usredsređen na istraživanja nalazišta u Orahovcu, gde je do sada pronađeno od 1,87 do čak osam grama zlata po toni uzorka, i mnogi drugi.

Advertisement

Klarkova firma zatražila je licencu za istraživanje rezervi kako bi proizvodila sintetičku naftu iz uglja, i to s planom proizvodnje od 100.000 barela nafte dnevno, dok su Soros i Muja, biznismen iz Njujorka težak dve milijarde evra, osim za ugalj, zainteresovani i za eksploataciju rudnika metala. Osim njih, za investiranje u nalazišta i eksploataciju prirodnih resursa Kosova zainteresovane su i nemačke, britanske, francuske i turske kompanije.

U periodu od 1961. do 1990. godine, Srbija je u Kosovo i Metohiju uložila 17,6 milijardi dolara ili oko 600 miliona dolara godišnje. U godinama nepsoredno pred raspad SFRJ, čak 48 odsto sredstava za nerazvijene odlazilo je na KiM.

RUDNO BOGATSTVO KOSOVA

Lignit………………14.700.000.000 t
Olovo i cink…………..51.000.000 t
Nikl i kobalt………….19.000.000 t
Magnezit………………….8.000.000 t
Boksit……………………..1.700.000 t

IMOVINA SRBIJE NA KiM

Nepokretnosti………….220 milijardi evra
Zemljište…………………50 milijardi evra
EPS…………………………..3 milijardi evra
Aerodrom Slatina…………95 miliona evra

KRIMINALNA PRIVATIZACIJA

Od 1.088.699 hektara zemljišta na koje su Srbi imali tapiju po katastarskim knjigama vise od 80 odsto uzurpirali su Albanci, dok je većina preduzeća prodata u kriminalnom procesu privatizacije čiji su temelji postavljeni Uredbom o privatizaciji koju je aprila 2005. godine proglasio Soren Petersen, tadašnji šef Umnika. Verovali ili ne, tim dokumentom je propisano da nije neophodno da se utvrdi poreklo vlasništva, već se to može uraditi i posle prodaje, sudskim putem.

Već na prvih devet tendera, održanih od kraja 2006., prodato je 145 preduzeća za ukupno 148 miliona evra. Kupci, isključivo Albanci, nimalo se nisu obazirali na potraživanja koja su prema tim preduzećima imali fondovi i banke iz Srbije i Crne Gore. Ova neviđena pljačka odvija se pdo orkiljem Ujedinjenih nacija, iako Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti nije predviđeno bilo kakvo učešće UN u promjeni svojinskih prava na Kosovu i Metohiji. Suprotno opredeljenju da se stečena svojinska prava države, pravnih i fizičkih lica ne mogu menjati bez njihovog izričitog pristanka, Unmik je, samovoljno i protivno Rezoluciji 1244, uzurpirao svojinska praca i vlasništvo nad nepokretnostima i preduzećima.

Direktor kancelarije za Kosovo i Metohiju Vlade Srbije, Marko Đurić, poručio je nedavno da je odluka privremenih institucija u Prištini o prisvajanju imovine Srbije – protivpravna, protivustavna, protivzakonita i ništavna, jer ne proizvodi pravne posledice. Srbija je vlasnik 155 preduzeća u pokrajini, čija je imovina vredna više od 200 milijardi dolara, poručio je Đurić i dodao: „Imamo papir za svaki šraf, za svaku mašinu, za svaki kvadratni metar, saki komad naše imovine.“ Ali, slabašna je vrednost tih papira kad ih brutalna sila većeg dela međunarodne zajednice ne priznaje kao validne.

Oni mogu biti aduti Srbije samo u promenjenom odnosu snaga u svetu.

(Skandalozno.rs, Izvor: espreso.rs/sedmica.me)

Advertisement

Budite prvi sa komentarom na članku "Crno na belo: Izveštaj CIA pokazao koliko milijardi evra vredi Kosovo!"

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.